0
Snimanje filmova tokom epidemije uz ograničena kretanja, testiranja, neophodnu fizičku distancu na setu, ograničen broj ljudi, deluje kao nemoguća misija. Rešenje možda ima producent Mark Kasen koji primenjuje nove tehnologije bazirane na LED ekranima za snimanje reklame.
Na Kasenovom setu postoje časovnici koji vode evidenciju o broju prisutnih ljudi u zgradi, a dva monitora upozoravaju ako neko od prisutnih ima povišenu temperaturu ili manjak kiseonika.
Pooštrene mere bezbednosti nisu ono što izdvaja Kasenov projekat, već vrhunska tehnologija koju on koristi za oživljavanje reklame.
Set podrazumeva dinamične LED ekrane duž zidova i poda, softver za praćenje kamera i „Unreal Engine“, sistem koji se tradicionalno koristi za video igre, da bi se stvorilo 3D okruženje u kome se oživljavaju likovi.
To je neobičan metod za snimanje reklame, ali omogućava da lokacije iz čitavog sveta izgledaju realističnije nego ikad, bez ukrcavanja u avion i putovanje s jednog kraja sveta na drugi.
Otprilike šest projekata je do sada koristilo tu tehnologiju, od kojih je najpoznatiji Diznijev serijal „Mandalorijan“.
– U situaciji kada su svi zabrinuti zbog kovida, definitivno bi bilo izazovno i veoma skupo angažovati veliki borj ljudi potrebnih za tradicionalni set sa zelenom pozadinom – kaže Kasen za „Verajeti“.
– Dakle, smanjili smo broj ljudi i umesto toga koristimo skuplju tehnologiju. U filmovima koji se u velikoj meri oslanjaju na specijalne efekte, sa napretkom tehnologije, sve je počelo da izgleda stvarnije, ali malo se prostora ostavlja za fleksibilnost glumaca i snimatelja – primećuje Kasen.
Tehnologija koju koristi Kasen, predstavljena na poslednjoj turneji Bijonse, dinamičnija je od zelene pozadine.
Kamere se prilagođavaju u stvarnom vremenu, zbog čega sve u pozadini deluje prirodnije.
Cela soba može se pretvoriti u novu lokaciju i glumci se mogu kretati po setu bez straha da će upropastiti snimak.
To može, smatra Kasen, stvoriti nove mogućnosti za kreiranje realističnog TV i filmskog seta za bilo koju lokaciju bez neophodnog putovanja, što je posebno korisno tokom pandemije kada su neki delovi sveta ugroženi ili zatvoreni.
Kasen napominje da studiji obično izbegavaju da rizikuju posebno ako je reč o skupoj tehnologiji.
– Teško je naterati ljude da nabavljaju nešto poput ovoga dok ne budu imali potrebu, ali ako bi velike holivudske kompanije bile spremne da izdvoje nekoliko dodatnih dolara i ponovo krenuli sa snimanjima, to bi moglo ubrzati realizacije planova u domenu industrije zabave. Jedan od najvećih izazova kada je u pitanju ponovno snimanje filmova jeste kontrola broja ljudi u zatvorenim prostorima. Sa novom tehnologijom mogu uštedeti novac tako što će biti inovativniji na manjem prostoru i sa manje ljudi. Tehnologija nam omogućava da radimo brže, sa manje ljudi u manjem prostoru – rekao je Kasen i dodaje:
– Kada koristmo zelenu pozadinu, potreban nam je veći prostor da bismo uradili ono što želimo. Sa većim prostorom dolazi i veći broj ljudi.
Reklama koju Kasen snima prikazuje novu tehnologiju medicinskog brenda „Masimo“ čiji je cilj da osigura bezbednost u preduzećima tokom epidemije.
Na snimanju reklame radi otprilike 30 ljudi, u sobi nikada ne bude više od 10 ljudi i sve je završeno za dva dana.
Kasen je optimista da bi isti proces mogao biti primenjen i na produkcije većeg obima.
– U vreme kada su ljudi uplašeni ili nisu sigurni šta će se dogoditi, bilo je neverovatno podsticajno osetiti da možemo nešto učiniti pomoću tehnologije koja nas prisiljava i da se razvijamo kao umetnici tako da možemo da se vratimo svom poslu na bezbedan način. Ovo je ispalo više kao misija nego kao posao – naveo je Kasen.
Snimanje blokbastera, prema rečima reditelja Alekse Koksa, postalo je maltene nemoguća misija.
– Zamislite relativno veliku holivudsku produkciju. Ekipa broji oko 200 ljudi i svi moraju da se testiraju prvog dana. Testovi koštaju najmanje 150 dolara, a na rezultat se čeka sat vremena. Ako je za testiranje potrebno 10 minuta, jedna osoba može testirati šestoro za sat vremena. Tri osobe mogu odraditi 18, možda i 20. Bez pauze za ručak, trebaće 10 sati da se testira cela ekipa i još jedan sat da se dobije poslednja serija rezultata – napisao je Koks u članku za „Gardijan“.
– Onda se pojavljuje problem. Članovi ekipe nakon snimanja kreću kući, idu na pijacu, uzimaju veš sa pranja, ručaju u restoranima. Nakon testiranja neki glumci i članovi ekipe će u nekom trenutku otići tamo gde postoji korona i sledećeg dana se vratiti na posao, bez temperature ili simptoma, ali sa virusom. Čak i za oni koji su testirani tri puta nedeljno, neizvesnost postoiji osim ako se ne snima negde u pustinji gde nema u blizini ničega, te su svi orjentisani na isti prostor bez rizika da se zaraze – dodaje Koks.
Socijalno distanciranje na setu je, smatra Koks, užasna misao, posebno za glumce, čiji dan obično počinje zagrljajima i poljupcima i druženjem.
– Ako ćemo nastaviti da pravimo dobre filmove i uživamo u svojim životima, moramo ostati društveni. I koji filmski žanr najbolje podnosi fizičko distanciranje? Pa, vesterni! Stavite sve glumce na konje i oni su prirodno udaljeni nekoliko metara. Dajte im puške Vinčester i spontano će držati distancu – dodaje Koks.
