Pre nekoliko dana smo pisali o metku izvađenom iz tela kraljice Drage Obrenović, kao jednom od najimpresivnijih eksponata izložbe "Forenzika - više od veka" u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Međutim, to nije i najstariji metak u ovoj postavci.
Prvi sačuvani metak kod nas pet godina je stariji od „Draginog“ – ostao je zaglavljen u vratnom pršljenu kičme a ispaljen je iz revolvera, kroz usta, u slučaju samoubistva.
– To je prvi eksponat koji je ušao u sudsku medicinu i potiče iz januara 1898 – kaže za Nova.rs Srđan Vasilijević, jedan od kustosa izložbe ispred Muzeja nauke i tehnike.
Počinilac samoubistva nije poznat.
Na izložbi „Forenzika – više od veka“ nalazi se i staklena kutija sa mecima različitih kalibara izvađenim iz tela žrtava, od treće decenije 20. veka sve do poslednjih ratova devedesetih. Deo su Forenzičke zbirke Instituta za sudsku medicinu „Milovan Milovanović“ Medicinskog fakulteta.
Izložba prikazuje istorijski tok forenzike u svetu i u Srbiji kroz razvoj nauke, specijalizovanih obrazovnih institucija, laboratorija, instituta i naučno-tehničke policije.
Naš sagovornik, kustos Srđan Vasilijević, kaže da Srbija nije zaostajala za svetom.
– Možemo tvrditi da smo mi pratili svetske trendove i da naši policajci, hemičari i lekari nisu bili van svog vremena. Ako se negde i kasnilo, kasnilo se za toliko za koliko je tadašnja komunikacija kasnila. Objavljivalisu se radovi, odlazilo se na specijalizacije – navodi on.
Naročito ističe izloženi primerak knjige „Kriminalna tehnika (naučno-tehničko istraživanje krivičnih dela “ Sergeja N. Tregubova i Aleksandra J. Andonovića.
– Ova knjiga je najviše citirana stručna knjiga naših autora u istoriji. Objavljena je 1935. i praktično do 1955, neskromno se može reći, nije napisana bolja knjiga u Evropi a možda i u Americi na tu temu, po mišljenju stranih autora – tvrdi Vasilijević.
Da li smo i danas u korak sa sa svetom, da ne kažemo sa svim onim što gledamo u raznim serijama „Mesto zločina“, „Mornarički istražitelji“ i slično, pitamo našeg sagovornika.
– Jesmo, u toku smo. Donekle – odgovara.
Potom navodi članak jednog ruskog akademika koji je rekao da se stepen razvoja nekog društva meri po stepenu razvoja biohemije.
– On je izneo niz statističkih dokaza za tu tvrdnju. Uporedio je rezultate napretka neke zemlje na osnovu ekonomskih, političkih i ostalih sličnih parametara sa činjenicom na kom nivou je u toj zemlji razvijena biohemija i zaključio da se podudaraju. On dalje razlaže kako je, za napredak biohemije potreban društveni razvoj i po širini i po dubini. Mi smo po tim parametrima zlatna sredina, pa malo prema vrhu – slikovito objašnjava Vasilijević.
O ostalim zanimljivim pričama sa izložbe „Forenzika – više od veka“ koja je otvorena u Muzeju nauke i tehnike do 4. jula 2021, čitajte na stranicama Nova.rs/kultura u narednim danima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar