Evo zašto nas RHMZ "laže" koliko ima stepeni u Srbiji: Jave da će biti 37 stepeni, a ljudi izmere 40+

Zašto se podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda za statistiku i podaci koji građane mere razlikuju? Na primer - javljeno je da će maksimalna dnevna biti 37 stepeni Celzijusovih, ali vi ste u automobilu ili ispred svog doma preko 42 stepena. Teorije zavere da zvanične institucije ‘ne smeju’ da saopšte građanima kolika je zaista temperatura u suštini nema utemeljenje jer meteorološke stanice nisu smeštene okružene automobilima, na gradsim tegovima ili na fasadi zgrade ili kuće, već se merenja vrše prema strogo definisanim standardima koji se primenjuju u praktično svim državama na svetu.

Temperatura vazduha meri se u strogo kontrolisanim uslovima

Vreme je trenutno stanje atmosfere na određenom prostoru koje se opisuje različitim meteorološkim pojavama i elementima, od temperature preko pritiska do vlažnosti vazduha. Iako svojim čulima lako možemo da osetimo da li je toplo, da li se naglo promenio pritisak ili da li je vlažno, za precizno merenje ovih parametara koriste se adekvatni instrumenti i oprema.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) definiše temperaturu vazduha kao temperaturu koju izmeri termometar izložen vazduhu na mestu zaštićenom od direktnog sunčevog zračenja. Vodič instrumentima i metodama posmatranja koji je izdala SMO, važno je da se termometar zakloni od sunca kako bi izmerena temperatura vazduha što preciznije prikazivala pravo stanje stvari.

Ovo se postiže tako što se merni instrumenti, uključujući i termometar, postavljaju u meteorološke zaklone, odnosno kućiće, koji predstavljaju najvažniji deo meteorološke stanice. To su bele kutije posebnih dimenzija, napravljene pretežno od drveta, postavljene na dva metra visine kako bi vazduh kroz njih mogao slobodno protiče. Njihovi zidovi nalikuju na poluotvorene roletne, a vratanca su po pravilu usmerena na sever. Opisani meteorološki zaklon ste verovatno primetili ako ste nekada prošli pored zgrade Republičkog hidrometeorološkog zavoda u parku Milutina Milankovića, u blizini Hrama Svetog Save.

A zašto su meteorološki zakloni ofarbani baš u belo? Njihovim bojenjem u svetle nijanse sprečava se upijanje toplote koje bi povisilo temperaturu vazduha koja se meri.

Iz sličnog razloga takođe je bitno da su meteorološki zakloni smešteni iznad travnate površine s obzirom na to da bi veštački materijali promenili sliku i očitavale bi se drugačije temperaturne vrednosti, zbog toga se zakloni nalaze na najmanje 20 metara udaljenosti od betonskih i sličnih struktura, a u njihovoj neposrednoj okolini je takođe trava.

Iako je bitno da se oprema za merenje nalazi u hladovini, meteorološki zaklon treba da stoji na osunčanom i otvorenom prostoru. Kako bi proces merenja meteoroloških parametara bio usklađen, sve zvanične meteorološke stanice u zemlji i inostranstvu treba da ispunjavaju ove uslove.

Zašto se na ovaj način meri dnevna temperatura?

Standardi koje je propisala Svetska metorološka organizacija koriste se pre svega zato što želimo da izmerimo temperaturu vazduha, a ne temperaturu ugrejanog asfalta ili mernog instrumenta koji se usijao na suncu. Meteorološki zakloni nam upravo služe kako bi se u što većoj meri iskontrolisali različiti faktori koji bi mogli da utiču na lokalnu temperaturu vazduha.

Ovi strogi uslovi primenjuju se u celom svetu kako bi podaci prikupljeni u različitim državama mogli da se upoređuju i kako bi meteorolozi mogli da steknu sliku o stvarnom stanju temperature. Uostalom, zahvaljujući opisanim standardima naučnici sada mogu sa sigurnošću da tvrde da je prosečna temperatura na planeti sada za 1,1 °C viša u odnosu na kraj 19. veka.

Jasno je da će temperatura izmerena u nekoj od centralnih gradskih ulica okruženih asfaltom i betonom biti znatno viša u odnosu na ono što je zabeležio termometar na Košutnjaku ili u parku Milutina Milankovića. Međutim, iako temperaturu izmerenu na Trgu Republike nećete videti u vremenskoj prognozi to ne znači da ona nije važna i informativna.

Upravo u vreme opasnih toplotnih talasa možemo videti vrednost velikih drvoreda, travnjaka i fontana koji utiču da temperatura u njihovoj blizinu bude prijatnija. I iako merenja koja na određenim mestima u gradu mogu dostići i 50 °C neće ući u zvaničnu statistiku ona pokazuju koliko uslovi kojima smo izloženi mogu da budu ekstremni i zašto je važno pridržavati se saveta lekara tokom najopasnijih epizoda velikih vrućina.