13
U dupke punoj sali Centra za kulturu Svijalnac, publika je stajaćim ovacijama nagradila maestralne glumce Sanju Marković, Tihanu Lazović Trifunović, Milana Marića i Branislava Trifunovića, nakon premijere predstave „BIlo jednom na Brijunima“ po tekstu i u režiji Kokana Mladenovića.
Komad polazi od stvarnog istorijskog susreta dva bračna para – Tita i Jovanke Broz sa Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor, koji se dogodio na ostrvu Brioni sedamdesetih godina prošlog veka. Povod je bio snimanje filma „Sutjeska“ i to je ono jedino što se zna sve ostalo je plod mašte koji traga za odgovorima na pitanja – koje su to sve uloge koje igraju ovo četvoro ljudi, šta znači igrati više uloga u odnosu sa različitim ljudima, šta su to sve naši pojedinačni i kolektivni identiteti, lični interesi i društvene zasluge…
– Moja prva profesionalna predstava je bila sa Kokanom i Banetom u Kruševačkom pozorištu, još dok sam bio student. I od tada, Bane i ja smo stalno planirali da radimo opet nešto zajedno. Pojavio se Kokan i doneo tu „belu fotografija“, kako je zovu, jer su svi četvoro – Tito i Jovanka, Tejlor i Barton, bili obučeni u belo, i rekao: „Ovo je naša predstava“. Onda smo ga mi gledali belo ali vrlo brzo smo počeli da kopamo i da tražimo odgovore na ova pitanja koja i nas čačkaju – otkrio nam je Milan Marić, kojem bi i Ričard Barton bio zahvalan kako ga je izmaštao.
Kokan Mladenović je istakao da u komadu ispituju fenomen identiteta, ko je glumac koji igra hiljadu uloga, koliko on sebe daje ulogama a koliko one čine njega.
– Ta igra uloga je za mene pirandelovska priča, niko nije taj identitet koji predstavlja. Elizabet Tejlor je bila najpoznatija svetska diva i to je odbacila da bi postala neko ko je pomagao drugima i tu pronašla sreću. Jovanka Broz je imala vrlo jasan identitet koji su joj drugi ukrali, poništili, bez krštenice, dokumenta, pasoša, prestala je da postoji. Tito sa desetinama identiteta, tajnih imena. Ričard Barton sa hiljadama uloga, a kako je i sam zapisao u svom dnevniku, ne zna ko je on sam. Jer, mi svi mislimo da o njima znamo, a kada se dublje zagrebe malo toga znamo. Znamo spoljašnje manifestacije tih karaktera a ko su u suštini je nepoznanica. To traganje za identitetom, što političkim, što privatnim, umetničkim, sa tim smo se igrali kroz predstavu – objasnio je Mladenović.
U ovom istraživanju svi su bili jako znatiželjni, dodaje Tihana Lazović Trifunović, koja je blistala u ulozi Elizabet Tejlor.
– Nismo ganjali karikature, uzeli smo ova četiri lika jer su ogromne ličnosti, dve političke i dve svetske zvezde onog vremena i mi ne možemo da zamislimo kakvi su to životi bili a još manje šta se dogodilo na tom ostrvu. A uzeli smo ih da bismo se poigrali sa identitetom, odnosno šta to znači da ako sam ja glumica, ko sam ja kad sam van sveta glume ili ko sam ja kada stvaram neku sliku o sebi…
I Sanja Marković je briljirala u ulozi Jovanke Broz i moglo je da se oseti koji delovi njene sudbine su je posebno emotivno dotakli kao i publiku koja je to nagradila aplauzima.
– Najzanimljivije mi je bilo što smo imali slobodu da predstavimo, a ne samo glumimo, te ljude iz naše vizure – ko smo mi, ko je igrao koju ulogu, šta su sve te uloge, i zato je nekoliko žanrova. Za Jovanku mi je najpotresnije bilo to što su joj iako je aktivno učestvovala u ratu, dva puta bila ranjena, dobila Orden za hrabrost, osnovala Prvu ličku žensku četu, na kraju doživela oduzimanje identiteta. Mislim da ona ne zna kada je morala da počne da glumi, verovatno je bila svoja, stopostotno čista, samo kada je bila sama, jer uloge i maske su morale stalno da se navlače kako bi opstala i bila ta prva dama.
Na pitanje ko je za njega Tito, Bane Trifunović koji ga sjajno igra u ovom komadu odgovara: „Veliki glumac“.
– Ali, nije me zanimalo da izigravam Tita, ovo je priča o nečemu drugom. Kokan je izašao sa ovom idejom i nedeljama i mesecima smo o tome pričali, pisali, pravili i politički kontekst i priču o identitetu. Toliko toga sam pročitao o tom vremenu, posebno sada, da sam mislio da sam naučio sve o tom čoveku, kao i o sve četvoro, jer smo se studiozno o njima informisali, raznorazne stvari smo pročitali, i sklapali šta je istina a šta nije. Ima dosta citata, dosta izmišljenog, ali ko zna šta je istorija. Ona služi tome da je svako čita kako njemu odgovara – rekao je Bane nakon predstave.
„Bilo jednom na Brijunima“ je predstava koja se bavi i drugim savremenim problematikama.
– Svako od njih ima svoje aktuelno žarište da ga čini danas savremenim. Kroz likove Tejlor i Jovanke postavljamo i pitanje o tretmanu žena, odnos prema popularnosti… Bane, na primer, koji je imao monolog o propalim revolucijama a vodio je ulične proteste kod nas, mislim da ga se to i lično ticalo a ne samo glumački. Potrudili smo se da se na mnogo mesta publika pita da li ovo govori glumac ili lik. I hteo sam da pokažemo da ima toliko toga inspirativnog u tom vremenu koje smo tako odbacili – dodao je Mladenović.
Publika u Svilajncu nije štedela dlanove, a ni glumci nisu krili oduševljenje prijemom koji su imali.
– Dugo se sa ovim kvartetom dogovaram da radim, znajući kakvim vrhunskim glumcima raspolažem i ova predstava i jeste rađena da bi se potencirali njihovi visoki dometi i to se i te kako vidi. Retko reditelji imaju privilegiju da imaju u podeli od četiri, sva četiri vrhunska glumca. A malo je takvih koji mogu da iznesu to putovanje od zabave do drame, dugu vožnju od smeha do suza – zaključio je Kokan Mladenović.
Dramaturg predstave je Dimitrije Kokanov, scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Aleksandra Mladenović i koreografkinja Andreja Kulešević.
Begradska premijera je zakazana za 7. i 8. april u Bitef teatru, a igraće se i u Satiričkom pozorištu Kerempuh u Zagrebu, tokom leta na Brionima…. „Bilo jednom na Brijunima“ u svakom smislu ima potencijal da se igra dugo, dugo, na scenama širom regiona.
Bonus video: Magnifico o „Edipu“ – Nisam hteo da prodajem Beograđenima narodnjake
