Književnost mi je sačuvala razum

Stupar Trifunović (Zadar, 1977) je dvadeset treći laureat priznanja koje dodeljuje kompanija “Vital a. d” za najbolju knjigu na srpskom jeziku u prethodnoj godini, a uručena joj je u restoranu “Tri šešira” u Skadarliji.“Književnost mi je postala važna još u detinjstvu, svet je bio pun čuda i neobjašnjivih stvari, a ona mi je pomagala da ih razumem. Književnost mi je bila važna kad je rat prekinuo detinjstvo i naredio odrastaj i takvo odrastanje bilo je podnošljivije s njom. Ona je bila branik od metaka, zla, mržnje i smrti. Ona je obećavala da postoje svetovi mimo našeg uništenog sveta i kuće, mimo izgubljene kuće. Književnost je bila sa mnom i kasnije, kada me je život slomio tek tako kao što lomi i druge. I padala sam dugo u depresivne vrtloge i nestajala u njima misleći da ništa van njih ne postoji. Ona me povukla nazad i rekla mi je sve utvare i boli koje rastvaraju tvoj um nisu jače od tvog srca i mi smo nastavile kucati dalje. Književnost mi je sačuvala maštu, detinjstvo, izgubljenu kuću i razum onda kada ih ništa drugo nije moglo sačuvati", istakla je Stupar Trifunović primajući nagradu „Zlatni suncokret“.Žiri Vitalove nagrade, u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik), ocenio je da roman Tanje Stupar Trifunović “osvaja izuzetnim stilom u kojem se mešaju ispovest, tok svesti i forma pisma, pričajući priču o ljubavi, bolu i potrazi za istinom, čime potvrđuje moć književnosti da sve kaže, i da to kaže tako da izmisli svoj jezik i svoje čitaoce”.Roman počinje citatom “Anđeli se ne snalaze u ovom svetu, oni tumaraju izgubljeno”, a Stupar Trifunović u razgovoru za portal "Nova.rs" kaže da je tokom cele knjige pokušavala da odgovori na pitanje kakav je svet koji nas okružuje.“Misija književnosti bi i trebalo da bude da pokušamo da odgovorimo kakav je svet u kome živimo, kakvi smo mi u njemu, ko smo mi i nemoguće je pobeći od tih univerzalnih pitanja sa kojima se u knjizi prepliću i svakodnavna, obična pitanja i dileme koje nas nose kroz život. Sudaramo se sa njima kroz život i pokušavamo naći neku vrstu odgovora”, istakla je ona.

Knjiga, kako je u obrazloženju naveo žiri, osvaja tako što plete tanke niti jezika i stila oko teme ljubavnog odnosa između dve žene, koji u sebe uključuje različite aspekte svakodnevnog života, odbleske velikih priča, ali i teško predstavljivu običnost, banalnost života.“Dve junakinje su dva suprostavljena sveta, i generacijski i po stavovima i razmišljanjima. Starija je pasivna i pokušava rešiti probleme bežeći od života, udaljavajući se od njega, a mlađa je proaktivna, u sukobu je sa stvarnošću, sa životom, revolucionalnog je duha, želi da menja stvari. One su dva sveta u sudaru i kroz njih se reflektuju stavovi svih nas koji smo zatečeni životom i svime što on jeste”, kaže Stupar Trifunović.U pozadini priče je, dodaje, zbunjujući, represivan i nasilan svet, ali on ima i drugu dimenziju - "lep je i doba u kome živimo je najlepše i najznačajnije i ne sme biti najgore jer je to prostor našeg življenja”.“Tako da se radi o sudaru onog intimnog junakinja sa stvarnošću koju žive oko sebe. Verovatno je postojala u meni potreba da sve te nagomilane refleksije na stvarnost, u kojoj sama živim godinama, iskažem kroz ono što pišem”, objasnila je Stupar Trifunović.Dragan Jovanović Danilov je, obrazlažući odluku žirija, konstatovao da živimo u svetu digitalnog varvarstva u kome je književnost postala sve hladnija, što nije slučaj sa romanom “Otkako sam kupila labuda”, a autorka kaže da njene junakinje preispituju vlastitu emocionalnost u odnosu jedna prema drugoj i u odnosu prema svetu.“Ja volim autore koji su strastveni i koji odražavaju takve ljude. Ja bih se osećala prilično dosadno u svetu hladnih, nedefinisanih junaka, smorenih samim sobom. Ja sebi ponekad postavim izazov da opišem neke drugačije junake, ali iz mene izlaze junaci povišenog temperamenta, koji imaju veze sa mojim unutrašnjim nervom i osećanjem života i sveta. Tako da ni u ovom slučaju nisam pobegla od toga. Ponekad i meni nedostaje, i u literaturi i u stvarnosti, veća strastvenost prema književnosti i životu”, rekla je Stupar Trifunović.

U šali dodaje da je književnost u njenom romanu treća ljubavnica, koja zapravo povezuje, uslovno rečeno, nemoguće ljubavi.“Te ljubavi su nemoguće, ne toliko zbog toga što se radi o odnosu dve žene, već zato što se radi o sudaru dva temperamenta ili dva svetonazora, dva bića, svejedno da li se radi u istopolnoj ili heteroseksulanoj vezi. Meni je bilo važno da pokažem u romanu da, bilo kakvu ljubav da odaberete, bila ona najprihvatljivija ili društveno najneprihvaćenija, u ljubavi se uvek radi o sudaru dva sveta i ona uvek prolazi iste faze - približavanja i udaljavanja tih svetova, i bolne faze, i u krajnjem, ako su ljudi spremni i dovoljno otvoreni, i sazrevanja kroz taj odnos bez obzira na krajnje posledice”, rekla je laureatkinja Vitalove nagrade i dodala da joj je važno da čitaoci shvate univerzalnost osećanja bez obzira na kontekst u koji se ona stave, jer njen motiv nije bio da piše o ljubavi dve žene, već dva ljudska bića.Žiri je jednoglasno odlučio da je roman "Otkako sam kupila labuda" najbolja knjiga na srpskom jeziku u 2019. godini, a najužem izboru su bili i romani "Po šumama i gorama" Milenka Bodirogića (Orfelin, Novi Sad) i "Grozota ili..." Slobodana Tišme (Čarobna knjiga, Beograd).

Ko je Tanja Stupar Trifunović?

Diplomirala je na Filološkom fakultetu, Odsek za srpski jezik i književnost u Banjaluci. Do sada je objavila pet knjiga poezije, knjigu priča i roman. Prevođena je na engleski, španski, bugarski, mađarski, nemački, poljski, slovenački, makedonski, češki, danski i francuski. Dobitnica je više književnih nagrada (Nagrada UniCredit banke za najbolju knjigu objavljenu u Bosni i Hercegovini 2007­2008, Nagrada „Fra Grgo Martić“ za najbolju knjigu poezije 2009, Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja“ za najbolju knjigu poezije ženskog autora pisanu na srpskom jeziku 2018). Za roman “Satovi u majčinoj sobi” dobila je Nagradu Evropske unije za književnost 2016. godine.