0
Da li je posle gotovo tridesetak godina ukinuta jedna od naših najuglednijih književnih nagrada "Zlatni suncokret", pitanje je s kojim su se suočili mnogi književnici i izdavačke kuće. Ne bez razloga. Jer, konkurs za književno priznanje, poznatije u narodu kao "Vitalovo", nije raspisan.
Konkurs za nagradu, koju dodeljuje fabrika „Vital“ iz Vrbasa, obično je bio raspisivan u novembru, najkasnije početkom decembra za tekuću godinu. Konkretno, prošle godine raspisan je 2. novembra, a krajnji rok da izdavači pošalju po tri primerka naslova kojim konkurišu za Nagradu „Zlatni suncokret“ bio je 1. decembar.
No, ove godine izdavači, kako smo saznali, naišli su na „zid“ u pomenutoj kompaniji. Ili im niko nije odgovarao na pozive i mejlove, ili im je rečeno da „osoba zadužena za slanje teksta konkursa i propozicija više nije zaposlena u kompaniji“.
Laureat „Vitalove nagrade“ obično biva obnarodovan krajem januara, najkasnije prva dva-tri dana februara. Slično kao i dobitnici većine najuglednijih književnih priznanja u nas – „Beogradskog pobednika“ i NIN-ove nagrade. I dok su konkursi za oba ova priznanja, čiji se dobitnici takođe proglašavaju krajem januara za prethodnu godinu, raspisani još krajem septembra, odnosno avgusta, javnog poziva za Nagradu „Zlatni suncokret“ još uvek nema. Otuda su se proteklih dana čule spekulacije u književnoj javnosti da je fabrika u većinskom vlasništvu Predraga Rankovića Peconija ukinula „Vitalovu nagradu“.
Istine radi, nije ovo prvi put da konkurs kasni i da je književna javnost strahovala da „Zlatni suncokret“ neće biti dodeljen. Kad je trebalo da bude uručena po deseti put 2006. bilo je, takođe, neizvesno da li će biti dodeljena, jer je fabrika nekoliko meseci ranije privatizovana i delovalo je da više nisu zainteresovani da finansiraju književnu nagradu. Međutim, većinski vlasnik fabrike, Peconijeva kompanija „Invej“, ipak je nastavila da finansira nagradu, koja je dodeljena sa zakašnjenjem. Podsetimo, oktobra 2005. godine biznismen Predrag Ranković Peconi, koji u vlasništvu ima televiziju Hepi i brojne kompanije, poput „Medele“, „Rubina“ ili „Albusa“, za 18 miliona evra postao je većinski vlasnik fabrike ulja „Vital“, koja dodeljuje prestižnu nagradu.
Sličan scenario ponovio se i 2008, kada su, nakon velikog broja otkaza u preduzeću „Invej-Vital”, ostavke u žiriju podneli Jovan Zivlak i Nikola Strajnić. Međutim, nakon što je održan sastanak predstavnika poslovnog sistema „Invej“ i članova stručnog žirija „Zlatnog suncokreta“ postignut je dogovor da, u interesu „značajne nagrade i održavanja njene podsticajne uloge u srpskoj kulturi“, žiri, ipak, nastavi sa radom.
Nagrada „Zlatni suncokret“ ustanovljena je 1996. godine. Priznanje se maltene tri decenije unazad dodeljuje za najbolje ostvarenje na srpskom govornom području u različitim žanrovima, prvi put objavljeno u prošloj godini, bez obzira da li je reč o romanima, poeziji, pripovetkama, esejima… Nagradu je najpre dodeljivala Književna fondacija Fabrike ulja „Vital“ u Vrbasu, da bi potom to na sebe preuzela kompanija „Vital a. d.“, s ciljem „da doprinese razvoju naše savremene književnosti, bez obzira o kojem se vidu pisane reči radi“. Nagrada podrazumeva diplomu i novčani iznos.
Prvi laureat 1997. godine bio je Ivan V. Lalić za knjigu poezije „Četiri kanona“, potom Jovan Radulović za roman „Prošao život“, pa Radoslav Petković za zbirku pripovedaka „Čovek koji je živeo u snovima“. „Vitalovom nagradom“ ovenčani su i Goran Petrović, David Albahari, Slobodan Vladušić, Dragoslav Mihailović, Dragan Velikić, Svetlana Slapšak, Tanja Stupar Trifunović… Nagrada za 2014. nije dodeljena, dok su je 2007. podelili Jovica Aćin i Marko Vidojković.
Poslednjih godina nagrađivani su Enes Halilović za „Ljude bez grobova“, Milica Vučković za knjigu „Smrtni ishod atletskih povreda“ i Vladimir Kecmanović za roman „Kad đavoli polete“.
Još uvek aktuelni, 28. laureat Vitalove nagrade jeste književnik Igor Marojević, kojem je priznanje uručeno za zbirku novela „Granična stanja“ iz 2023.
Žiri su, bar do početka marta, kad je Marojeviću uručeno priznanje, činili Vladimir Gvozden, Dragan Jovanović Danilov i Milica Vučković. Gvozden, predsednik „Vitalovog“ žirija prethodnih deset godina, nedoumice oko dodeljivanja „Zlatnog suncokreta“ za ovu, 2024. nije mogao da razveje.
Bio je bez komentara, s obzirom da je, kako je podvukao za Nova.rs, podneo ostavku na članstvo u „Vitalovom“ žiriju istog časa kad je početkom aprila postao deo žirija za dodelu NIN-ove nagrade.
A Dragan Jovanović Danilov, koji je, isto, bio član žirija „Vitalovog priznanja“ proteklih desetak godina, takođe, nije mogao da za Nova.rs da nikakve informacije o dodeli nagrade za najbolju knjigu za 2024, niti o tome da li je ostao u žiriju.
I s obzirom da izdavači, a ni članovi žirija ne znaju „šta se dešava“ s uglednim priznanjem kontaktirali smo osnivača i finansijera. I generalni menadžer kompanije „Vital a.d.“ Mihailo Cerovac kazao je za Nova.rs da nema razloga za brigu i da nisu tačne spekulacije da je ukinuta „Vitalova“ nagrada:
– Nagrada „Zlatni suncokret“ za ovu godinu će biti dodeljena. Došlo je do neke reorganizacije i otuda kašnjenje. Narednih dana ćete biti obavešteni o svemu – rekao je kratko za naš sajt Cerovac.
Bonus video: Vladan Matijević, dobitnik Beogradskog pobednika
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
