0
Moja nada je da će posle završetka rata i povlačenja ruskih trupa, doći do ogromnog angažovanja Rusije u obnovi Ukrajine i lustracije svih odgovornih za ovaj rat. I da će doći do novog velikog levičarskog i demokratskog zaokreta u Rusiji, i onda će povezivanje sa Evropom biti moguće, kaže u intervjuu za Nova.rs Kiril Medvedev, ruski umetnik, opozicionar i protivnik invazije na Ukrajinu.
Ruski savremeni pesnik i muzičar Kiril Medvedev (1975, Moskva) boravio je u Srbiji u novembru kao gost Indirekt Showcase festivala, na kome je promovisao svoju knjigu „Sve je loše“ u izdanju Knjigabajta i tada je dao intervju za “Novu”. Na žalost, ovoga puta povod za razgovor je tužan, invazija na Ukrajinu je u punom jeku, a on je neko ko se aktivno bori protiv rata i režima u Moskvi. Želeli smo da saznamo iz prve ruke kakva je trenutna situacija u Moskvi, šta ljudi pričaju, kako se osećaju, vlada li strah…
– Osećam užas nad činjenicom da ruske trupe ubijaju Ukrajince i uništavaju prelepe gradove, nad činjenicom da ruski vojnici umiru i postaju invalidi zbog sulude kolonijalne avanture. Ponosan sam na ruske ljude koji izlaze na proteste i mitinge protiv rata, koji pod velikim rizikom agituju protiv rata i koji čine šta mogu – kaže na početku intervjua za Nova.rs Kiril Medvedev.
Kakav je trenutno običan život u Moskvi i Rusiji? Kako se ljudi ponašaju, o čemu pričaju, kakva je atmosfera generalno?
– Sve je manje onih koji veruju da ih rat neće pogoditi i da će moći da žive kao do sada. Kod nekih sve veći strah dovodi do želje da se oslone na silu, da se ubede da su ruske vlasti u pravu. Neki su zbunjeni i depresivni. Poslednjih dana čuo sam nekoliko priča od poznanika kako su njihovi stariji roditelji, koji su donedavno podržavali agresiju, naglo promenili stav. Za neke je prekretnica bila priča o postrojavanju dece kao Z u dečjem hospisu u Kazanju. Mnogi su zabrinuti zbog životnih teškoća, nestajanja hrane, udobnosti. Zanimljivo je da je, prema anketama, više pristalica rata među srednjom klasom nego među siromašnima. Ovo takođe ima smisla: tokom Putinovih godina, u Rusiji se oblikovala apolitična srednja klasa kojoj je stalo samo do komforne potrošnje. Iako, naravno, ima mnogo izuzetaka, razumnih ljudi ima u svim slojevima.
Kako reaguju tvoji prijatelji, kako reaguju umetnici iz tvog okruženja?
– Neki odlaze iz zemlje i pokušavaju da pomognu otporu iz inostranstva. Na primer, upravo sam pročitao beleške Oksane Timofejeve, međunarodno poznate filozofkinje leve orijentacije, o njenom volonterskom radu u Berlinu, susretu sa izbeglicama iz Ukrajine. Mnogi ostaju ovde – neki iz principa, neki da nastave da se bore.
Postoji li strah od potpunog odbacivanja od strane zapadnog sveta i kako doživljavate rusofobiju i kanselovanje ruskih umetnika i ruske kulture?
– Trenutno me baš briga za rusofobiju, glavno mi je da sve više Rusa navede da se odupru ovoj agresiji, ovom ratu. To su ljudi koji će onda izgraditi novu naciju i iznova tražiti zajednički jezik sa ostatkom sveta. To su ljudi za koje njihova umetnost ili nauka nikada nije bila stvar lične karijere, već je pre svega bila pitanje moralnog služenja, doprinosa progresivnoj istoriji ovoga sveta. Takvi ljudi manje brinu o rusofobiji od drugih.
