0
Konak kneza Miloša Obrenovića od nedavno je opet otvoren za posetioce. Renoviran i sa novom stalnom postavkom, ovaj depandans Istorijskog muzeja Srbije čuva uspomenu na naš 19. vek: Prvi i Drugi srpski ustanak i članove vladarske porodice Obrenović.
Knjaz Miloš započeo je izgradnju konaka na Topčideru 1831. kada je i završen veći deo građevine. Po projektu Hadži Nikole Živkovića sagradili su ga Janja Mihailović i Nikola Đorđević. Po načinu zidanja, planu i stilu, pripada kasnoosmanskoj arhitekturi sa neoklasicističkim elementima.
Unutrašnjost je bila opremljena u skladu sa osmanskom tradicijom.
Dekoracija enterijera je završena do 1834.
Njeni originalni delovi sačuvani su u divanhani i takozvanoj šarenoj sobi, onoj u kojoj je Miloš i preminuo septembra 1860. godine.
U divanhani je Miloš dočekivao goste a u Šarenoj sobi je, najverovatnije pogledao baš tu tavanicu pre nego što će sklopiti oči poslednji put. Isti prizor i posetioci sada mogu da zamisle pred svojim očima.
– Tavanica i zidovi rađeni su u stilu turskog baroka sa velikim brojem floralnih motiva – kaže nam kustos Boris Marković, koji svake subote u 12 vodi posetioce u obilazak konaka.
– U sobi se nalazio jedan vojnički krevet. Tokom života Miloš baš i nije spavao na njemu, radije je spavao na podu na običnoj prostirci, ali pred samu smrt je spavao na vojničkom krevetu – otkriva nam on.
Danas tamo nema tog kreveta. Tu su kaljeva peć, Miloševi tozluci, čakšire i odelo, i njegova posmrtna maska.
Blizu Šarene sobe nalazi se Miloševa molitvena prostorija, kroz čiji prozor je knjaz mogao da vidi i pridvornu crkvu Svetih apostola Petra i Pavla. Ona je izgrađena kada i konak i bila je sastavni deo kompleksa.
Nakon Miloševe smrti njegov sin knez Mihailo odlučio je da konak postane memorijal, mesto sećanja na osnivača dinastije Obrenović i moderne srpske države.
– Godinama nakon toga ništa u konaku nije taknuto, samo bi na godišnjicu smrti tu došli beogradski mitropolit i knez Mihailo da obeleže taj dan na što je moguće veličanstveniji način. Dvor je i dalje bio zvanična rezidencija, ali se knez Mihailo trudio da od njega pre svega načini mesto sećanja – priča nam kustos.
Nažalost, konak je i za kneza Mihaila imao tragičan predznak. On je boravio u njemu nekoliko sati pre nego što će biti ubijen u Košutnjaku, 10. juna 1868. po novom kalendaru.
Konak kneza Miloša jedan je od prvih beogradskih i srpskih dvorskih kompleksa. Miloš je imao dvor i u Kragujevcu.
Menjao je sedišta, to je bila vrsta njegove taktike, kaže Boris Marković.
– On bi najradije želeo da je u Beogradu, ali s obzirom da je bio vrlo blizu turskih topova – turski garnizon je i dalje bio u Beogradskoj tvrđavi – odlučio je da veći deo poslova završava u unutrašnjosti, a da s vremena na vreme pokazuje Turcima da želi da zauzme i Beograd – priča nam dalje Boris.
Utoliko je i ovaj dvor imao strateško značenje, jer je blizu Save.
– U teoriji, ukoliko bi on ovde držao svoje upisne pandure, što je bio skriveni naziv za prve srpske vojnike-gardiste, oni bi vrlo lako mogli da krenu ka Savi i zapreče put turskom garnizonu koji bi iz Beograda pokušao da krene ka Šapcu i Bosni. Sa druge strane, ukoliko bi se gardisti popeli uz današnju Drajzerovu, zaprečili bi Turcima put ka unutrašnjosti, ka Šumadiji. Strateški, ovo mesto je bilo vrlo značajno i otud želja da se baš ovde sagradi dvor – zaključuje Boris Marković.
Posle dinastičke smene 1903, kada su na presto došli Karađorđevići, konak kneza Miloša je prepušten zaboravu. Kako se navodi na sajtu Istorijskog muzeja Srbije, nakon Prvog svetskog rata u njemu se na kratko nalazio Muzej lova i šumarstva, a nakon Drugog svetskog rata, Muzej Prvog srpskog ustanka.
Od 1966. on je u sastavu Istorijskog muzeja Srbije.
O novoj stalnoj postavci i drugim zanimljivim pričama iz konaka, čitajte na stranicama kulture Nova.rs u narednim danima.