Zoran Simjanović je svojom muzikom obeležio istoriju jugoslovenskog i srpskog filma, kaže za Nova.rs Dušan Kovačević, akademik i dramski pisac na vest o smrti kompozitora i profesora.
– Sa Zoranom sam sarađivao na filmu, u pozorištu, na televiziji… Radili smo dosta toga zajedno, počev od filma „Maratonci trče počasni krug“, preko „Sabirnog centra“, do „Urnebesne tragedije“ – seća se Kovačević.
Iako su zajedno radili, dosta su se, kako nam priča Kovačević, družili i privatno:
– Vezuju nas zajednički susreti na jednom jako lepom mestu u Beogradu, a to je Zoološki vrt. Zoran je bio čovek koji bi tu dolazio i pomagao koliko je mogao. I baš tu, u Zoološkom vrtu smo se godinama, da ne kažem decenijama viđali. A naročito za Dan Zoološkog vrta. Obojica smo bili smo od onih ljudi koji su živeli tu u okolini i Vrt nam je bio, ne samo mesto sastanka, već i druženja, beskrajnih priča, pogotovo dok je Vrt vodio Vuk Bojović i realizovao svoj veliki plan obnove i rekonstrukcije. Obično su nedeljna popodneva bila rezervisana za naša druženja – sa setom priča dramski pisac i akademik i to baš u nedelju popodne kada je i stigla vest o smrti Zorana Simjanovića u 75. godini od posledica koronavirusa.
Pominjući na kraju ogroman opus koji je kompozitor ostavio iza sebe Dušan Kovačević zaključuje:
– Zoran Simjanović je jedan od onih ljudi koji je muzikom obeležio istoriju jugoslovenskog i srpskog filma.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare