Hilari Mantel favorit za Bukera, svog trećeg u nizu

Roman Hilari Mantel "Ogledalo i svetlo" počinje nakon što je pogubljena Ana Bolen, žena kralja Henrija Osmog, i kroz narednih 900 stranica prati završne godine kraljevog savetnika Tomasa Kromvela, na kraju takođe pogubljenog odsecanjem glave. Žiri, kojim predsedava izdavač Margaret Bazbi, za roman Mantelove već je rekla da je to "primer majstorski izvedenih dijaloga i vrhunskih opisa koji oživljava svet iz doba Tjudora", prenosi "Gardijan".Britanska književnica, autorka 12 romana, više zbirki priča i knjige memoara ("Odustajanje od duha", 2003), prethodno je nagradu Man Buker osvojila prvo za "Vučje leglo" (2009), a potom i za "Privedite tela" (2012). Oba romana iz trilogije prevedena su i objavljena su u Srbiji.Mantelova je jedna od samo četiri autora koji su dvaput dobili ovu prestižnu nagradu. Osim njoj, to je pošlo za rukom još Margaret Atvud, Piteru Keriju i Dž. M. Kuciju."Dok sam pisala, Bukerova nagrada mi nije bila na pameti, ali kada objavljujete, onda ne možete pobeći od toga. Neki ljudi se već ponašaju kao da sam treću knjigu napisala posebno zbog toga da bih izvela het-trik - prenosi sajt "Buker prajziz" izjavu Mantelove, koja dodaje da će ako ne pobedi ponovo to "biti primljeno kao katastrofa", ali da ona, iako joj je to važno, neće to lično doživeti kao promašaj.Pored Hilari Mantel, u konkureniciji za nagradu Man Buker (a ona laureatu, pored prestiža, donosi i 50.000 funti) još je 13 autora, među kojima ima poznatih imena, ali čak osam debitanata.Glavna konkurentkinja Mantelovoj, prema prognozama čitalaca i kritike, biće Cici Dangaremba, autorka iz Zimbabvea, koja je takođe u konkurenciji je sa nastavkom. Njen roman "Ovo telo spremno da žali" nastavak je njenog romana "Stanja nerava" iz 1988. godine, koji je BBC svojevremeno nazvao "jednim od 100 romana koji su oblikovali svet". Dok je u prvoj knjizi pisala o odrastanju devojčice Tambu šezdesetih godina 20. veka u senci rata za nezavisnost Rodezije, u drugom delu pratimo Tambu nakon što je napustila dobro plaćeni posao kopirajtera, ljuta jer su se bele kolege "zakitile njenim perjem" i njen put kroz slike siromaštvom i nasiljem ispunjenog Hararea. Žiri je za ovu knjigu saopštio da je ona "odmah izazvala reakcije u vidu oštrog uzdaha svih nas na panelu".Američka književnica poreklom iz Etiopije Maza Mengiste nominovana je za svoj drugi roman, "Kralj senki", smešten u Etiopiju u vreme italijanske okupacije tridesetih godina 20. veka, za koju je žiri ocenio da je "hrabra, plemenita, obuzimajuća knjiga kakva ne bi mogla da bude napisana u nekom drugom trenutku istorije".Među debitantima u užem izboru su Kajli Rid sa "Tako zanimljivo doba", koji počinje time što je crna bebisiterka optužena za kidnapovanje belog deteta o kom se brinula i roman Si Pam Žang, "Koliko su ovi bregovi u zlatu", o dvoje kineske dece koja pokušavaju da prežive u 19. veku u Americi nakon što su im roditelji umrli.

Tu je i roman "Pravi život" Brendona Tejlora, koji govori o crnom, neobičnom, povučenom mladiću iz Alabame, koji je žiri opisao kao "duboko bolan, iznijansiran rad o mikroagresijama, zlostavljanju, rasizmu, homofobiji, traumi, žaljenju i otuđenju".U užem izboru je i debi škotsko-američkog pisca Daglasa Stjuarta, "Šugi Bejn", o odrastanju dečaka u Glazgovu u državnom stanu tokom osamdesetih godina, koji je žiri ocenio kao "zapanjujuće ličan, saosećajan portret o zavisnosti, hrabrosti i ljubavi", dok je roman "Spaljeni šećer" Avni Doši, u kom se odrasla Indijanka seća svog detinjstva dok joj majka gubi pamćenje, pohvalio kao "krajnje ubedljivu".Izdavačka kuća čiji su autori u protekle dve godine zaredom osvajali Bukerovu nagradu (Marlon Džejms za "Kratku povest sedam ubistava" i Pol Biti za "Prodanu dušu"), ove godine kandidovala je debi roman Dajen Kuk pod nazivom "Nova divljina" o majci koja vodi malu ćerku kroz zagađeni metropolis u nekoj vrsti radikalnog eksperimenta.Gabi Vud iz Fondacije Bukerove nagrade naveo je da su čak i članovi žirija bili zapanjeni tolikim brojem debitanata. Šest godina nakon što je nagrada proširena na sve autore koji pišu na engleskom, a knjiga im je objavljena u Velikoj Britaniji, samo troje su upravo sa Ostrva, Mantelova i debitanti Gabrijel Krojce i Sofi Vord, primećuje "Gardijan".Krojce u romanu "Ko su bili" piše o nasilju i osveti u Londonu, a Vordova u "Ljubavi i drugim eksperimentima misli" piše o paru Rejčel i Elizi, za šta je žiri naveo da je u pitanju "krajnje originalan roman koji prevazilazi okvire žanra" i spaja analitičku filozofiju sa socijalnom dramom i naučnom fantastikom.Ko će se naći u najužem izboru biće poznato 15. septembra, a da li će Mantelova "postići het-trik" biće poznato novembru.