3
Dokumentarna proza i publicistika definitivno su ove jeseni potisnuli fikciju na policama za nova izdanja u britanskim knjižarama. Međutim, sa druge strane tu su i nove knjige Dona DeLila, Elene Ferante, Nika Hornbija, Rodija Dojla, autofikcija Martina Ejmisa ili krimić koji je Džon Banvil objavio pod svojim imenom.
Priredio: Matija Jovandić
Odlaganje izlaska novih knjiga zbog pandemije dovelo je do toga da je u Velikoj Britaniji samo u septembru objavljeno više od 16.500 novih naslova (uključujući tu i audio knjige i elektronska izdanja), a čak tri četvtine su publicističke ili knjige dokumentarne proze. Ova jesen u svetu knjiga biće kao nijedna druga, pišu novinari „Gardijana“ Pol Lajti i Žistin Džordan, sabirajući preporuke novih izdanja.
Samo za kuvare 100 miliona funti godišnje
Izdavači su zabrinuti da će se u tom moru knjiga mnoge izgubiti, ali to ne važi za memoare Kejtlin Moran pod nazivom „Više od žene“. U knjizi objavljenoj više od decenije nakon njenog bestselera „Kako biti žena“, Moranova sa neodoljivim osećajem za komično bavi se ženom u ranim četrdesetim godinama dok se ona brine o roditeljima koji stare, prijateljima koji se razvode, tinejdžerima koji imaju „male nervne slomove“, kosom koja sedi i nervozama oko održavanja doma ili tiranijom spiskova sa stvarima koje obavezno moraju da budu urađene. I drugi pisci bavili su se ovim temama, ali malo ko na ovako zabavan način, pišu novinari „Gardijana“.
Pošto su Britanci prošle godine potrošili oko 100 miliona funti na knjige o kulinarstvu, izdavači se uzdaju u to da će finansijski dobro proći ako nastave u tom smeru, pa su ponudili već proverene autore, među kojima su „Otolengijevi ukusi“ Jotama Otolengija, „Nadijina peciva“ Nadije Husein i „Kuvaj, jedi, pa ponovi“ Najdžele Loson.
Autobiografije i memoari
Uprkos tome što se stalno predviđa da će se čitaoci zasititi memoara poznatih, izdavači su ponudili i nova izdanja, među kojima su i „Bilo jednom na Tajnu: Slaveći 30 zajedničkih godina na televiziji“ Entonija Mekpartlina i Deklana Donelija (poznati su i van Ostrva kao „pratioci“ učesnika emisija „Britanija ima talenat“). Znatno drugačije su u ovom izboru „Prosto ga zanemari“ Alana Dejvisa, zvezde komičnog kviza „Baš zanimljivo“ (QI), u kojoj piše o svom mračnom detinjstvu ili memoari pank pesnika Džona Kupera Klarka nazvani „Želim biti tvoj“, čiji je izlazak najavljen za oktobar, i to je verovatno jedina knjiga u kojoj će se među istim koricama naći i „fatalna žena“ Niko i popularni komičar Bernard Mening.
Memoarsku prozu piše i glumac Rupert Everet, i već su objavljena dva toma, a sad izlazi i treći pod nazivom „Do kraja sveta: Putovanja sa Oskarom Vajldom“, u kojoj govori o deceniji u kojoj je snimao film „Srećni princ“ i ona se sa nestrpljenjem očekuje, piše „Gardijan“. Britanci će uskoro čitati i „Moj život u stihovima“ Doli Parton.
U zemlji fudbala, tu su i sećanja dvojice fudbalera: Džejmi Redknap objavljuje knjigu „Ja, porodica i stvaranje fudbalera“, dok bi odštampana zapažanja Arsena Vengera iz 22 godine duge karijere vođenja Arsenala trebalo da se pojave u otkobru kao „Moj život u crveno-belom“. I pisac i kritičar Entoni Kvin nije odoleo da ne napiše „ljubavno pismo“ osvajačima titule u Premijer ligi u formi knjige „Klop: Moja liverpulska romansa“.
Dobitnica Orvelove nagrade Kejt Klenči napisala je „Kako da uzgajite sopstvenu pesmu“, kao podsticaj za pisanje stihova, a Klajv Džejms potpisao je ličnu antologiju sa 80 omiljenih pesama i svojim komentarima na njih pod naslovom „Vatra užitka“.
Biografije političara
Tu su i nove biografije političara. „Džon F. Kenedi: 1917 – 1956 (prvi tom)“ Frederika Lodžvola donosi originalni materijal, uključujući i snimke iz Ovalne sobe, kao i intervjue sa Džeki Kenedi.
Nije prošlo ni godinu i po od kako je biografija Džeremija Korbina iz pera Toma Bouera u recenzijama proglašena „katastrofom“ i izvrtanjem činjenica, a evo njega i sa knjigom „Boris Džonson: Kockar“.
I Tramp je tema novih knjiga, a ima razloga i da se misli da je „Gnev“ Boba Vudvorda (poznat najviše po raskrinkavanju afere „Votergejt“) tempiran tako da izađe pre izbora u Americi, pa će je čitati i oni Britanci koje sve to zanima. I Kim Daroh, nekadašnji britanski ambasador u SAD, napravio je izlet u publicistiku naslovom „Kolateralna šteta: Britanija, Amerika i Evropa u doba Trampa“. Britance očekuje i knjiga sa druge strane nekadašnje gvozdene zavese i to iz pera Mihaila Gorbačova pod nazivom „Šta je sada dovedeno u pitanje“.
Na policama će se u oktobru naći i „Iza Enigme: Autorizovana istorija GCHQ“, prvo izdanje o najtajnijoj britanskoj obaveštajnoj službi. Na policama je već knjiga „Glamurozni momci: Tajna priča o buntovnicima koji su se borili za Britaniju da bi porazili Hitlera“ Krisa Brajanta o grupi gej i biseksualnih poslanika britanskog parlamenta koji su putovali u Hitlerovu Nemačku pre rata i potom istupali protiv sporazuma sa nacistima. Ben Mekintajer autor je knjige „Agent Sonja: Ljubavnica, majka, vojnik i špijun“ o Ursuli Kučinski, komunistkinji iz Nemačke koja je špijunirala za račun SSSR-a, a bila je pomoćnica fizičara Klausa Fuhsa.
Nije najjasnije do koje mere je knjiga „Dnevnik žene poslanika: Unutra i izvan krugova moći“ Saše Svajer čin pobune, pišu Lejti i Džordan, ali je po svemu sudeći indiskretna, zabavna i izazvaće bar malo konsterniranosti u parlamentu. Svajerova ne samo što je bila novinarka i pratila je rad parlamenta, nego je i više od dve decenije bila u braku sa Hugom Svajerom, parlamentarcem iz redova konzervativaca čiji su se mandati protegli od 2001. do prošle godine. Nema sumnje, očekuju novinari, da u njenim tajnim dnevnicima budu između ostalog i beleške o premijerima Borisu Džonsonu i Dejvidu Kameronu.
Manje kontroverzan biće verovatno portret „upornog čoveka iza genija“ u knjizi „Stiven Hoking: Sećanja na prijateljstvo i fiziku“ Lenarda Mlodinova, dugogodišnjeg saradnika čuvenog naučnika. I poznati šekspirolog i Šekspirov biograf dobiće svoju biografiju nazvanu jednostavno: „Tom Stopard: Život“, a pojaviće se pre Stopardovog novog komada „Leopoldštadt“, i dalje „zaključanog“ zbog koronavirusa.
Rasna i pitanja roda
Pokret „Crni životi su važni“ prelio se i na knjižarske police, pa će Britanci čitati i fikciju i dokumentarnu prozu na ovu temu. Za početak je tu panorama „Glasne crne devojke: 20 crnih spisateljica pitaju šta je sledeće“, a najavljena je i „Devojka: Eseji o crnoj ženi“ Kenije Hant. Spremne su i istoriografske knjige poput studije „Interes: Kako se britanska imperija opirala ukidanju ropstva“ i „Afričkih Evropljana“ Olivet Otel, profesorke istorije ropstva na Univerzitetu u Bristolu, a Stela Dadži napisala je studiju „Šut u stomak: Žene, ropstvo i otpor“ o ženama uključenim na različite načine u pobune robova.
Žene su glavne i u knjizi „Devojke iz Eseksa: Odbrana profanih i žena sa stavom na svakom mestu“ Sare Peri, polemičko štivo u kom ima mesta i za Kim Kardašijan i za Herijet Martino, primećuju britanski novinari.
Feministkinja i pokretačica projekta „Svakodnevni seksizam“ Lora Bejts napisala je „Muškarci koji mrze žene“, žestoki odgovor na mizoginiju i pokret za prinudni celibat, dok je Rejčel Holms, nakon biografije Elenor Marks napisala knjigu „Silvija Penkherst: Rođena buntovnica“.
U nešto manje konvencionalnoj formi, Keri Frensmen i Džonatan Plaket uzeli su 12 poznatih bajki i promenili su svim likovima polove i to pomoću kompjuterskog algoritma. Rezultat je „Bajke promenjenih polova“. Zanimljivo je i da će se Hilari Mantel, dok čeka da vidi da li će dobiti svog trećeg Bukera u nizu za istorijski roman, oglasiti dokumentarnom knjigom „Radovi Mantelove: Kraljevska tela i drugi spisi“.
I pandemija, ne samo što je ostavila traga na izdavaštvo, ostavila ga je i u izdavaštvu. Kristin Votson, koja je svoja iskustva rada u bolnici tokom pandemijske krize opisala u zapaženoj knjizi „Jezik pažljivosti: Priča jedne medicinske sestre“, sada je napisala i „Hrabrost da se brine: Poziv na saosećanje“. Sa druge strane, Grejs Blejkli objavila je „Korona krah: Kako će pandemija preobraziti kapitalizam“.
„Izdanci ljubavi: Kriza starateljstva“ Medlin Banting rezultat pet godina razgovora sa dobročiniteljima, socijalnim radnicima, hraniteljima i roditeljima sa ciljem da se istraži „skriveni lepak koji nas drži zajedno“. Zalaženje u mračne i složene društvene teme dovele su do knjige novinarke Miv Meklanegan „Bez stalnog boravišta: Život i smrt među zaboravljenim beskućnicima u Velikoj Britaniji“, kao i do „Prljavštine na tanjiru: Skriveni životi čistačica kuća“, u kojoj je Nik Darden intervjuisao mnoge imigrantkinje koje su došle na Ostrvo sanjajući bolji život.
Na policama britanskih knjižara nikada nije manjkalo knjiga o prirodi, pa je tako i ove jeseni, pa su tako tu naslovi poput „Uloga gljiva u stvaranju našeg sveta, menjanju naše svesti i trasiranja budućnosti“, ali i ekološko upozorenje Dejvida Atenboroa pod nazivom „Život naše planete: Moje zaveštanje i vizija budućnosti“.
Beletristika
Prve u poplavi jesenjih izdanja su bar dva ranije neobjavljena romana autora u konkurenciji za Bukerovu nagradu: Gabrijel Krojce sa „Ko su oni bili“, debitantski roman o londonskim gengovima, i knjiga Dajen Kuk „Nova divljina“ o majci i detetu koji beže iz zagađene metropole u eksperiment opasan po život. Tu su i drugi romani mladih pisaca koji hvataju zamah: „Smrt Vivek Odži“ Akvike Emezi, koja govori o potrazi za (rodnim) identitetom mlade Nigerijke, a Sofi Mekintoš u distopijskoj „Plavoj karti“ o majčinstvu koje je ili prinudno ili uskraćeno i to patrijarhalnom lutrijom. „Savladavanje izlaza“ Naomi But litetarni je prikaz klasnih podela i očaja u post-bregzitovskom Londonu, dok u „Prvoj ženi“ Dženifer Nansbuga Makumbi piše o sazrevanju jedne devojke sedamdesetih godina u Ugandi.
I dok je lista za Bukera puna novih imena, u septembru se na police vraćaju i nove knjige nekih od odavno etabliranih pisaca.
Martin Ejmis objavljuje „Priču iznutra“, autofikciju, „skoro sigurno moj poslednji dugi roman“, a piše o prijateljstvu sa Solom Belouom i Kristoferom Hičensom, seksualnim eskapadama i uputstvima za pisce u pokušaju, prenosi „Gardijan“. Novi roman objavljuje i Merilin Robinson, čiji „Džek“ govori o ljubavi među osobama različitih rasa u vreme Drugog svetskog rata, Jijin Li piše o porodičnoj tragediji u „Moram li da idem“, dok Rouz Tremejn u „Ostrvu milosti“ čitaoce vodi u 19. vek i na put od Beta do Bornea preko Pariza i Dablina, ispitujući kolonijalizam, posvećenost i prirodu požude.
„Počeo sam da pišem roman 2018, mnogo pre sadašnje pandemije. Počeo sam vizijom pustog Menhetna…“, rekao je Don DeLilo pričajući o svojoj „Tišini“, a kovid baca dodatno svetlo na ovaj roman o katastrofi u kom se grupa ljudi okuplja u stanu u Njujorku da gleda finale Supelige 2022. i – svet iznenada zapadne u mrak.
Na policama knjižara već je novi roman Elene Ferante „Lažljivi život odraslih“, Endrju O’Hagen piše u „Vilin konjicu“ o muškom prijateljstvu i sazrevanju u Škotskoj osamdesetih godina. „Crvena pilula“ Harija Kuncrua je stilizovano traganje po miljeu ekstremne desnice za korenima haosa savremenog sveta, a Džonatan Kou nagoveštava priliku za eskapizam u „Gospodin Vajlder i ja“, romanu o devojci koja radi za čuvenog reditelja i to na grčkom ostrvu 1977. godine. Kinematografija je i u središtu romana „Trio“ Vilijama Bojda, koji govori o ljubavnom trouglu u leto 1968. godine.
Dve komične hronike o vezama nude nove perspektive na komplikacije u ljubavi: Nik Hornbi u romanu „Baš kao ti“ predstavlja generacijski jaz i privlačnost suprotnosti između razvedene nastavnice i mladog didžeja, dok do sada uvek istinski duhoviti Rodi Dojl u „Ljubavi“ otkriva staru tajnu.
Ima i zanimljivih „promena koloseka“, pišu britanski novinari. Spisateljica Sara Krosnan, poznata po odličnim romanima u stihovima za decu i mlade istu formu prenosi u književnost za odrasle u romanu o ljubavi, izdaji i gubitku pod nazivom „Evo košnice“, dok je Majkl Faber uradio obrnuto: okušao se u pisanju „narnijanske“ proze „Priča o dva sveta“. Fanovi Filipa Pulmana čekaju „Zmiju“, njegovu priču o Liri na tavanu napisanu pre sadašnje trilogije.
U svetu krimića i trilera obreo se Džon Banvil prvi put pod svojim imenom, pišući elegantni „Sneg“ smešten u unutrašnjost zemlje, dok Džoan Rouling pod pseudonimom Robert Galbrajt ispisuje „Problematičnu krv“, novi roman u kom Kormoran Strajk istražuje davno napušten slučaj. Stjuart Tarton, dobitnik nagrade „Kosta“ za prvi roman za „Sedam smrti Evelin Hardkasl“ sada je napisao nastavak pod nazivom „Đavo i tamne vode“, smešten u 17. vek na otvoreno more.
