"U udaru srpskog režima najgore je prošao Bitef, moraju da odgovaraju oni koji su izazvali međunarodni skandal": Istražujemo šta čeka naš najugledniji festival

- U godini na izmaku, kultura je, uz obrazovanje, pretrpela najveće udare autoritarnog srpskog režima, što je odmazda zbog toga što su umetnici u velikom broju podržali studentske i građanske proteste. Ta se odmazda ogleda u drastičnom smanjenju budžeta, otkazivanju vodećih manifestacija i imenovanju partijskih kadrova na rukovodeće pozicije u kulturi.

Tako opisuje, malo je reći - neveselu situaciju na našoj kulturnoj sceni univerzitetski profesor, pozorišni kritičar i teatrolog Ivan Medenica. A kao nekadašnji, dugogodišnji umetnički direktor i selektor Bitef festivala Medenica iznosi stav da je u čitavoj priči Bitef - naš vodeći pozorišni festival, najgore prošao.

I ako bismo pokušali da rezimiramo sve ono što se od prošlog septembra i poslednjeg, 58. izdanja ovog festivala desilo - sud Medenice nije nimalo preteran.

Naime, govor slavnog švajcarskog reditelja Mila Raua, direktora Bečkog festivala na otvaranju prošlogodišnjeg Bitefa, kad je rekao da je "Šolc pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ’održivu’ energiju", ovdašnji vlastodršci su to videli kao napad, te najpre u martu umetničkom direktoru Bitefa Nikiti Milivojeviću, nije produžen mandat, iako je tad program za 59. festival trebalo već da bude donekle "skrojen".

Bitef je dobio i novi Odbor, na čijem se čelu našao glumac Svetozar Cvetković. No, bez umetničkog direktora mesecima nije imao ko da, umesto Milivojevića, selektuje predstave za festival. Kako bi se delimično rešila kriza, Sekretarijat za kulturu predložio je Odboru Bitefa da sam selektuje program, što su članovi odbili i predložili da se Milivojeviću, ipak, produži mandat, te da završi započet posao.

Ni to nije prošlo, da bi u maju Skupština grada donela novi Pravilnik o institucijama kulture, što je Odboru Bitefa dalo veća ovlašćenja. I na inicijativu Cvetkovića naš priznati reditelj Miloš Lolić prihvatio se nezahvalne uloge da za kratko vreme oblikuje 59. Bitef, uz pomoć Borisava Matića i Ane Vujanović. Na raspolaganju su imali istorijski mali budžet, no bez obzira na to za kratko vreme videli su stotinak predstava. U međuvremenu je Bitef, zbog situacije u zemlji ali i personalnih turbulencija u umetničkoj upravi festivala, pomeren s tradicionalnog termina krajem septembra na novembar.

Iako je Lolić sa svojim timom načinio podvig napravivši za "tili čas" program 59. Bitefa, naišao je na nepremostivu prepreku. Naime, 29. septembra Lolićev program predočen je Odboru Bitefa na usvajanje no opet je "prokaženi" Rau bio problematičan. I sam reditelj i njegova predstava "Proces Peliko" o Francuskinji Žizel Peliko, koju je muž decenijama drogirao i sa prijateljima silovao.

Od četiri člana Odbora, s obzirom da se peti - dramaturg Đorđe Kosić ranije povukao iz ovog tela, samo je Svetozar Cvetković glasao za predloženi program. Novinarka Borka Golubović Trebješanin, producent Srđan Obrenović i izaslanica Sekretarijata za kulturu Ana Veljković bili su protiv. Jer Rau je, zna se već od prošlog Bitefa, nepoželjan u Srbiji. Suočeni sa cenzurom Miloš Lolić i Borisav Matić podnose ostavke, što obrazlažu rečima da su prilikom rada na programu znali da "podobnost ne sme biti kriterijum i da je nedopustivo svako kršenje ustavom zagarantovane slobode, između ostalih i slobode govora inostranih i domaćih umetnika":

- Bitef mora ostati platforma za angažovane glasove koji kritički sagledavaju realnost. Ne uvažavamo stav Odbora festivala da reditelj Milo Rau, ali i bilo koji umetnik sveta, može biti persona non-grata baš na Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu - istakli su Lolić i Matić.

Posle ostavke Lolića i Matića, na isti korak odlučuje se Cvetković, a potom i Ana Veljković i Borka Golubović Trebješanin.

Reagovao je na sve i Milo Rau navevši da prisustvujemo "konačnom činu uništavanja umetničke slobode jednog od najvećih festivala u Evropi".

- Bez sumnje reč je o najtežem udaru na umetničku slobodu koji sam doživeo u dvadesetogodišnjoj karijeri umetnika i kustosa.

I na sve to i sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić podnela je ostavku, a na njeno mesto postavljena je nedavno dosadašnja direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković. A Svetozar Cvetković, uprkos ostavci, pokušava da, u nedostatku umetničkog vođstva sam napravi novi program Bitefa iako se još uvek ne zna da li će uopšte biti održan krajem novembra i u kom formatu. Čeka se sednica Odbora Bitefa kojom bi trebalo da predsedava nova gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković. Sednica na kojoj bi definitivno trebalo da bude rešena sudbina 59. Bitefa, kako nezvanično saznajemo, trebalo bi da bude održana naredne nedelje.

Ne devalvirati Bitef

Medaković za Nova.rs napominje da je još uvek rano pričati o Bitefu, ali i ostalim festivalima, jer je tek počela da preuzima dužnost u Sekretarijatu za kulturu:

- Moram da vidim sve sa odborima, kako Bitefa, tako i Festa (još jedan festival koji je odložen, navodno, za kraj decembra, prim. aut) kako bih znala koji je status. Tek sam sazvala sastanke odbora na kojima treba da se dogovorimo oko svega. Bitef, kao i Fest su jako značajne manifestacije i referentne su u našem gradu. One ne treba da se devalviraju, već moraju da budu na nivou onoga što znače u našem društvu - kaže Jelena Medaković.

Glumac Svetozar Cvetković, osvrćući se na sve što se proteklih meseci dešavalo sa Bitefom, podseća za Nova.rs da je lično molio Lolića da bude kustos festivala:

- I svi su se složili u Odboru. Međutim, u predloženom programu došlo je do razmimoilaženja zbog jednog imena - Mila Raua. To se u javnosti zna, ali se ne zna kako će uopšte izgledati taj Bitef i da li će ga biti. Do pre nekoliko dana bio sam veliki optimista, ali onda su stigle reakcije iz sveta kao refleksija na odbijanje predstave Raua, jer je jedan od najpriznatijih i najprogresivnijih reditelja srednje generacije u nemačkom govornom području. Izvesno je da stavom koji je izneo u svetskim medijima uspeo da stvori atmosferu da nas mnogi odbijaju. Dosta trupa koje smo pozvali su najpre načelno pristale, a onda nas definitivno odbile - zbog termina. Ne želim da sumnjam ali to je simptomatično u ovom trenutku - smatra Cvetković.

Poziva se i na nedavni predlog Ivana Medenice, što je, kako kaže bila i Lolićeva ideja u jednom trenutku - da ove godine Bitef treba "označiti" samo jednom predstavom. I to onom Romea Kastelučija.

- Ta predstava "Bros" je društveno vrlo aktuelna. Do sada smo od njih imali bar tri potvrde da će doći na Bitef, međutim, s obzirom na najnovija dešavanja ne smem da stavim ruku u vatru da će se to i desiti.

"Prozvani" Medenica za Nova.rs vraća se na tezu o tome da je naš najugledniji teatarski festival, kad je kultura posredi, najviše, da upotrebimo kolokvijalni izraz - nadrljao:

- Prethodni umetnički direktor Nikita Milivojević nije iz političkih razloga dobio drugi mandat, nova rukovodeća tela festivala, a pre svega njegov umetnički rukovodilac (jer je promenom pravnih akata ukinuta funkcija umetničkog direktora) nisu na vreme izabrani, što je drastično smanjilo vreme potrebno za pripremu programa, zbog čega je moralo čak i da dođe do pomeranje termina festivala za november; budžet mu je prepolovljen; a Ministarstvo kulture mu čak, prvi put u istoriji, nije opredelilo nikakva sredstva, te se tako raspolagalo sredstvima nedovoljnim da se napravi program dostojan reputacije Bitefa. I u tim nemogućim okolnostima novi kustos Bitefa Miloš Lolić, zajedno sa njegovim timom, uspeo je da sastavi relevantan i vrlo smeo program, koji spaja radove nekih od vodećih svetskih reditelja, kao što su Romeo Kasteluči i Milo Rau, s umetnički i društveno provokativnim radovima naših pozorišnih stvaralaca najmlađe generacije. Međutim, kao što je javnosti dobro poznato, taj program, većinom glasova, nije prihvatio Odbor festivala, što se desilo prvi put u istoriji i zbog čega tvrdim da je sudbina Bitefa u ovoj godini bila gora od bilo koje druge u oblasti kulture i umetnosti.

