Intervju Milan Glavaški: Starenjem jača tvoj lični integritet

Na jučerašnji dan jedan od najboljih srpskih bendova Rebel Star objavio je novu pesmu "Početak i kraj". Dovoljan povod za razgovor s frontmenom ovog sastava Milanom Glavaškim, jednim od najzanimljivijih autora na ovim prostorima.

Novi singl „Početak i kraj“ je i novi početak za grupu, imajući u vidu maltene skroz novi sastav. Reci nam najpre nešto o ljudima s kojima danas sviraš, kako si odabrao baš njih i kako je došlo do toga da u RS imamo osobe koji žive u Sent Andreji, Beogradu, ali i diljem Hrvatske?

„Osnova novog sastava su ljudi koji su već dugo želeli da budu deo Rebel Stara. To su Željko Markuš iz Beograda (Kristali, Pacifik), Zvonka Obajdin i Daniel Rodik iz Zagreba (Svemir). Ritam sekciju mi je preporučio Sven Pavlović iz Sunday Studios i na poziv momci su došli i ostali u bendu, Jakša Perković iz Zagreba na basu i Daniel Kadijević iz Imotskog na bubnju. Bend je jedna vesela ekipa koja se dobro zeza, ali su super profi i fokusirani kad krenu da sviraju“.

Koliko si zadovoljan albumom koji ste tokom leta snimili? U kom pravcu se danas kreće zvuk Rebel Stara? Koliko su novi članovi uneli novina u zvuk benda?

„Zvuk benda je raskošan, mi smo na gitarama i klavirima puritanci gitar popa i amerikane, dok ritam sekciju možete smestiti na bilo koji album etikete Stax i držaće vodu. Na to da u kovid situaciji uopšte sviramo i snimamo dodali smo oduševljenje kad smo čuli kako zvučimo zajedno. Bilo nam je užasno bitno da se na albumu čuje bend i da se ispoštuje odličan studio, velika i kvalitetna soba, vrhunski mikrofoni. Bend je na album preneo rani doživljaj pesama s tek par proba, kad aranžmani nisu prevežbani, a greške oplemenjuju. Krenuli smo sa idejom da snimimo “hit and run” mini album i završili s deset pesama i kvalitetom koji Rebel Star do sada nije imao“.

Da li je nešto od onog što si slušao, s obzirom na to da važiš za naslušanog muzičara sa širokim spektrom interesovanja, uticalo na zvuk benda?

„Nisam slušao ništa struktuirano ili s nekom namerom. Više sam učio kako da dobijem zvuk koji želim i kako da se vratim u pravi studio sa sjajnim ljudima i instrumentima. Slušao sam muziku, naravno, puno domaće muzike iz šezdesetih i puno izvorne američke muzike, ali mislim da se to nije odrazilo na ploču. Na repeat sam slušao Pops Staplesa i njegovu porodicu“.

Kad smo već kod toga, zanimljiv je tvoj muzički razvoj – od pure pop zvuka u Evi Braun, preko pop slatkiša kroz tvoj prvi projekat Popcycle, do Rebel Stara koji je najbliže amerikani što je neko s ovih prostora uspeo da dobaci. Kako je s godinama dolazilo do evolucije u tvom muzičkom razvoju?

„To nema veze s muzikom, isto tako sazrevaš u svemu. Starenjem jača tvoj lični integritet, sve manje se povodiš za okruženjem i smiriš neke impulse dok sazreva jedan racionalni kritički osvrt na život. Kad je krenuo Rebel Star na muzičkom planu nisam imao ništa da izgubim, pa sam jednostavno preneo u pesme svoja najdublja razmišljanja. Nalazim inspiraciju u slatko-gorkim osećanjima i proizvodim puno muzike. Moje muzičko sazrevanje je završeno 1985. na violini u muzičkoj školi u Bečeju i od tada nisam napredovao u muzičkom smislu“.

Kako danas gledaš na ono što su radili Eva Braun i Popcycle?

„Imam lepa sećanja na oba benda u kontekstu naših godina, saradnje i ne bih menjao ta iskustva. Isto tako, sebe ne opterećujem da danas treba da sviram i pravim pesme na istom principu kojim smo se obraćali publici dok su Eva Braun i Popcycle radili punom parom“.

Iz Eve Braun si otišao zbog kreativnog razmimoilaženja s Goran Vasovićem. Šta se tu desilo? Ti si se u nekom momentu čak i vratio u bend i snimio s originalnom ekipom antologijski album Playback, a onda opet izašao iz benda. U kakvim si odnosima s Vasovićem i Pjerom Dolinkom danas?

„Nije mi bilo lepo u bendu i otišao sam. Tako je u poslu i životu, ne samo u muzici. Ja sam tu video kočnice i želeo nešto drugo, preuzeo odgovornost da će moja odluka da se vidi kao razlog za kombinatoriku iza toga i to je ok. Članovi benda su to navodno opisali u nekom dokumentarcu koji još nisam pogledao. Radio sam ponovo s Evom Braun na Playbacku, doprineo pesmama i gitarama i onda su tražili moju pomoć za miks na kom sam proveo 300 sati. Nisam pre, ni posle toga bio aktivan član benda, ali sam rado nastupio s njima par puta“.

Vratimo se na Rebel Star. Od 2007. do danas snimio si pet fenomenalnih albuma, ali je reakcija publike, van onog najtvrđeg jezgra fanova, bila nešto slabija. Rebel Star nikad nije dobio onoliko pažnje koliko po mnogima zaslužuje. Šta misliš, zašto je to tako?

„Ja sam odgovoran za to što Rebel Star nema široku i veliku publiku, ali i za to što ima izuzetno posvećeno jezgro fanova. Pesme nastaju stihijski i van trendova, jednostavno na komercijalnom planu nisu aktuelne, mada mogu biti odraz društva i vremena u kom živimo. Ljudi koji prolaze kroz sličan emotivni rolerkoster kao ja identifikuju se i prisvoje ih, čak i oplemene. To zahteva trud, a publika hoće zabavu. Ne živim u Srbiji i Hrvatskoj, nisam prisutan u medijima, radim ozbiljan posao pored muzike i okupiran sam svojom ludom porodicom“.

Šta te pokreće da i danas stvaraš muziku?

„Ja samo tako mogu nešto da kažem, introvertan sam za socijalne medije i ne znam da pišem eseje ili romane. Forma albuma i trud koji stoji iza 35-40 minuta muzike je minimalna lestvica koju preskačem da bih ispunio svoja očekivanja. Mnogi prijatelji mi kažu da album kao forma odumire i da se bolji rezultat postiže ređanjem singlova i beskonačnom promocijom. Skroz su u pravu, ali meni je to irelevantno, mislim da je umetnost odraz određenog perioda i stanja i da je umetniku data dozvola s ograničenim vremenom da trenutak uhvati i prenese ga na medij“.

Na prethodnim albumima bilo je i skrivenih političkih poruka. Da li se i na novoj ploči obraćaš nekom, Vučiću možda?

„Imamo bonus pesmu koja neće biti u okviru albuma nego ćemo je pustiti nešto kasnije. Snimljena je s jednim bitnim mladim kantautorom i pesnikom kao akustični duet i zove se “Zemlja od suza”. To je interesantna pesma koja se obračunava s narativima svih naših populističkih i nacionalističkih platformi“.

Živiš s porodicom godinama u Mađarskoj. Kako gledaš na Orbanov politički legat i sve ono što se desilo s Mađarskom u tom periodu? Vidiš li neku sličnost između Srbije i Mađarske?

„Mađarska je predivna zemlja i u preko dvadeset godina ovde nisam poželeo da živim drugde. Trenutno proživljavamo najteže političke udarce koji i dalje nisu drastični kao ožiljci koje nosimo raspadom Jugoslavije, ali mogu imati dugoročne posledice na celu Evropu. Ovde nema ničeg novog. Orvel ima sjajan esej o nacionalističkim platformama i ako to pročitate dobićete skriptu po kojoj ide današnji režim. Istovremeno, opozicija davno nije bila ovako ujedinjena i imala kandidate poput Klare Dobrev i Gergelja Karačonja iza kojih stojim rečima i delom. Ovde je glavna bitka između dobra i zla počela i završiće se na izborima u aprilu. Srpska vlast je izabrala pogrešnog bračnog partnera“.

Generalno, da li za sebe možeš da kažeš da si apolitičan ili te politika ipak zanima i u kojoj meri?

„Nisam apolitičan, naopako. Mene ne interesuje bavljenje politikom tako što ću na socijalnim mrežama reći ono što znate i dizati prašinu. Ako želimo da doprinesemo promeni, budimo deo te promene tako što ćemo uložiti rad. Proveo sam noći i jutra mesecima aktivno radeći na političkom projektu u Mađarskoj“.

Dušan Kojić Koja je svojevremeno, neposredno pred ratove u onoj velikoj zemlji, izjavljivao da u bendu ima dva Srbina i dva Hrvata i kad svi oni udare jedan ton, odbranili su zemlju. u tvom bendu takođe ima puno Hrvata, a odnos Srbije i Hrvatske eufimistički rečeno i dalje opterećuju odnosi iz prošlosti. Čega je to posledica i kako naši narodi konačno, jednom za svagda, mogu da izađu iz tih začaranih krugova mržnje?

„Naša deca će to rešiti, oni nisu opterećeni prošlošću, a sjajno se povezuju. Puno vremena provodimo u Istri i moj sin se intenzivno druži, ide u provod i igra basket s Bosancima i Hrvatima, tako već godinama. Novi popularni bendovi su dokazali da je region povezan, pa podjednako pune prostore u Beogradu, Skoplju ili u Zagrebu. Odgovor imamo, treba ga samo dočekati“.

Osim muzike, baviš se i triatlonom.

„Bavim se trčanjem po brdima i šumama i triatlonom. Sedim deset sati dok radim i lako se gojim. Volim strukture treninga za te višesatne trke, kompleksno je i zahteva posvećenost. A volim i to da na trci, nakon 4-5 sati plivanja i bicikla, jedino što te održi na nogama za još dva sata polumaratona jeste psiha“.

Malo ljudi zna i čime se baviš u životu, osim muzikom?

„Inženjer sam energetike, ali sam ceo život ekstra studirao informatiku s fokusom na ono što zovu enterprajz arhitekturom. Bavim se dizajnom računarskih mreža i radim za General Electric podržavajući industrijske biznise“.

Koliko gitara imaš u svom studiju u Sent Andreji i koja ti je omiljena?

„Desetak. Imam jedan telekaster koji je čudo“.

Pet omiljenih albuma domaće muzike ikad?

„Eva Braun – Prisluškivanja

Veliki Prezir – Brazde

Idoli – Odbrana i poslednji dani

Grupa 220 – Naši dani

Jarboli – Suvišna sloboda“

Imaš li favorite među novijim domaćim bendovima s tzv. Hali gali scene?

„Ne znam šta je Hali gali scena. Sviđaju mi se Klinika Denisa Kataneca iz Zagreba i Bohemija iz Niša“.

A pet omiljenih stranih albuma ikad?

„Pet poslednjih albuma Bitlsa“.

Za kraj, kad će novi album, da li će ga biti u LP odnosno CD formatu ili samo preko digitalnih platformi?

„Album će izaći polovinom oktobra, biće vinil, biće ga na svim digitalnim platformama i nešto malo promo CD-a“.

BONUS VIDEO: Milan Glavaški samo za čitaoce Nova.rs