0
Najnoviji lauret Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai jedan je od najcenjenijih mađarskih pisaca. dobitnik više tamošnjih i međunarodnih priznanja, poput Atile Jožefa, Derijeve, Maraijeve i Košutove nagrade, a dela su mu prevođena na nekoliko jezika, među kojima je i srpski.
Novi, 122. dobitnik najznačanijeg priznanja u svetu literature Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba.
Objavio je prvi roman „Satantango“ (Sotonin tango) 1985, kog su kritičari nazvali „očaravajućim portretom jedne ruralne zajednice koja je pred kolapsom“. Zanimljivo je da je tri decenije kasnije ovaj roman osvojio nagradu Best translated Book in English – tek 2013. godine.
Usledila je „Melanholija otpora“ 1989. Ovaj, drugi po redu roman, donosi neobičnu priču smeštenu u gradić u mađarskom Alfeldu (deo Panonske nizije) gde dolazi cirkus s ogromnim prepariranim kitom. Uskoro će se, međutim, ispostaviti da su i cirkus i kit zapravo samo fasada i izgovor Knezu, jezivom „biću iz senke“ da podbuni rulju, koja će u ime nekakvog „ponovnog uspostavljanja Celine“ početi da ruši sve pred sobom. Situaciju opšte panike i pometnje koristi robustna i ambiciozna gospođa Ester da prigrabi poluge gradske vlasti….
Usledio je roman „Rat i rat“ 1999. i 2016. „Povratak kući barona Venkhajma“. Ovi romani, ispunjeni opsesivnim likovima i predivnim ali i okrutnim pejzažima, svrstali su ga u red najznačajnijih posmodernističkih pisaca. Znan je po dugim rečenicama, s često distopijskim i melanholičnim temama uz neumoljivi intenzitet zbog kog su ga kritičari poredili s Gogoljem ili Kafkom.
Karijera pisca oblikovana je jezikom, ali i putovanjima. Naime, Laslo je napustio komunističku Mađarsku još 1987. godine, najpre se nastanivši u Zapadnom Berlinu, a potom seleći se širom Evrope. Jedno vreme je čak živeo u Njujorku, i to u stanu Alena Ginzberga, kojem je odao počast da je zaslužan što je završio delo „Rat i rat“.
Suzan Sontag opisala ga je kao „savremenog mađarskog majstora apokalipse“, a 2015. postao je prvi pisac iz te zemlje ovenčan priznanjem Međunarodni Buker.
U njegovom opusu su i kratka prozna dela kao što su „Animalinside“ (2010), te „Pustošenje i tuga pod kapom nebeskom“ (2004) i „Seiobo je boravio tamo dole“ (2008).
Kod nas je „Melanholiju otpora“ objavila nedavno kao reizdanje izdavačka kuča „Saturna“, dok je „Satantango“ izašao u izdanju „Derete“, a zbirku „Ide svet“ objavio je „Rende“.
Pisac je bio gost Beograda, tačnije Sajma knjiga 2013, šest godina kasnije gostovao je na Krokodilu, a 2022. uručena mu je nagrada „Milovan Vidaković“ na svečanom otvaranju 16. Međunarodnog festivala proze PROSEFEST u Kulturnom centru Novog Sada.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare