Žao mi je što je premijera predstave “Moj muž” otkazana, preciznije odložena. Nije zbog korone, sve je pod kontrolom, samo se sekiram što se Sanja nasekirala zbog toga. Imamo jedna drugu, velike smo prijateljice, za nju bih i bubreg dala, emotivno priča za Nova.rs glumica Jovana Belović.
Ona sa Sanjom Marković igra u pomenutom komadu koji je sinoć trebalo da bude izveden prvi put na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Nekoliko sati pre početka predstave iz ovog teatra je saopšteno da se premijera otkazuje zbog bolesti glumice.
– Već za koji dan se vidimo na premijeri i beskrajno se radujemo susretu sa publikom – najavljuje Jovana Belović.
Reč je o predstavi rediteljke Jovane Tomić koja je nastala po zbirci priča ugledne makedonske spisateljice Rumene Bužarovske koja je tim povodom doputovala u Beograd.
– Predstava “Moj muž“ poseduje istinu, neku koja je vrlo jedinstvena a opet je opšta, naša. I na toj ivici istine i poigravanje komičnim i tragičnim, to je ono što mi je najdragocenije što smo uspeli da postignemo nakon dugog i pametnog rada, objašnjava nam talentovana glumica Jovana Belović koja nas je svojom pojavom i peskovitim glasom podsetila na slavnu Debru Vinger.
Rođena je 1989. godine u Beogradu, ali ljubav prema glumi odvela ju je iz rodnog grada. Diplomirala glumu 2014. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesorke Jasne Đuričić. Iste godine ponela je Nagradu Univerziteta Novi Sad za najveći doprinos umetnosti. Magistrirala je 2016.
Tri sezone je provela u Narodnom pozorištu Subotica gde je ostvarila veliki broj zapaženih uloga u predstavama – Oskara Vajlda “Idealan muž“, Nušićevom “Sumnjivom licu“, igrala je Džin Fordam u komadu “Avgust u okrugu Osejdž“, u “Govornoj mani“ Gorana Markovića tumačila je Slavicu… Za ulogu Elijante u Molijerovom “Mizantropu“ proglašena je najboljom glumicom u sezoni 2016/17. u ovom teatru.
Ostvarila je uloge u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Somborskom narodnom pozorištu, pozorištima Promena i Talija. U Narodnom pozorištu u Beogradu igrala je u komadu “San letnje noći – Projekat Šekspir” reditelja Kokana Mladenovića. Snimila je radio drame “Dženis Džoplin na putu ka kući” gde je igrala naslovnu ulogu i “Šuma Striborova“.
Stalni angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu vratio ju je u Beograd. U ovom teatru je primećena nakon predstave “Balava“ po tekstu Dunje Matić i režiji Andreja Nosova, Nezavisne produkcije Hertefakt fond. U tom komadu je igrala sa svojom profesorkom Jasnom Đuričić, Mirjanom Karanović i Isidorom Simijonović i gostovala je na raznim scenama širom Srbije.
– U bilo kom pozorištu u kojem sam igrala van Beograda, ona su uvek bila puna gledalaca. U manjim sredinama postoji jedno pozorište i ljudi su usmereni na njega. Posebno sada je veliko interesovanje jer su ljudi željni predstava, ništa im ne smeta, ni da nose maske, ni da drže distancu, na sve pristaju jer im je potrebna ta razmena energije, taj doživljaj koji sam teatar može da pruži – priča naša sagovornica.
O svojoj profesorki Jasni Đuričić i pohvalama koje je dobila u međunarodnim okvirima za ulogu u filmu „Quo vadis, Aida?“ Jasmile Žbanić, koji je nominovan za nagradu Oskar u kategoriji najbolji film van engleskog govornog područja, samo je kratko s osmehom prokomentarisala.
– Nisam se iznenadila, ona je broj jedan, vrh, i mi smo to još kao studenti znali. Nismo tada znali to da objasnimo, ali kako nas je ona školovala znali smo i bili smo u fazonu – “E, kada bismo i mi bili takvi jednog dana“. Ali, svako ima svoj put, osim talenta, treba mnogo rada, i malo sreće. Ponosna sam što sam bila njen student.
A njen put je, kako kaže, “mic po mic“, otvore se jedna vrata, pa druga…
– Polako, sve ide svojim tokom. Meni je važno kakav materijal radim, da li ima u sebi neki sadržaj koji je vredan i važan, da li su oko mene istomišljenici u radu u bilo kom procesu. Mislim na način promišljanja, to je ono što me vuče ka novim projektima – priča Jovana i dodaje da je presrećna što je postala članica ansambla JDP.
Na konstataciju da nosi slavno prezime, misleći na glumca i reditelja Miroslava Belovića, nekadašnjeg upravnika JDP, iznenadila se i odmah reagovala.
– Mislite na Miroslava? Da, on je brat mog pokojnog dede, ali nisam imala sreće da ga upoznam. Naravno, moji roditelji su ga znali i pričali su mi o njemu.
U svojoj matičnoj kući igra u vrhunskim predstavama sa plejadom vrhunskih glumaca. To su “Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića i “Mamu mu jebem ko je prvi počeo“ Dejana Dukovskog u režiji Slobodana Unkovskog. Glumi i u Nušićevoj “Pučini” reditelja Egona Savina, koja je pre samo četiri dana premijerno izvedena,
– Sve je lepo prošlo, ne mogu da opišem svoju sreću što igram u tom komadu. I ništa mi nije teško, ni naporno, sve se može, i mi smo se uželeli da radimo.
Van pozorišta još uvek čeka pravu šansu. Do sada je igrala epizodice u popularnim serijama “Tajna vinove loze”, “Jutro će promeniti sve”, “Klan”, “Vojna akademiija“, u kratkom filmu “Tranzicija” Milice Tomić a gledaćemo je u filmu “Heroji radničke klase“ Miloša Pušića gde glavne uloge tumače Boris Isaković i Jasna Đuričić.
– I to će doći na red – mirno kaže Jovana, a za to i ima razloga jer uoči premijere komada „Moj muž“ njenu i glumu Sanje Marković, autorski tim je okarakterisao rečima: “Glumice raskošnog dara, vrlo vešte u artikulisanju tog talenta“, “njihov glumački vokabular je neverovatan, i energija, otvorenost i spremnost na komunikaciju, premišljanje pozorišta i rad“, “gledaćete dve grandiozne glumice“…
– Baš su se poklopile sve kockice – od sadržaja do ekipe. Nakon uzbudljivog procesa imam utisak, iako se on završava sa premijerom, da će u stvari tek da se nastavi. Vidimo se uskoro – poručila je Jovana.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar