Dejan Mijač je bio, ne jedan od najvećih, nego najveći pozorišni reditelj koji je zauvek promenio izgled srpskog tetara svojim režijama u Novom Sadu i u Beogradu, kaže Gorčin Stojanović povodom smrti svog profesora Dejana Mijača.
– Spomenuću tri predstave, a moglo bi se tri puta toliko izdvojiti, a to su – „Pokondirena tikva“ u Srpskom narodnom pozorištu, potom praizvodba „Putujućeg pozorišta Šopalović“ Ljubomira Simovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i „Rodoljupci“ takođe u JDP. Te tri predstave nisu vrhunci samo Mijačevog rada, nego i predstave razdelnice za srpski teatar uopšte – ističe Stojanović i dodao:
– Mijač je bio moj profesor. Imao je jednu sjajnu pedagošku osobinu, a to je da se studentu obraća iz onog što student ponudi, a ne iz onoga što je njegova pedagoška ili rediteljska učaurena vizija nekog dela ili pozorišnog fenomena. Tako da je on u istih mah bio i profesor i asistent. Neke od njegovih najvažnijih indikacija glumcu, a Mijač je majstor indikacija, su i biće nesvesno prisutne u svim rediteljskim radovima nas njegovih studenata.
Dejan Mijač preminuo je danas u 87. godini. Bio je reditelj Narodnog pozorišta, Tuzla i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, kao i profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1972. do 1997. godine. Režirao je na mnogim scenama u Jugoslaviji, a posebno u Novom Sadu (oko 40 režija), Beogradu, Zagrebu, Somboru i Nišu. Postao je akademik SANU u novembru 2021.
Mijač je odlučio da se povuče iz aktivnog pozorišnog života 2011, a za svoju poslednju testamentarnu režiju odabrao je Jugoslovensko dramsko pozorište i Čehovljev komad „Višnjik“.
Bonus video: Dejan Mijač: Najvažnije je štedeti sebe kroz život