Holivud 1969... Odlomak iz brutalnog romana Kventina Tarantina

Diktafon na stolu Marvina Švarca zuji. Prst agenta u Vilijamu Morisu spušta ručicu na kutiji. “Gospođice Himelstin, da li me to zovete zbog sastanka u deset i trideset?“ ”Tako je, gospodine Švarce“, javlja se glas njegove sekretarice iz sićušnog zvučnika. „Napolju čeka gospodin Dalton.“Marvin ponovo pritiska ručicu. „Kad god budete mogli, gospođice Himelstin.“Po otvaranju vrata Marvinove kancelarije, prva u nju stupa njegova mlada sekretarica, gospođica Himelstin. To je dvadesetjednogodišnjakinja hipi orijentacije. Ima na sebi belu mini-suknju koja joj otkriva duge osunčane noge, a dugačku smeđu kosu uplela je kao Pokahontas u kike koje joj vise sa obe strane lica. Zgodni četrdesetdvogodišnji glumac Rik Dalton i njegova neizbežna sjajna smeđa ćuba ulaze za njom. Marvinov osmeh se širi dok on ustaje sa stolice iza radnog stola. Gospođica Himelstin pokušava da ih predstavi jednog drugome, ali Marvin je prekida.

“Gospođice Himelstin, majku mu, pošto sam upravo završio sa gledanjem filmskog festivala Rika Daltona, nema potrebe da mi predstavljate ovog čoveka.“ Marvin prilazi i pruža ruku kako bi glumac iz kaubojskih filmova mogao s njim da se rukuje. „Daj tu ruku ’vamo, Rik.“Rik se osmehuje i žustro rukuje s agentom. „Rik Dalton. Mnogo vam hvala, gospodine Švorce, što ste izdvojili vreme kako bismo se sastali.“ Marvin ga ispravlja. „Nije Švorc, nego Švarc.“ Zaboga, već sam sjebao celu ovu stvar, pomišlja Rik.„Đavo ga odneo... Izvinite zbog toga... gospodine Š-VARCE.“ Uz poslednje drmusanje ruke gospodin Švarc kaže: „Zovi me Marvin.“„Marvine, zovi me Rik.“„Rik...“ Puštaju jedan drugom ruku. „Može li gospođica Himelstin da ti donese neko ukusno piće?“Rik odmahuje rukom na tu ponudu. „Ne, ne treba.“ Marvin je uporan. „Jesi li siguran, ništa? Kafa, kola, pepsi, simba?“„U redu“, kaže Rik. „Možda šoljica kafe.“„Dobro.“

Pljesnuvši glumca po ramenu, Marvin se okreće prema svom ženskom potrčku. „Gospođice Himelstin, da li biste bili toliko ljubazni da mom drugaru Riku donesete šoljicu kafe, a i sam bih jednu.“Devojka potvrdno klima glavom i prolazi kancelarijom. Kada počne da zatvara vrata za sobom, Marvin dovikne za njom: „O, i neka to ne bude onaj crnački znoj od Maksvel hausakoji drže u čekaonici. Idi u Reksovu kancelariju“, upućuje je Marvin. „On uvek ima prvoklasnu kafu – ali nemojte da bude ono tursko sranje“, upozorava Marvin. „Da, gospodine“, odgovara gospođica Himelstin, a onda se okreće prema Riku. „Kakvu kafu pijete, gospodine Daltone?“Rik se okreće prema njoj i kaže: „Zar niste čuli? Crno je lepo.“Marvin se smeje grohotom, dok gospođica Himelstin prekriva usta šakom i kikoće se. Pre nego što njegova sekretarica zatvori vrata, Marvin dovikuje: „O, gospođice Himelstin, osim ako mi žena i deca ne stradaju na auto-putu, ne prosleđujte mi pozive. U stvari, ako su mi žena i deca stvarno mrtvi, pa, biće mrtvi i za pola sata, pa mi nemojte proslediti nijedan poziv.“

