0
U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik lista „Danas“, već je uveliko poznati i zagriženi hevimetalac. Tako da ne čudi što je jedna od pesama koje je izabrao za „Saundtrek za moj život“ baš od grupe Iron Maiden, simbola hevi metala. Čak je i sanjao da jednog dana postane roudi tog benda… Međutim, na njegovoj listi od tri omiljene pesme ipak nije samo ovaj „bučni“ muzički pravac:
Iron Maiden – „2 Minutes to Midnight“
Ova pesma me podseća na prvi koncert benda Iron Maiden, koji sam gledao kao šesanaestogodišnjak, 1986. u Hali „Pionir“ na njihovoj turneji „Somewhere on Tour“. Od tada ne prestajem da ih slušam, postao sam vernik te Mejden „religije“. Uvodni gitarski rif ove pesme dugo mi je bio melodija zvona na mobilnom telefonu. U prvoj sezoni emisije PLJiŽ, desilo se da mi usred snimanja zazvoni telefon, zaboravio sam da ga utišam, i to je posle ostalo u emitovanju, jer nije moglo da se iseče u montaži. Tada sam dobio najviše pozitivnih komentara po društvenim mrežama, jer je ljudima koje vole Mejdene tih pet sekundi zvonjave ostavilo jači utisak od svega ostalog što sam radio i govorio u toj epizodi. Ljudi koji se lože na Mejdene su kao velika familija iako se međusobno ne poznajemo.
Špica emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“
Moja omiljena emisija ima muzičku špicu koja je baš onako, kako ja volim, neki melodični hevi metal, i kada sam prvi put bio analitičar kod Kesića, pre 10 godina, u drugoj epizodi, prvo što sam ih pitao bilo je – ko je komponovao tu špicu. Odgovor je bio više nego interesantan – našli su je na sajtu za besplatno deljenje muzike. Mislim da ni danas nisu sigurni ko je tačno kompozitor, ko je izvođač, ali su mi još tada, kada sam se zainteresovao, poslali celu stvar koja bogami traje jedno četiri, pet minuta (u pitanju je pesma „High Ground“ grupe Simon Steadman, prim. aut). Mislim da su je u nekim novogodišnjim emisijama, kada ide odjava koja traje malo duže, puštali skoro celu, kao instrumental.
Pink Floyd – „Shine on You Crazy Diamond“
Bio sam klinac kada je u Malom pozorištu “Duško Radović”, gde sam odrastao, jer je moj otac bio glumac i član ansambla u tom teatru, početak neke predstave bila baš ova stvar. Nisam tada ni znao šta je to. Fascinirala me još tada moć te pesme koja je kao neka simfonija kojom sve počinje. Dugo sam bio ubeđen da je ta pesma nastala za potrebe te predstave, dok se nisam dočepao raznih albuma Pink Flojda, i potpuno zavoleo te matore genijalce, kao i ovaj „ludi dijamant“. Volim kada vozim bicikl po planinama oko Mionice i Valjeva, sednem na neku čuku, ne telefonu pustim ovu pesmu, i gledam u beskraj. Takođe, super je gledati u uzburkano more u Rovinju, negde na Zlatnom rtu, dok slušate „ludog dijamanta“. To je stvar koja vraća u život.
Bonus video: Mik Džeger – Sex, Drugs, and Rock’n’Roll I tako 80 godina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
