INTERVJU Jovan Maljoković: Nagrada kolega je kruna moje karijere

Kultura 23. okt. 202120:26 > 24. okt. 2021 17:50
Podeli:
Jovan Maljoković, muzičar, saksofonista, saksofon, džez, intervju
Jovan Maljoković Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ništa ne bi bilo od ove nagrade i moje velike karijere koja traje toliki niz godina da nije bilo moje porodice koja mi je toliko pomagala u svemu. Morate da imate veliku podršku da biste mogli komotno da radite, a ja sam to imao od moje porodice, kaže za Nova.rs legendarni džez saksofonista Jovan Maljoković.

U Ustanovi kulture “Vuk“, u sredu 20. oktobra održana je tradicionalna manifestacija GODUM, na kojoj su dodeljene godišnje nagrade Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije. Nagradu za životno delo dobio je naš legendarni džez saksofonista Jovan Maljoković. On je jedan je od najplodnijih džez autora u Srbiji i do sada je objavio 12 autorskih albuma. Muzika koju svira je veoma prepoznatljiva, to je fini spoj džeza i tradicionalne muzike. Maljoković je i jedan od osnivača Valjevskog džez festivala na čijem je čelu bio 32 godine.

Jovan Maljoković, muzičar, saksofonista, saksofon, džez, intervju
Jovan Maljoković Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Poznati muzičar za Nova.rs kaže da mu je ova nagrada kruna karijere.

– Mogu da kažem da sam stvarno srećan. Kad se dobije nagrada od kolega muzičara, onda stvarno osećate jedno zadovoljstvo, da ste uložili neki rad u toku karijere, da je taj rad umeo neko da primeti i da ga oceni jednom  visokom nagradom kao što je ova od džez udruženja. Ali ništa ne bi bilo od ove nagrade i moje velike karijere koja traje toliki niz godina, da nije bilo moje porodice koja mi je toliko pomagala u svemu. I moja Nevenka, i moj sin Aleksa i snaja Milica, i moja unučica Sofija. Morate da imate veliku podršku da biste mogli komotno da radite, a ja sam to imao od moje porodice.

Čime se trenutno bavite kada je muzika u pitanju?

– Za vreme ove korone, mogu da kažem da smo kompletna moja ekipa iz džez orkestra i ja bili baš vredni. Da ne bismo psihološki pali, morali smo da smislimo šta da uradimo i mi smo snimili ceo album u studiju kod Mikija Todorovića.

To je bilo jedno divno iskustvo i mnogo nam je pomoglo da se osećamo kao ljudi, zato što ova bolest pravi užasnu psihozu. Tako da smo mi album “Reka života” za godinu dana snimili i to nam je bio lek. To je stilski džezirani fank, mada ja nikad nisam želeo da muziku delim po žanrovima nego samo na dobru muziku i onu koja mi se ne sviđa.

Kakva je situacija sa svirkama u Srbiji trenutno?

– U poslednjih nekoliko meseci ja sam po jedanput mesečno imao koncert. Svirali smo na Trgu republike pre mesec i po dana, mnogo je lep koncert bio. Onda smo pre nekoliko dana svirali na Šabačkom džez festivalu. Svirali smo nedavno i u najlepšem džez klubu u Beogradu, “Telma” u Mišarskoj ulici. Ja se trudim da se čuvam što više. Mada sam pre šest meseci preležao koronu, ali imao sam blaži oblik.

Kakva je naša džez scena danas?

– Mislim da je situacija sa džez scenom odlična. Pojavljuju se mladi, talentovani, sjajni muzičari. Moram da pomenem naše ljude koji studiraju u Americi na Berkli akademiji i koji prate najnovije tokove. Većina tih mladih ljudi su se vratili u Beograd i oni su sada profesori na našoj Beogradskoj džez akademiji. To je veliki uspeh i pomak, jer oni dolaze iz zemlje koja je izmislila džez i donose nove vetrove. Njujork je centar svetskog džeza I odatle sve kreće. Drago mi je da mi u Beogradu imamo takvu novu generaciju.

Koje svetsko džez ime vam je do danas ostalo najvažnije?

– Ime Čarli Parkera stoji i stajaće za sva vremena. Danas puno mladih muzičara svira i nisu ni svesni da sviraju Parkera. On je jednostavno bio takav genije da je izmislio novi stil bi-bap. To je bila totalno nova muzika, nikakve veze nije imala sa drugim stilovima u džezu. I to je ta revolucija koja je preokrenula sve i koja je unapredila džez i digla ga da bude jedna velika i priznata svetska umetnost.

Foto:privatna arhiva

Kakav vam je Beograd danas? Šta volite, šta vam smeta?

– Uvek dolaze neki ljudi koji iza sebe ostavljaju nešto. To što ostavljaju, to je sud istorije. Niko ne može pobeći od svog rada. Svako će dobiti svoju ocenu koju je zaslužio. Ja pre svega volim Beograd, i ne gledam na neke stvari da li su mogle biti bolje ili nisu. Ja sam se uvek rado vraćao, gde god da sam bio. Uvek sam se osećao srećno i lepo kad se vratim u Beograd i kad vidim moje društvo i kad sa njima sviram i snimam.

Bonus video: Tihomir Stanić o protestima antivaksera, korona realnosti i Aleku Boldvinu

Komentari

Vaš komentar