Kako su srpski umetnici u performansu išli u korak sa svetskim: "Javno telo" pred publikom u Pekingu

Ova izložba fokusira se na prezentaciju performans akcija umetnika nove umetničke prakse koja se razvijala krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina u Srbiji, paralelno uz svetske tokove konceptualne umetnosti. Biće predstavljeni radovi iz kolekcije MSU umetnica Marine Abramović i Katalin Ladik, i umetnika Slobodana Ere Milivojevića, Nedeljka Neše Paripovića, Zorana Popovića i Balinta Sombatija.

Autorka izložbe je Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Izložbu će otvoriti Tatjana Soldat, direktorka Kulturnog centra Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu, Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, i Una Popović, kustoskinja izložbe.

Svako od predstavljenih umetnika – bilo da su delovali zajedno u grupi (beogradska neformalna grupa šestoro konceptualnih umetnika  podrazumevala je M. Abramović, E. Milivojević, N. Paripović, Z. Popović, R. Todosijević i G. Urkoma ili subotička grupa Bosch + Bosch pri kojoj su neko vreme bili priključeni Katalin Ladik i Balint Sombati) ili pojedinačno – pronalazio je sopstveni ili sebi najadekvatniji način promišljanja umetnosti, a posledično i strategiju rada sa telom. Svako od njih je svoju akciju rada sa telom demonstrirao drugačije, odnosno, svako je sprovodio drugačiju ideju i nameru iza svojih akcija.

Izložba „Javno telo” sprovodi dvojaku priču, ukazujujući kroz primere na postojanje klasifikacije karaktera performansa. Tako između ostalog izdvajamo: 1. analitički, 2. ekspresivni i 3. bihevioralni performans, unutar kojih je ispoljavaju individualni pogledi na socijalne teme (pitanje društvenog okruženja i položaja umetnika u njemu, problemi u vezi s pozicijom žena u društvu ili kategorija tela) ili razmatraju kognitivne i mentalne akcije pojedinaca zarad preispitivanja složenije uloge delovanja unutar kolektiva i suživota.

Selekcijom različitih radova u odnosu na subjekat i objekat umetnosti – „telo”, izložbom se prezentuje skala i repertoar mogućnosti performans izvedbe, pri čemu može da se ističe mesto izlaganja, izloženi objekt i moguća ambijentalna celina kao postavka privremenog ili stalnog karaktera. Termin „javno telo” ovde sagledavamo u širem i polivalentnijem odnosu, kao relaciju fizičkog delovanja i javnog konteksta, mesta grada, otvorene pozicije galerije ili same telesne ekspresije koja deluje kao „javni medij” kroz istupanje nečega unutrašnjeg, mišljenja ili stanja.

Na izložbi će biti predstavljen film Neše Paripovića „N.P.77“, video rad Marine Abramović „Oslobadjanje memorije“ iz 1975, fotografije izvedbe performansa Katalin Ladik „Blackshave Poemin“ (1978), fotografije izvedbe performansa Zorana Popovića „Aksiomi“ iz 1972, Ere Milivojevića „Oblepljivanje umetnika“ iz 1971, Balinta Sombatija „Lenjin u Budimpešti“ iz 1972. godine.

Svi predstavljeni autori ovom prilikom, nekima od ključnih radova unutar svoje prakse, prezentuju impresivno i nezamenljivo nasleđe umetnosti u lokalnim i internacionalnim okvirima druge polovine dvadesetog veka.

Izložba traje do 17. jula 2024. godine.

Bonus video: Endi Vorhol na Arsenal festu