0
Ja sam kao student '68. godine, dok sam gledao ulazak sovjetskih tenkova u Prag i rušenje iluzija da je moguće živeti u skladu sa sopstvenim željama, dao sebi zadatak da budem subverzivan prema svemu što nas muči, rekao je reditelj Goran Marković.
Festival autorskog filma organizovao je juče pravu poslasticu za sve ljubitelje opusa Gorana Markovića – reditelj je vodio odabrane medijske ekipe po lokacijama u Beogradu na kojima su snimana neka od njegovih najpoznatijih ostvarenja.
Bila je to nesvakidašnja prilika da se zaviri u svet filmova Gorana Markovića, i to obilazeći mesta poput Zavoda za vaspitanje dece i omladine u kojem je reditelj snimao „Specijalno vaspitanje“, dok je naredna lokacija bila Klinika za opekotine plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, čiji su hodnici ostali urezani u sećanje svih koji su gledali film „Variola vera“.
PROČITAJTE JOŠ
Filmski grad bila je sledeća lokacija na kojoj je Marković govorio o svojim ostvarenjima „Tito i ja“, „Već viđeno“ i „Sabirni centar“, a poseta osnovnoj školi „Đorđe Krstić“ pomogla je reditelju da se priseti snimanja filma „Majstori, Majstori!“ i zanimljivih anegdota sa Mirom Banjac.
Marković, laureat Nagrade za životno delo 27. Festivala autorskog filma, ovu priliku iskoristio je i da prokomentariše trenutnu situaciju u filmskom svetu.
– Mislim da ovog posla kojim se ja bavim nema ništa ako čovek nema moralni dignitet. Može da se igra i bude talentovan, znam tolike umetnike koji su talentovani i stvaraju vrhunska dela, ali su teška đubrad – istakao je on.
Prisetio se da je kao mlad reditelj „bio suočen sa držanjem, recimo, Živojina Pavlovića, Dušana Makavejeva ili Žilnika koji su bili politički proganjani ljudi“:
– I onda sam video kako su se držali – bilo je to fantastično! Jednostavno sam shvatio da baviti se ovim poslom podrazumeva i imati moralne standarde. Ne saginjati glavu, ne činiti kompromis.
Reditelj i profesor FDU istakao je da mu je od početka karijere samo jedna stvar bila merilo uspeha:
– Ja sam kao student ’68. godine, dok sam gledao ulazak sovjetskih tenkova u Prag i rušenje iluzija da je moguće živeti u skladu sa sopstvenim željama, dao sebi zadatak da budem subverzivan prema svemu što nas muči. Prema mračnoj sili. Ja sam se trudio da i ako pravim komedijice, horor filmove ili socijalnu dramu, da ti filmovi podrivaju nešto. Mislim da sam ostao dosledan tome i da je to zapravo moj najveći uspeh. Da nisam uradio nešto čega bih se stideo ili za čim bih žalio.
Marković nije želeo da komentariše sadašnji politički trenutak pošto je je to „stvar koja je svima jasna“.
– Ja sad imam jedan privatni slučaj – već dugo pokušavam da snimim film. I stalno sam učestvovao u nekim konkursima i nikad nisam dobijao. I sad sam najzad dobio pare za neki projekat i odjednom se pojavio pokušaj vlasti ili režima da to osujeti – naveo je reditelj i dodao:
– Postoje neki upravni odbori, a predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije je jedna moralna nakaza koja se zove Jelena Trivan i koja je bila u Demokratskoj stranci, pa je prebegla kod ovih, a sada služi kao policajac. Ona radi raznorazne smicalice. I ja se ponovo suočavam sa tim. Ja sam celog života imao taj pritisak, te mračne sile. Pa ili izdržite ili ne izdržite – zaključio je Goran Marković.
U narednim danima Nova.rs će objavljivati anegdote i zanimljivosti koje je Marković tokom filmske ture podelio o svojim filmovima „Specijalno vaspitanje“, „Variola vera“, „Već viđeno“, „Sabirni centar“ i „Majstori, majstori!“
BONUS VIDEO:
Goran Marković: Neću da sarađujem sa ovom mračnom vlašću