Agent pokazuje glumcu da sedne na jednu od dve kožne sofe koje stoje sučelice, sa staklenom pločom stočića za kafu između njih, i Rik tamo seda. „Najpre ono najvažnije“, kaže agent. „Prenosim ti pozdrave od moje žene Meri Alis Švarc! Sinoć smo u našoj sobi za projekcije imali dvostruku filmsku predstavu sa Rikom Daltonom.““Auh. To je istovremeno laskavo i posramljujuće“, kaže Rik. „Š’a ste gledali?“„Celovečernje filmove Taner i Četrnaest pesnica Meklaskija.“„Pa, ta dva su dobra“, kaže Rik. „Meklaskija je režirao Pol Vendkos. To mi je najomiljeniji od svih režisera sa kojima sam radio. On je snimio Gidžet. Trebalo je da glumim tamo. Tomi Lohlin je dobio moju ulogu.“ Ali onda velikodušno odmahuje na to. „Nego nema veze, dopada mi se Tomi. On me je ubacio u prvi veliki komad koji sam ikada radio.“„Stvarno?“, pita Marvin. „Puno si nastupao u pozorištu?“„Ne mnogo“, kaže on. „Dosadno mi je da stalno radim jedno te isto sranje.“„Znači, Pol Vendkos ti je omiljeni režiser, a?“, pita Marvin.

„Aha, počeo sam zajedno s njim kad sam bio tek novajlija. Pojavljujem se u njegovom filmu sa Klifom Robertsonom, Bit-ka za Koralno more.Vidim se zajedno sa Tomijem Lohlinom, u celom tom sranju od filma visim pozadi u podmornici.“Marvin iznosi jednu od svojih deklarativnih poslovnih tvrd-nji: „Pol jebeni Vendkos. Potcenjeni specijalista za akcijaše.“„Sasvim tačno“, saglasan je Rik. „A kad sam dobio da radim Zakon lovca na ucenjene, došao je i režirao sedam ili osam epizoda.“„Onda“, pita Rik, nadajući se komplimentu, „nadam se da dvostruka predstava sa Rikom Daltonom nije bila previše bolna za tebe i gospođu?“Marvin se smeje.„Bolna? Ma daj. Čudesna, čudesna, ču-desna“, nastavlja Marvin, „Znači, Meri Alis i ja smo gledali Tanera. Meri Alis ne voli ovo sadašnje nasilje u modernim filmovima, pa sam Meklaskija sačuvao da odgledam sâm pošto ona ode na spavanje.“Tada se začuje kratko kucanje na vratima kancelarije, neposredno pre nego što gospođica Himelstin u mini-suknji uđe sa dve šoljice kafe koja se puši, za Rika i Marvina. Pažljivo pruža gospodi vreli napitak.„Ovo je iz Reksove kancelarije, zar ne?“„Reks je rekao da mu dugujete jednu od vaših cigara.“Agent frkće.„Taj jevrejski škrti gad; dugujem mu samo neprilike koje će ga snaći.“Svi se smeju.„Hvala, gospođice Himelstin; to bi zasada bilo sve.“ Ona izlazi, ostavlja njih dvojicu nasamo da razgovaraju o industriji zabave, karijeri Rika Daltona i, još važnije, njegovoj budućnosti. „Gde sam ono stao?“, pita Marvin. „O da – nasilje u moder-nim filmovima. Meri Alis to ne voli. Ali voli vesterne. Uvek ih je volela. Gledali smo vesterne sve vreme dok smo se zabavljali. Zajedničko gledanje vesterna naša je omiljena aktivnost, i baš smo uživali u Taneru.“„Oooo, baš lepo“, kaže Rik.„E sad, kad gledamo tako po dve predstave“, objašnjava Marvin, „do poslednje tri rolne prvog filma, Meri Alis mi već spava u krilu. Ali sa Tanerom je izdržala gotovo do same poslednje rolne – a to je bilo u pola deset – što je prilično dobro za Meri Alis.“Dok Marvin objašnjava Riku navike srećnog para što se tiče gledanja filmova, Rik srče vrelu kafu. Hej, ovo je dobro, pomišlja glumac. Taj lik Reks stvarno ima prvoklasnu kafu. Marvin nastavlja: „Film je gotov, ona odlazi u krevet. Ja otvaram kutiju havana, sipam sebi konjak i gledam drugi film nasamo.“ Rik ponovo srče izvrsnu Reksovu kafu. Marvin pokazuje na šoljicu. „Dobra je, a?“„Šta“, pita Rik, „kafa?“„Ne, salama. Kafa, naravno“, kaže Marvin, poentirajući kao iskusni komičar.„Jebote, senzacionalna je“, saglasan je Rik. „Odakle mu?“„Iz jedne delikatesne radnje ovde na Beverli Hilsu, ali neće da kaže iz koje“, kaže Marvin, a onda nastavlja o gledalačkim navikama Meri Alis.

„Jutros posle doručka i mog polaska u kancelariju, operater za projekcije Greg vraća se i pušta poslednju rolnu da bi ona videla kako se film završava. I to je način na koji mi obično gledamo filmove. I veoma smo zadovoljni time. A ona je baš žarko želela da vidi kako se Taner završava.“ Tada Marvin dodaje: Međutim, već je zaključila da ćeš ti morati da ubiješ svog oca, Ralfa Mikera, pre nego se sve završi.“„Pa, da, to i jeste problem tog filma“, kaže Rik. „Niko se ne pita da li ću ubiti dominantnog patrijarha, već kada. I niko se ne pita da li će me Majkl Kalan, osetljivi brat, ubiti – već kada.“ Marvin je saglasan. „Tačno. Ali oboje smo smatrali da ste ti i Ralf Miker bili prilično dobro upareni.“„Aha, ja takođe“, odgovara Rik.„Mi jesmo stvorili dobru ekipu, oca i sina. Ali jebote, taj Majkl Kalan je izgledao kao da je usvojen. Ali kad se o meni radi, mogao si da poveruješ da je Ralf moj matori.“„Pa, razlog što ste se toliko dobro uklopili jeste činjenica da govorite sličnim dijalektom.“Rik se smeje. „Naročito u poređenju sa posranim Majklom Kalanom, koji je zvučao kao da bi trebalo da surfuje na Malibuu.“Dobro, pomišlja Marvin, to je drugi put da se Rik ostrvio na Majkla Kalana, svog kolegu u Taneru. Nije to dobar znak. Ukazuje na oskudnost duha. Ukazuje na nekoga ko krivi druge. Ali Marvin zadržava te misli za sebe.„Po mom mišljenju, Ralf Miker je bio senzacionalan“, kaže Rik agentu.„Majku mu, najbolji glumac s kojim sam ikada radio, a radio sam sa Edvardom Dži Robinsonom! I on je bio u dve najbolje epizode Zakona lovca na ucenjene.“Marvin nastavlja da prepričava svoju sinoćnu dvostruku projekciju filmova sa Rikom Daltonom. „I tako dolazimo do Četrnaest pesnica Meklaskija! Kakav film! Toliko zabave.“ Oponaša pantomimom pucanje iz mašinke. „Sva ta pucnjava! Sva ta ubistva!“Marvin pita: „Koliko si nacističkih skotova pobio u tom filmu? Sto? Sto pedeset?“Rik se smeje. „Nisam brojao, ali čini mi se da je sto pedeset odgovarajući broj.“Marvin ih psuje, sam za sebe. „Jebem ti te nacističke skotove... Ti ono tamo koristiš bacač plamena, zar ne?“„Nego šta“, kaže Rik. „A to je totalno sjebano i ludo oružje, i vala da ti kažem, bolje ti je da se ne nađeš s njegove pogrešne strane. Vežbao sam sa tim ’zmajem’ dve sedmice po tri sata dnevno. Ne samo da bih izgledao dobro na filmu već i zato što sam se usrao od straha zbog te prokletinje, pravo da ti kažem.“

„Izvanredno“, kaže zadivljeni agent. „Znaš, pukom srećom sam dobio tu ulogu“, kaže Rik Mar-vinu. „Isprva je moju ulogu trebalo da dobije Fabijan. Onda, osam dana pre snimanja, on ti polomi rame dok je radio na Čoveku iz Virdžinije. Gospodin Vendkos se setio mene, razgovarao sa glavešinama Kolumbije kako da nagovore Univerzal da me iznajmi da uradim Meklaskija.“ Rik završava priču na isti način kao i uvek: „Dakle, snimio sam pet filmova po ugovoru koji sam imao sa Univerzalom. A koji mi je bio najuspešniji? Onaj za koji su me pozajmili Kolumbiji.“Marvin vadi zlatnu tabakeru iz unutrašnjeg džepa sakoa, otvara je uz zvonko ping. Nudi jednu cigaretu Riku. „Jesi li za kent?“ Rik uzima jednu.„Da li ti se dopada ova tabakera?“„Veoma je lepa.“„Poklon. Od Džozefa Kotena. On je jedan od mojih najomiljenijih klijenata.“Bonus video: Filmski štreber koji je opsednut sedmom umetnošću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortitarantinoam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2121331"]