Jedini napredak se danas ostvaruje, nažalost, konstantnim ratom: Emir Kusturica o novom filmskom triptihu, Putinu i kinematografiji

Ljubitelji Kusturičinih filmova imaće priliku da 15. apila u Velikoj sali pogledaju integralnu petipočasovnu verziju "Podzemlja" (1995). Kusturica je podsetio da je taj film stvarao “s najvećom težinom”, jer se raspadala Jugoslavija...

- Kada je film izašao optužen sam da je to jugoslovenska, rokenrol, prosrpska verzija. Evo sad je prošlo 25 godina, Jugoslavija je opet aktuelna i ko god govori samo o Srbiji, postaje nacoš. Ovaj film je zanimljiv, jer je pre eto skoro 30 godina pronašao tačku večne sadašnjosti. Živimo u veku laži. Mediji se rukovode centralnom svetskom linijom koja generiše političku korektnost, a ona je, jezikom boljševika, autocenzura. U sebi priznamo da nešto jeste, ali to ne izgovorimo, kao mudri smo, a u stvari poslušni - ocenio je Kusturica.

"Život je čudo" najdraži film

Evocirajući sećanje na vreme u kojem su nastajali njegovi filmovi, kaže da su okolnosti bile presudne.

https://www.youtube.com/watch?v=RZxNW44iW5o&t=8s

- Prva dva filma snimljena su u vreme kolapsa komunizma, a ja sam se kao autor spasavao nadrealizmom. Kada su svi mislili “vidi ga ovaj gotov”, onda sam se vratio! Sudbina “Arizona drima” je bila takva da je bio uspešan u Evropi, a vrlo neuspešan u Americi. Posle se pokazalo, poput onog filma “Kučka” Žana Renoara, da postoji faza kad si prihvaćen, a onda dolazi druga kad možeš da napraviš najbolji film na svetu, no, svi gledaju na tebe kao na konzervu kojoj je istekao rok.

Kao najdraži film izdvojio je “Život je čudo”, iako je “nažalost doživeo malu gledanost u bioskopima, jer je izašao u vreme 5. oktobra”.

- Tada se nametao univerzalizam i ideje koje poništavaju dramu kakva je “Život je čudo”. Antisrpski fenomen koji je kao i antiruski razvijen u svetu, bazira se na tome da ne može Srbin biti plemenit, niti može da se zaljubi u muslimanku koja treba da bude razmena za srpskog zarobljenika - njegovog sina. Za mene je to šekspirovska tema, ona je pokupljena iz života samog. To mi je najdraži film, jer je zapravo jedna od nerazrešenih drama mog života. Na Zapadu sam bio optužen da predstavljam četničku ideju, a to nema veze ni sa pameću, a posebno ne sa četnicima – naveo je Kusturica.

Reditelj je ocenio da je film jednak slobodi i da često može da iznenadi ne samo onog koji ga stvara, već neretko i čitavu naciju.

- Kada razmišljam o svim svojim filmovima, shvatam da sam bio vrlo srećan što sam živeo u periodu druge polovine 20. veka i bio u stanju da detektujem sve one bolne lomove kroz koje smo svi prolazili i da sam doticao svaki put ono što je važno za ljudski život. Nacionalna kinematografija ne meri se prema broju uspešnih, nego dobrih ostvarenja. Međutim, film se sada meri po tempu i uzbuđenju koje proizvodi, a ne sadržaju. Kurosava je rekao da je film montirao između dva otkucaja svog srca, što znači da je nametao čovečanstvu svoju ličnu percepciju. Čovečanstvo je izgubilo tu percepciju.

Najvredniji ljudi su na margini

Kusturica je ocenio da Holivud koristi film kao propagandu, a da se, kada je reč o Srbiji, autori umnogome udaljavaju od egzistencijalnog i vremenskog pečata u kojem živimo, te govore o besmislicama i likovima za koje se ne zna da li žive u Kaliforniji i Čurugu.

- Najvrednije priče i najvredniji ljudi društva se nalaze na margini! Očekuje me rad na triptihu po ruskim piscima Dostojevskom, Gogolju i Tolstoju, jer su, kao kod nas Žika Pavlović, duboko zagrebali po egzistencijalnom pitanju, po porodici i stradanju. Tolstoj je pisao o ispravnim ljudima, a Dostojevski o margini. Kada pogledate sve što sam radio u životu, proisticalo je to iz pozicije Žike Pavlovića ili Dostojevskog.

Buduće filmove snimaće u potpunosti u Rusiji, a kako je ocenio, “umetnost bez mecenstva ne postoji”.

- Mnogi su pogrešno preneli da sam išao kod Putina da od njega tražim novac. Nije Putin čovek koji vadi pare iz džepa, on je jedinstven u istoriji Rusije. Tamo postoji mnogo ljudi koji žele da se bave mecenstvom. Tu je gradska vlada, ljudi koji imaju studio… Nisam došao kod Putina da tražim novac, već da mu kažem da želim da budem deo tog novog sveta koji se javlja u Evroaziji, novi kvalitet u percepciji budućnosti događaja na evroazijskom kontinentu. Kod Putina je zanimljivo to što stoji na tolikoj sili, a pritom je, rekao bih, toplo ljudsko biće!

Na pitanje “Nove” kako vidi “taj novi svet” čiji deo želi da bude, kazao je da još nije dobio svoju fizionomiju do kraja.

- Uspeli su da u dve godine preorijentišu svoju snagu u to da sve što su prodavali Evropi prodaju Indiji i Kini, i da čak i posle dvehiljade sankcija održe, i čak naprave veći privredni rast. Taj svet je dugo bio kolonijalizovan, čak 42 miliona Indijaca umrlo je u Prvom svetskom ratu, jer je sve žito uzeto i odneto u Evropu, te se dogodio bokserski rat u Kini, jer su Britanci kažnjavali Kineze pošto nisu hteli da kupuju od njih opijum… Kolonijalna istorija Evrope je došla u fazu u kojoj su konstantni ratovi, širenje i kontrola teritorije. Kada smo 1945. mislili da je rat gotov, već 1947. počeo je u Južnoj Koreji. Amerikanci su ih napali, pa su prešli na Vijetnam, Irak, Siriju, Libiju i time potvrdili da njihov progres podrazumeva ratovanje. Za razliku od Sovjetskog Saveza, koji je ratovao jednom u tih 40 godina, i to u Čečeniji - mišljenja je Kusturica koji je istakao da "kada se napreduje, to se najčešće dešava uz vođenje ratova":

- Nažalost, a to je istina koju oni pokušavaju da prikriju, pravi progres podrazumeva konstantno ratovanje.

"Zločin i kazna" kao inspiracija za novi film

Emir Kusturica već pet godina radi na scenariju za naredni film koji će se zvati “Inženjer lakih šetnji” i biće po ideji Dostojevskog i romanu “Zločin i kazna”.

- “Inženjer lakih šetnji” je priča o dobrom čoveku čiji je put vezan za tešku sudbinu žene koja pokušava da vrati očeve dugove i plati lečenje svog brata. Razrešenje zapleta je u petostrukom ubistvu koje obavi taj inženjer. On naleti na jednog neobičnog policajca koji mu nabavi dvostruki identitet da bi mogao da nastavi život u Sibiru sa tom ženom. Njihova idila prekida se, jer Bog ima prste na svakoj tački, te pošto inženjer ima duple papire, dobija poziv da mora u rat u Ukrajinu. Na taj način se pomiruje sudbina.

Bonus video: Kusturica na zatvaranju Kustendorfa