Džon Malkovič u Beogradu: Ne volim sebe u filmovima

Interesovanje medija bilo je ogromno, pitanja na pretek, ali je zbog veoma tesnog rasporeda, druženje sa novinarima bilo ograničeno na pola sata. Džon je doleteo u Beograd neposredno pred konferenciju za medije a odmah potom imao je probu. 

Budući da se njegov performans bavi izrazito negativnim kritikama nekih od najvećih muzičkih dela današnjice, Malkovič je upitan kakav je njegov lični odnos prema filmskim kritičarima.- Svako umetničko delo koje postavite u javnu sferu, bilo da je pesma, slika, predstava, film ili plesni komad, neminovno će postati tema ispitivanja i posao kritike jeste da o tome piše. Ne zameram kritičarima i nemam problem s njima – rekao je Malkovič. Na to se nadovezao Aleksej Igudesman koji je istakao da je Džon jedan od najboljih "primača" kritike kog je upoznao.- Džon je fantastičan u prihvatanju kritike. Za ovaj performans sam pronašao i kritiku jednog njegovog pozorišno-muzičkog komada koji je izvodio u Istanbulu. Uz nju sam komponovao delo koje sam nazvao "Malkovičeve muke". Mislim da je malo ljudi koji bi tako otvoreno prihvatili lošu kritiku i na neki način je i glorifikovali, kao što to Džon čini u ovom komadu. 

Inače, krajem nedelje nastupamo u Istanbulu pa smo pozvali gorepomenutog kritičara da popije s nama piće. I da čuje Džona dok na sceni izgovara taj užasan tekst u kojem poručuje ljudima na aerodromu da Džona vrate kući, uz ratluk.A kada je reč o samokritici, glumac kaže da ona ne mora nužno biti nešto loše.- Pokušavam da budem iskren i objektivan prema onome što radim, da sagledam jesam li dao najbolje što mogu.Znam da mnogi glumci ne vole da gledaju. Ja svakako ne. Ne mogu da podnesem zvuk svoga glasa i ne volim da slušam sebe, samo do izvesne mere – priznao je glumac okupljenim novinarima.Od uloga koje su ga formirale i najviše uticale na njegov glumački rast i razvoj, istakao je najpre one iz pozorišta, iz svojih najranijih dana, kada je sa prijateljima-kolegama 1974. osnovao teatar "Stepenvulf" u Čikagu. Naveo je uloge u predstavama "Staklena menažerija" i "Pravi Zapad" (komad sa kojim smo gostovali u Njujorku i koji mi je pomogao da lansiram karijeru na Brodveju i na filmu), potom "Zapali me" na Brodveju i "The Libertine".- Filmske uloge su drugačije jer na njima ne možete da radite kao što možete u pozorištu. Komad postoji samo dok ga igrate. Svake večeri je drugačije i svake večeri možete da radite na ulozi, da je razvijate. Na filmu snimate jednu scenu u jednom danu i to je to. Više ne možete da joj se vratite – objasnio je Džon koji je i dalje aktivan na sva tri fronta: u pozorištu, na filmu i na televiziji. Upravo je završio snimanje nove serije "Space Force" za "Netfliks". 

Ne veruje da serije i striming platforme poput "Ntfliksa" ugrožavaju film.- To zavisi od publike. Do sedamdesetih godina prošlog veka jedini način da pogledate film bio je da odete u bioskop. Danas većina ne ide u bioskope, gleda filmove na kompjuteru, čak i na telefonu. Nemoćni smo po tom pitanju. Način na koji gledamo filmove počeo je da se menja već sa dolaskom VHS traka; mogli ste da ga gledate kad god hoćete. Posle je došao DVD, sada imamo striming. Ne znam kakve će sve platforme postojati za deset godina – izjavio je Amerikanac.Ono što znamo jeste da će za nešto manje od 100 godina, 2115, biti upriličena premijera jednog kratkog filma u kojem igra.- Reč je o komercijalnom projektu proizvođača konjaka "Remi Marten" (Rémy Martin). Pozvali su mene i (reditelja) Roberta Rodrigeza sa idejom da naprave film o konjaku kome treba 100 godina da odleži pre konzumacije, tako da oni koji počnu da rade na njemu nikada ne dožive da ga probaju. Ja, eto, snimim barem film godišnje koji niko neće videti za 100 godina. Čitavu karijeru sam napravio od toga – našalio se Malkovič.Pošto je boravio u Beogradu na Dan žena, upitan je i koje su žene ostavile najviše traga u njegovom životu. Naveo je, pre svih, "divne glumice" sa kojima je radio u "Stepenvulfu": Lori Metkaf, Džoan Alen, Ejmi Morton, Glen Hedli, Merijen Mejberi, Mojru Haris, Rondi Rid, Martu Plimpton, zatim dve rediteljke, Džejn Kempion i Lilijanu Kavani, modnu kreatorku Belu Frojd sa kojom je snimao modne filmove i posebno istakao jednu osobu:- Poslednjih godina sam na osam-devet projekata radio sa (litvanskom glumicom) Ingeborgom Dapkunajte. Ona je fantastična osoba koju želite da imate kraj sebe, naročito ako radite nešto stvarno teško – poručio je Džon.

Priznao je da ne gleda mnogo filmove, te da samim tim nije upoznat ni sa srpskom niti jugoslovenskom kinematografijom. O privatnom životu (pitanje se ticalo njegovog odnosa sa partnerkama na filmovima) takođe nije želeo da priča.Malkovič je stigao u Beograd u ranim popodnevnim satima. Posle aerdoroma odvezen je na kratko u hotel i odmah "prebačen" u Kombank dvoranu na konferenciju za medije. Pojavio se u pratnji obezbeđenja, očigledno sa namerom da ga niko ne uznemirava sa strane, sav skockan, u sivom odelu od tvida, svetlo sivoj košulji sa diskretnim cvetićima i tamno sivoj kravati istog dezena. Ovako prefinjen izbor odeće ne čudi, jer je glumac 20 godina imao i svoju modnu liniju sa muškim odelima od italijanskog i španskog štofa.Odmah posle konferencije za medije otišao je na probu. Večeras (19:30) će mu u Kombank dvorani biti uručen i Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Iz Beograda odlazi sutra ujutro.