Rau ovde persona non-grata

Pored pritisaka koje je naveo, a s kojima se suočavaju i druge manifestacije, ustanove i projekti iz oblasti kulture, Bitef je, naglašava Medenica, iskusio i cenzuru:

- To se, ipak, nikome drugome nije desilo. Razlog za neprihvatanje programa nije, dakle, umetnički, nego politički. Odbor nije prihvatio samo predstavu “Proces Peliko” i to isključivo zbog imena njenog autora - Mila Raua (Lolić nije pristao da je izbaci, a kao što mu je bilo sugerisano, tako da je ceo program pao). Poznato je i zašto je Rau persona non-grata za srpski režim - zbog svog govora na otvaranju prošlog Bitefa, u kom se kritički osvrnuo na projekat iskopavanja litijuma u Srbiji, a pre svega na odgovornost Nemačke za isti. To je, uostalom, razlog zbog kog ni Nikita Milivojević nije dobio novi mandat. Pokušaji da sam Odbor sklepa bilo kakav program u svega nekoliko nedelja (Lolić je podneo ostavku) sasvim je iluzoran i duboko pogrešan, jer se time daje privid normalnosti, a koje uopšte nema - ukazuje Medenica.

Iako Cvetković ostaje pri odluci da više ne bude u Odboru Bitefa, objašnjava da ima službenu dužnost spram mesta na kog ga je proletos postavila Skupština grada:

- Neću sada da dignem ruke. Podneo sam ostavku, napisao je još 29. septembra kada je bilo prvo glasanje na Odboru Bitefa i kad je Lolićev predlog odbijen. Poznajem Lolića više od 20 godina, radio je u Ateljeu 212 dok sam bio upravnik, sarađivali smo, imao sam i imam poverenja u njega i znam da ništa loše nije mislio želeći da pozove predstavu Raua. Na Skupštini grada jeste da onog časa, kad bude imala zasedanje, donese odluku o našim ostavkama. Do tada ja sam tu, i želim nekako da obeležim Bitef. Da bi postojao kontinuitet. Nikada nijedan Bitef nije otkazan. Bilo je bombardovanje i tad se igrala jedna predstava, kada je bila pandemija korone odigrane su dve predstave. Ova godina možda nije gora od bombardovanja ali isuviše je turbulentna godina da bismo mogli da kažemo - Svejedno nam je, hajde sad da slavimo. Ne radi se ovaj Bitef da bi se slavilo, već da bi se nešto ukazalo - sugeriše Cvetković.

Bitan je kontinuitet

Napominje i da je, kao i Lolić, ušao u čitavu priču oko Bitefa kako bi se naredne, 2026. obeležio dostojno jubilej - 60 godina festivala.

- Ali, ako ove godine ne bude Bitefa, sledeće neće biti 60 godina. Bilo bi mi žao da nema Bitefa. Nažalost shvatio sam da mnogo toga ne zavisi od mene. Apsolutno imam odgovornost prema svemu što se desilo i ne poričem je. Nisam uspeo da približim dva različita stava - između ljudi koji su kreirali program i Odbora čiji sam predsednik. Možda je postojao trenutak u kom je to delovalo moguće, ali... Kad je Milo Rau nazvao telefonom Lolića, ovaj mu je rekao šta se sve desilo i Rau je reagovao kako jeste. Ali moram da kažem da sam jako dobro radio sa svim ljudima iz Bitef teatra, koji su zaduženi za izvršnu produkciju, i sa Lolićem. Pa video je više od 100 predstava, ogroman posao su uradili on i Matić. I sada sa sto predstava dođete na jednu. I pitate se kako je to moguće? Zbilja, ako nam i ta predstava izmakne ispod nogu… Zaista mislim da ove godine samo treba da održimo kontinuitet Bitefa, ali možda će, ukoliko bude došla ta predstava, taj događaj biti dovoljno značajan za naše društvo - zaključuje Svetozar Cvetković.

Međutim, Medenica smatra da bi igranje samo Kastelučijevog komada imalo simboličku vrednost, u smislu "plamena koji opstaje", ali da jedna predstava nije Bitef:

- Traganje za novim predstavama je iluzorno i zbog toga što, posle oglašavanja Raua, njegove podrške Loliću i poziva na međunarodni bojkot cenzurisanog Bitefa, nijedno pozorište i umetnik od integriteta ne bi prihvatili da dođu u Beograd. Možda bi najbolje bilo konačno se suočiti s rizikom otkazivanja festivala jedne godine (postoji nikad dokazana teza da ako se jednom otkaže, Bitef se više nikada neće desiti), tražiti odgovornost onih koji su krivi za ovakvo urušavanje institucije i međunarodni skandal, te se pripremati za buduće i/ili alternativne okolnosti u kojima bi festival vratio svoju višedecenijsku reputaciju - kaže na kraju Ivan Medenica.