0
Čitavih sedam decenija nije se moglo ući u trag "Zakrivljenim vrhovima". To je naziv akvarela koji je pionir ruske avangarde i apstraktnog slikarstva Vasilij Kandinski napravio daleke 1927. godine.
Taj rad ruskog umetnika, koga je i pre nego što je postao priznat predstavio Ljubomir Micić u „Zenitu“, ovih dana prodat je za neverovatnu svotu novca u Nemačkoj – 1,33 miliona dolara.
Slika „Zakrivljeni vrhovi“ (Gebogene Spitzen) prvi i jedini put je bila izložena 1932, a poslednji put je viđena 1949. godine, kada je prodata trgovcu umetninama Rudolfu Probstu. Jedino što je “ostalo” od nje bio je mali crtež akvarela u jednom prastarom katalogu u kome je stajalo – lokacija nepoznata…
A painting by Wassily #Kandinsky that hadn't been seen in public for over 70 years fetched more than €1 million at auction. Titled the "Gebogene Spitzen," the work was revealed to be in the possession of a private collector in Germany in May. A valuable collector's item, indeed! pic.twitter.com/CtoezMOIj6
— DW Culture (@dw_culture) June 21, 2021
I posle 70 godina slika je nenadano „isplivala“ u zaostavštini jednog privatnog kolekcionara u Nemačkoj. Iako procenjen na „samo“ 300.000 dolara, jedan berlinski kolekcionar kupio je akvarel pre neki dan za tri puta veću sumu – 1,33 miliona dolara (1,13 miliona evra), preneo je „Dojče vele“.
Kuriozitet ovog akvarela jeste u tome što na poleđini ima carinsku nalepnicu, što ukazuje da ga je poneo sa sobom kada je bio prinuđen da beži od nacista iz Nemačke u Pariz, navodi sajt „My Modern Met“.
Vasilij Kandinski rođen je 1866. godine u Moskvi, u buržoaskoj porodici. Iako je doktorirao pravo, odbacio je sve da bi se posvetio slikanju. Upisuje slikarstvo i počinje da se bavi likovnom umetnošću 1895. godine u Minhenu. Akademizam u likovnom izrazu sa gnušanjem je odbacio i inspirisan putovanjima po Evropi počinje da pravi „obojene crteže“.
Za Kandinskog su često govorili da je video boje u muzici, a da bi, kad god je slikao, čuo muziku.
– Boja je kao dirka, oči su žice, a duša je ceo klavir. A umetnik taj klavir svira, dodiruje jednu ili drugu dirku kako bi izazvao vibracije u duši posmatrača – tako je svoju teoriju slikanja objašnjavao Kandinski.
Naslikavši 1911. godine „Sliku sa krugom“ Kandinski je uplovio u vode apstraktnog slikarstva, čiji će simbol postati docnije. Avangardne ideje Kandinskog primetio je Ljubomir Micić, osnivač „Zenita“. I upravo u godini kada se obeležava jedan vek od pokretanja časopisa „Zenit“, kao i Biblioteke Zenit, odnosno pola veka od Micićeve smrti izložbama u beogradskoj i kragujevačkoj Galeriji RIMA (još uvek aktuelna), ponovo se pokazuje vizionarstvo našeg pesnika, prevodioca i kritičara.
– „Zenit“ je bio jako važan časopis. Sa saradnicima, u ono vreme još uvek nedovoljno poznatim, a kasnije istorijski veoma značajnim, kao što su Kandinski, Maljevič, Lisicki, Majakovski, Blok, sa celom ruskom i evropskom avangardom, ostavio je veliki pečat. „Zenit“ je velika i značajna tema, i Ljubomir Micić je bio deo te atmosfere tokom dvadesetih godina prošlog veka u Evropi i njegov časopis je promovisao među prvima velike ideje. U to vreme one su bile pionirske, ne samo za našu, već i za evropsku umetnost – rekao je nedavno za Nova.rs Ješa Denegri, istoričar umetnosti.
Ne samo da je u časopisu „Zenit“ promovisao, između ostalog i Kandinskog, već je beogradska publika prvi put i uživo mogla da se upozna sa avangardnim delima još u aprilu 1924. godine na Međunarodnoj izložbi nove umetnosti. Na izložbi, koju je Micić organizovao u prostorijama današnje Muzičke škole „Stanković“, bilo je predstavljeno više od stotinu radova 26 umetnika iz čitavog sveta, a jedan od njih bio je onaj Vasilija Kandinskog.
Nije život mazio ruskog umetnika, koji je iz Nemačke dva puta bio prinuđen da beži – prvi put 1914. godine kada se vraća u Moskvu. Samo osam godina kasnije dobija poziv da postane profesor u vajmarskoj školi „Bauhaus“, najvažnijoj školi moderne umetnosti tog doba. Naravno, prihvata, ali desetak godina kasnije sve se menja. Nacističke vlasti svrstale su njegovo slikarstvo u „degenerisanu umetnost“, zbog čega ponovo napušta ovu zemlju i seli se sa suprugom u Pariz, u kome se 1933. nastanjuje i živi sve do smrti, 1944. godine.
I upravo u tom poslednjem periodu svog stvaralaštva nastala je slika koja će se za koji dan naći na aukciji. Za 29. jun aukcijska kuća „Sotbi“ najavila je prodaju slike „Tensions calmées“ koju je umetnik načinio u poznom dobu. Procenjuje se da će ogromno, apstraktno ulje na platnu biti prodato za sumu između 25 i 35 miliona dolara.
„Delo je protkano muzičkim i poetskim senzibilitetom svojstvenim Kandinskom, sa bojama bogatim poput dragulja“, naveli su iz „Sotbija“, dodajući da je u pitanju jedno od „najvažnijih dela Kandinskog koje se pojavljuje na aukcijama u poslednjih deset godina“.