INTERVJU Ana Bekuta za Nova.rs o godinama bez Mrkonjića, penzijama koje prima i budućnosti Zvezda Granda: "Moj život nikada više neće biti isti"

Naravno, razgovor nije mogao da prođe ni bez pominjanja "Zvezda Granda", u kojima je Ana Bekuta godinama članica žirija, a dotakli smo se i njenog pokojnog partnera Milutina Mrkonjića, unuka koji su njena najveća radost, te teme uvek aktuelne, kada su pevači sa tako dugom karijerom u pitanju - penzije.

Održali ste više koncerata u "Sava" Centru, i tu tradiciju nastavljate. Sada mnoge vaše kolege biraju veće prostore, hale, arene... Vi nemate takve ambicije?

"Moja želja je oduvek da 6. septembra, na svoj rođendan. pevam u Sava Centru - i ove godine će se to konačno ostvariti. Sa koncertima u toj sali počela sam 2011. godine, a ideja je da nastavim ovde jer je tu najudobnije i najbolji je zvuk. Želim da častim svoju publiku koncertima baš tu jer je divna atmosfera, muzika, sedišta... Mada, mislim da moja publika ni ne sedi".

Da li će biti nekih gostiju?

"Nema gostiju, ovog puta sam sama na bini jer je 40 godina rada u pitanju, i na ideju Milorada Mikija Damjanovića, glumca i reditelja, osmislili smo tako ovaj koncert, biće malo drugačije. Mislim da će to biti lepo iznenađenje za publiku".

"Zvezde Granda" su ove godine doživele velike promene - smrt Saše Popovića, odlazak pojedinih članova žirija, a najavljen je i konkurentski program. Postoje li strah i sumnja u budućnost "Zvezda Granda", kakvu gledanost emisije očekujete? Verujete li da ćete uspeti da stvorite zvezde i od budućih takmičara, kako ste uspevali prethodnih godina?

"Apsolutno sam sigurna u to da, ne samo da ćemo održati gledanost, nego da je to format koji će postojati i sa nama i bez nas. To je firma u koju je ulagano 22 godine i imaju jednu duboku priču i koren, tako da ne brinem za format 'Zvezde Grand'a'', pogotovo što smo prešli na drugu televiziju (Prva, prim. aut.) i imamo sjajne kandidate. Na konstantnoj smo vezi sa našim direktorom Goranom Šljivićem koji je obišao teren, odnosno bio na svim audicijama i pažljivo odabrao kandidate, baš kao što je nekada to radio Saša.

Može li Goran Šljivić da nadomesti Sašino mesto i da obezbedi dovoljno kvalitetan program koji će biti zanimljiv publici?

"Sigurno, on to apsolutno može, jer ima veliko znanje i iskustvo, a i Saša je tu ostavio ljude koji odlično rade svoj posao. Imaćemo novu scenografiju, Dara Bubamara nam je došla, biće veoma zanimljivo".

Posle smrti dugogodišnjeg partnera Milutina Mrkonjića, na neki način ste se povukli, mnogo ređe se pojavljujete u javnosti. Da li ste se navikli da živite bez njega, jeste li pronašli neku utehu?

"Nisam se navikla, niti ću ikad. Moj život nikada više neće biti isti, ali pokušavam da živim sa tim i da živim od uspomena. Najveća mi je nagrada kada sretnem ljude kojima je on pomogao, sasvim nepoznate, koji me podsećaju na to koliko je učinio dobrih i lepih stvari i tako živi kroz ta sećanja".

Mnogo vremena provodite sa unucima, Sonjom i Brankom, jesu li i oni uključeni u vaš posao?

"Potpuno je očekivano da su uključeni u moj posao. Sonja me je jedno vreme šminkala, međutim, ona se sada oprobala u marketingu i bavi se time. Branko mi pomaže u organizaciji, vozi me, ali velike stvari kao što je koncert u "Sava" Centru radi Melos estrada, na čelu sa Banetom Obradovićem, oni su uhodani u tome".

Iako su iza vas četiri decenije duge i uspešne karijere, za razliku od mnogih koleginica, za Vas se nikada nije vezivalo da neka produkcija, menadžer ili ekipa stoje iza vas, odnosno, da vas je neko "stvorio" i slično. Koliko je poznato, od početka karijere, još od pesme "Ja nisam rođena da živim sama", sami ste vodili svoju karijeru, da li je to bio teži ili lakši put, s obzirom na to da ste, uprkos brojnim hitovima, dugo čekali da isplivate na sam vrh estrade?

"Ne bih to baš tako definisala. Ruku saradnje prvi mi je pružio naš veliki hitmejker Predrag Vuković Vukas, tako da je njegova pesma 'Ja nisam rođena da živim sama' odredila moj put, jer da nije bilo te pesme - ne bi bilo ni ove moje karijere. Ali, mogu da se pohvalim da sam se posle malo 'vodila' sama, to ste u pravu. Radila sam po osećaju, a ovaj jubilej se i zove 'Na to se ponosim', što je drugi stih moje pesme 'Sve sam stekla sama'. Zahvalna sam na svemu što se desilo za ovih 40 godina, karijeri, jer ovaj posao mi je pružio mnogo stvari, divnu publiku i nenormalnu količinu ljubavi na koncertima. To je nešto na čemu se ne možete dovoljno zahvaliti dok ste živi i ne može se premeriti šta je to, ali svakako je to ono što me drži sve ove godine."

Pre nekoliko godina zvanično ste postali penzionerka, da li razmišljate i o zvaničnom povlačenju? Mnogo pažnje izazvala je izjava vaše koleginice Marije Šerifović da pevači posle šezdesete ne treba da budu na sceni... A, vas glas odlično služi.

"Zvanično jesam u penziji, iskoristila sam tu zakonsku mogućnost pre dve godine. Međutim, to pišu kao da imam neke basnaslovne sume, kao da je reč o hiljadama evra, a zapravo su to sasvim pristojne penzije od kojih živi svaki drugi penzioner u Srbiji. Naravno, doprinose i u inostranstvu, tako da, tačno je da primam dve penzije, ali pišu bombastične naslove, a u stvari su to neke normalne sume... To je, naravno, samo formalno - pevaću dokle god me publika bude tražila".