Ima li straha među ljudima da se suprotstave ovom ratu?
– Da, postoji strah koji se racionalizuje na razne načine, na primer, kroz argumente „sve je nejasno“, „svi lažu“ itd. Mladi ljudi, koji još nisu stigli da razviju apolitičan stav koji je svojstven. postsovjetske generacije, reaguju hrabrije i direktnije.
Novinarka Marina Ovsjanikova je napravila skandal i prostestvovala uživo na gledanom ruskom državnom TV kanalu, ali je time ugrozila svoju bezbednost. Koliko takvi potezi mogu nešto da promene?
– Svi smo skakali do plafona od radosti kada smo videli ovu akciju. Bio je to vrlo precizan udarac. Putin pokušava da krvlju, zajedničkom krivicom, okupi što više ljudi oko sebe. Ovsjanikova, koja je godinama radila za zvaničnu propagandu, pokazala je da svako, ili skoro svako, ima šansu da promeni poziciju, da se iskupi, da stane na stranu dobra. Ovo je veoma hrišćanska ideja. Nije pitanje ko ima čiste ruke i ko je godinama zauzeo pravi stav. Pitanje je ko je sada voljan da ga zauzme, uprkos svojim prošlim zabludama, a možda i zločinima. Ovo je veoma moćan signal za medijske, političke i poslovne elite.
Kako će se sve ovo završiti? Koje su vaše nade, a šta strahovi?
– Glavni strah je da će Putin upotrebiti nuklearno oružje suočen sa neočekivanim otporom Ukrajinaca. Glavna nada je da do toga neće doći, da će sistem početi da se ruši iznutra i izaziva sve više ljudi na otpor. Drugi strah je da će čak i ako mirovni ugovor bude zaključen, doći do neviđene represije u Rusiji, jer će vlasti morati da trube o svojoj pobedi, što većini očigledno neće zvučati ubedljivo. Moja politička nada je da će posle završetka rata, povlačenja ruskih trupa, ogromnog angažovanja Rusije u obnovi Ukrajine, lustracije svih odgovornih za ovaj rat, doći do novog velikog levičarskog i demokratskog zaokreta u Rusiji. Povezivanje sa Evropom će biti moguće uz opštu demilitarizaciju, zabranu nuklearnog oružja, izgradnjom novog sistema bezbednosti u kome moć odlučivanja ne bi završila u rukama diktatora, političkih i poslovnih elita.
Da li uspevaš da uradiš nešto dok ovo traje? Koliko je sve ovo promenilo tvoje planove u profesionalnom smislu?
– Naravno, veoma je teško otrgnuti se od vesti i koncentrisati se na nešto. Veoma je teško shvatiti da vaša zemlja bombarduje drugu zemlju, najbližu u svakom pogledu. Ali, naravno, svi ovi problemi su ništa u poređenju sa onim što doživljavaju Ukrajinci. A planovi su se jako promenili. Malo pre početka rata, moj bend i ja smo počeli da snimamo album, sada, naravno, pesme koje nisu vezane za rat ne zvuče relevantno, moramo da ih stavimo po strani. Hteo sam da učestvujem na opštinskim izborima ove jeseni, ali ne znam da li će se uopšte održati i da li će nekoj opoziciji biti dozvoljeno da na njima izađe.
Da li si u kontaktu sa prijateljima iz Ukrajine?
– Da, moji prijatelji u Ukrajini su uglavnom levičarski aktivisti koji sada brane svoju otadžbinu i ja se brinem za njih. Ne vole ukrajinsku vlast, ne vole ukrajinsku ultra-desnicu, ali Putin im nije ostavio izbora. – cela Ukrajina je jedinstvena protiv agresije – kaže Medvedev pričajući o svojim prijateljima iz Ukrajine. Neki su na frontu informisanja, neki su dobrovoljci u svojim gradovima, neki su na prvim linijama fronta.
Bonus video: Balkan Bordello, najava predstave u Njujorku
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare