Marija Aljokina Foto: MARIJAN MURAT / AFP / Profimedia

Ako ne bude suđenja Putinu pred Međunarodnim sudom ne možemo se više pretvarati da Rusija može da postoji kao i pre. Ako ne shvatimo da je Putin terorista i kriminalac, biće još krvi. Još više mrtvih tela. Još više silovanih žena, kaže Marija Aljohina iz ruskog benda Pusi rajot.

Kada je u aprilu Marija Aljohina iz sastava Pusi rajot napustila rodnu Rusiju, otisnula se na Island. I to kao politička izbeglica. Od prošle godine više puta je hapšena, uz obrazloženje da je nekoliko puta prekršila epidemiološka pravila. Takođe i zbog aktivnosti na društvenim mrežama, a potom i zato što je išla na demonstracije organizovane zbog hapšenja Alekseja Navaljnog.

Ali, više se članica umetničko-aktivističke grupe ne nalazi na Islandu, već se novinaru „Gardijana“ javila „s nepoznate lokacije“:

Bila sam hapšena mnogo puta. Zabranili su mi putovanja, i trebalo je pronaći način kako ići na turneje s bendom. Moskovska policija je više puta pokušavala da uđe u moj dom, da priča s mojom majkom, da me tamo uhvati – priča za britanski dnevnik Marija Aljohina, a okidač za odlazak iz Rusije bila je vest koja je stigla do nje – da će iz kućnog pritvora biti premeštena u zatvor.

Insistira ruska umetnica i aktivistkinja na tome da nije pobegla iz Rusije, već je samo pronašla način kako da ide na turneje, pride živeći u kombiju i zarađujući novac peformansima, govorima, ili prodajom suvenira benda Pusi rajot.

– Znam da se podigla velika buka zbog mog takozvanog bekstva, ali nemam nikakve planove da emigriram. Samo želim da pomognem Ukrajini. I to je sve – precizira ruska muzičarka, dodajući da je zaradila deset hiljada funti od prodaje majici s imenom i logom benda koje je donirala ukrajinskoj dečijoj bolnici.

Marija Aljokina Foto: MARIJAN MURAT / AFP / Profimedia

Aljohina je zajedno sa svojom devojkom, takođe članicom Pusi rajota Lusi Štajn došla na ideju da od nanogica, koje je bila primorana da nosi tokom kućnog pritvora, napravi umetničko delo. Istopila ju je i pretvorila u digitalno umetničko delo.

– To su naši trofeji iz borbe s ruskim vlastima. Verujemo da će ti okovi nestati – kaže Marija Aljohina, dodajući da će sav skupljeni novac od tog dela, rađenog u vidu NFT-a, odnosno nezamenljivog tokena, biti prosleđen ukrajinskim humanitarnim organizacijama, ali dotiran i ruskim političkim zarobljenicima.

– Ne možemo da ispravimo noćnu moru koju su stvorili ruska vojska i Vladimir Putin, ali kao Rusi verujem da možemo činiti dobro. Kao ljudska bića, a naročito kao umetnici neophodno je da pokažemo solidarnost sa Ukrajinom i neprestano pozivamo na zaustavljanje rata.

Kada je bend Pusi rajot osnovan 2011. godine, dame koje su ga tvorile bile su svojevrstan kolektiv žena umetnica. Skupile su se spisateljice, muzičarke, aktivistkinje, anarhistkinje… Aljohina je tada još bila studentkinja na Institutu za žurnalizam i kreativno pisanje u Moskvi. Stvarala je protestne pesme, s temama, počev od represije nad ženama, preko klimatske krize u svetu, do homofobije u Rusiji i Putinovog autoritarizma.

I u početku ih nisu shvatali ozbiljno, naročito u zapadnim medijima. Videli su ih kao zabavne, razuzdane pobunjenice…

Ali, već naredne 2012. godine tri članice Pusi rajota, uključujući i Aholjinu, uhapšene su i osuđene na dvogodišnju zatvorsku kaznu. I dok ih je Amnesti internešnal tada okarakterisao kao političke zarobljenice, to zatvaranje muzičarki nije mnogo naštetilo ugledu Putina.

Puštene smo iz zatvora 23. decembra 2013. godine. Samo mesec dana nakon izlaska izvele smo performans „Putin će te naučiti kako da voliš svoju domovinu“. Bilo je to u Sočiju, na Zimskim olimpijskim igrama i tada smo prvi put dobile batine. U tom trenu shvatile smo da je Rusija u toliko lošem stanju da i zatvor naspram toga deluje bolje – priseća se Aljohina.

Takođe seća se i da je samo dve nedelje kasnije Putin anektirao Krim i da je tada shvatila da nema povratka na staro:

– Bila sam tada šokirana mlakom reakcijom Zapada. Uvedene su neke „mršave“ sankcije, ali svi su nastavili da posluju s Rusijom. Nemačka je prodavala oružje Putinovom režimu, ne hajući za embargo na oružje. Kapital kojim su raspolagali oligarsi završio je u Velikoj Britaniji, naročito u Londonu. Govorila sam u Evropskom parlamentu, u Američkom senatu… I svi su bili „duboko zabrinuti“, ali niko ništa nije uradio. U ruskim aktivističkim krugovima mnogo je bilo šala na račun „zabrinutosti Zapada“, jer to znači da neće preduzeti ništa – priča Aljohina, koja, iako hapšena „100 puta“, i danas je u uverenju da je tada uveden potpuni embargo protiv Rusije, ne bi se „desio“ Donbas, a ni ovaj rat.

U kriminalnoj kulturi u Rusiji, koja datira iz perioda Sovjetskog saveza, nema mesta, kako naglašava, za žene:

– Tamo gde se donose odluke nema žena. Nemamo prve dame, za žene nisu rezervisane nikakve odgovorne uloge. A propaganda koja je na delu kao da potiče iz doba Trećeg rajha – ocenjuje Aljohina, a naročito ukazuje na katastrofalan položaj pripadnika LGBT populacije. Potkrepljuje to i člankom objavljenim u „Novoj gazeti“ 2017. godine o pravljenju „koncentracionih logora“ u Čečeniji za pripadnike gej populacije. I opet se vraća na, po njenom sudu, glavnog krivca za sve to:

– Pre deset godina je Putin u intervjuima pričao o svojim uzorima. Jedan od njih jeste Staljin. A Staljin je bio najveći tiranin, čovek koji nas je ugnjetavao, silovao naš narod, ubio našu kulturu, sve naše omiljene umetnike. Ovo je ozbiljno upozorenje!

Olga Borisova, Marija Aljokina Foto: Jesus Hellin / Zuma Press / Profimedia

S ponosom zato Marija Aljohina priča o svojoj majci, koja ju je podizala sama, bez ičije pomoći. Oca je, podseća, upoznala tek kada joj je bila 21 godina:

– Moja mama je svesna toga da imamo novog Hitlera u Rusiji. Svesna je da Rusija širenjem propagande kako je sve komplikovano, želi da razvodni situaciju toliko da više niko od stranih medija neće biti zainteresovan za rat, a onda će uslediti novi napadi. No, ima još jedna stvar kada je u pitanju ruska medijska mašinerija – da se Putin bori protiv nacizma u Ukrajini. A to starijim ljudima, čiji su se roditelji borili protiv nacista, zaista teško pada. Gotovo da nema porodice u Rusiji koja nije izgubila svoje rođake tokom Drugog svetskog rata. Ali, mojoj mami je sasvim jasno šta se dešava, i veoma je tužna zbog svega.

Izričita je u stavu da je Putin ratni zločinac, i da bi trebalo da mu se sudi:

– Ako ne bude suđenja Putinu pred Međunarodnim sudom pravde ne možemo se više pretvarati da Rusija može da postoji kao i pre. Ako ne shvatimo da je Putin terorista i kriminalac, biće još krvi. Još više mrtvih tela. Još više silovanih žena.

Nikada, kako ističe, nije izgubila veru u pokret otpora u Rusiji. Naročito su hrabre ruske žene, koje naziva „najvećom snagom zemlje“. Totalitarizam, koji ne vezuje samo za Putina, potiče od koncepta da „žene treba da sede kod kuće, hrane decu i idu u crkvu“.

– Opasno je kad žene dignu glas. To je još jedna revolucija! Iskreno verujem da svaki gest, reč, svaka akcija jeste važna – odsečna je Aljohina.

Važna je, naravno, i nada. Zato navodi primer koncerta u Hamburgu Pusi rajota kojem su prisustvovale dve Ukrajinke, umetnice. I stajale su sve zajedno na sceni, grleći se i plačući. Uprkos tragediji, i dalje postoji neki osećaj zajedništva. Zato na kraju Marija Aljohina poručuje:

– Ne želim da pričam o tome da sam tužna u trenutku dok padaju bombe na Ukrajinu. Emocije nisu bitne. Samo treba da guramo dalje, jer je ovo rat!

Bonus video: Napad na tržni centar u Ukrajini

Komentari

Svi komentari (2)