Izložba 12 stranih umetnika o traumama izazvanim rodnom diskriminacijom, ksenofobijom i nasiljem

Sva umetnička dela koja se mogu videti na izložbi imaju duboko ličan pristup, preslikavajući susrete umetnika sa traumom i njihova dalja putovanja ka izlečenju. Na izložbi se mogu pogledati dela umetnica: Paule Flores, Gvadalupe Aldrete, Mile Balžieve, Natalije Gurove, Huberta Haslera, Isidore Krstić, Vere Klimentjeve, Natalije Papaeve, Kjungrim Lim Jang, Gabriel Virgilio Luciani, Bojane Fužinato Stamenković i Laure Rambeli.Instalacija umetnice Paule Flores, razmatra raskid između čovečanstva i prirode, podstičući kontemplaciju o samonametnutim štetama koje nanosimo sebi i okruženju u kojem živimo. Performans Gvadalupe Aldrete istražuje eksploataciju resursa i ljudi, osvetljujući destruktivne posledice koje proizlaze iz pohlepe i erozije razuma.

Video instalacija Mile Balžieve istražuje ponašanje čovečanstva kao osvajača i eksploatatora šuma, podsećajući nas na kompleksne veze koje povezuju sva živa bića. Rad Natalije Gurove ulazi u pitanja identiteta, pripadnosti i istorijskih paralela, uključujući posmatrače u diskusiju o moći, legitimitetu i imigraciji.

Hubert Hasler koristi neofite kao simbol ksenofobije u svojim provokativnim fotografskim i skulpturalnim reprezentacijama. Izazivajući koncept "stranca" i onoga šta znači biti opasan, on preispituje dominantne društvene narative oblikovane savremenim stavovima. Video instalacija Isidore Krstić predstavlja težnje pojedinaca ka socijalno-ekonomskom napretku, dok snažan prikaz unutrašnjih borbi Gabriela Lucijanija ukazuje na nametnuta ograničenja društvenih konvencija.

Izložba takođe istražuje iluzije koje nastaju kroz samoocenjivanje i spoljne oznake. Rad umetnice Kjungrim Lim Jang, "OG Appropriation", ispituje vrednost koju pridajemo brendovima i društvenim medijima, izazivajući shvatanje da materijalna imovina ne definiše našu vrednost. Bojana Fužinato Stamenković redefiniše tradicionalne rodne uloge kroz umetnost tkanja, izazivajući norme i ističući doprinose žena u istoriji umetnosti.

Ikona Vere Klimentjeve, "Jacob the Faster", prodire u traumatične efekte verskog fanatizma i nasilja počinjenog u ime Boga, podstičući kontemplaciju o ulozi vere i njenom uticaju na društvo. Video Natalije Papaeve, "How are you", osvetljava iskustva pojedinaca koji se vraćaju kući nakon dužeg boravka u inostranstvu, suočavajući se sa raskidom veza sa svojim korenima i promenjenom stvarnošću koju zatiču.

Laura Rambeli suočava se sa traumom rođenja, razotkrivajući emocionalnu i fizičku separaciju koja se događa u tom ključnom trenutku. Njen evokativan rad poziva posetioce da razmišljaju o transformišućoj moći izlečenja i putu ka unutrašnjoj celovitosti.Izložba "Trauma" je putovanje koje izaziva razmišljanje o složenostima traume i izlečenja. Kroz različite perspektive ovih umetnika, izložba poziva na introspekciju, saosećanje i kolektivnu akciju kako bismo izgradili put ka harmoničnijoj budućnosti. Kustoskinja izložbe je Deniz Parizek.Galerija Monolog otvorena je u maju 2022. godine kao galerijski ogranak berlinskog Museum of Now u Beogradu. Galerija je prvenstveno posvećena razmeni savremene umetnosti i stvaraoca između Beograda, Berlina i Beča i dovodi umetnike iz Berlina i Beča u Beograd, ali i prezentuje savremenu srpsku scenu u inostranstvu.Bonus video: Mrđan Bajić na otvaranju svoje izložbe

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mrdjanbajicizlozbagovoram-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4167103"]