Goran Marković: Ono što sam snimao često mi se i događalo

Obilazak autobusom od lokacije do lokacije započet je u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd, u kojem je snimao svoj film “Specijalno vaspitanje”.- Zanimljiva je ovo ideja Festivala autorskog filma, jer je to nešto neobično. Ljudi obično ni ne sanjaju šta stoji iza jednog filma i kakva je to drama. Svako snimanje filma predstavlja jednu vrstu dijalektičke trijade - teza, antiteza i sinteza. Teza je ideja, scenario, ono što stoji na papiru. Antiteza je ono što se dobije na snimanju, prilikom realizacije te ideje, a sinteza je ono što nastaje tokom montaže i obrade. Te tri stvari su jako dramatične i nekad izazivaju mnogo problema - objasnio je Marković.Prisetio se kako je u njegovom prvom filmu “Specijalno vaspitanje” sinteza izazvala najveći problem. Jer, samo je snimao, ne znajući koliko sve traje:- Snimio sam mnogo toga, radio besplatno, a kad smo montirali tražili smo nekog ko bi finansirao da se film završi. Kad sam ga završio trajao je dva sata i 40 minuta. Bio je zainteresovan za film direktor “Jadran filma”, ali kada ga je pogledao rekao je - odlično, ali mora 50 minuta da se izbaci!Filma i scenarija ne bi bilo da mu nije pomogao Mihajlo Simić koji je radio u domu za maloletničku delikvenciju “Vasa Stajić” u Zemunu, a bio je prototip za ulogu koju je igrao Bekim Fehmiu.

Projekat se na početku zvao “Kako se Pera Trta opametio”. Ali, bio je to komplikovan, glomazan naziv za bioskop. A taj Pera Trta nadimak je, kako mu je objasnio Simić, jednog čoveka iz doma.- Dobio ga je jer je njegova mama bila s nekim tipom u sobi. I kad ju je upitao šta rade tamo u sobi, odgovorila je - pa trtimo se. I svim drugovima je s ponosom pričao kako se njegova mama trti. To je surovo, no u tome je drama - ispričao je Marković.Bekim je u trenutku snimanja “Specijalnog vaspitanja” bio velika zvezda, a Marković ga je dobio zahvaljujući scenariju.- Bez scenarija nema dobrog filma. Vi možete od dobrog scenarija da napravite loš film, ali od lošeg scenarija dobar film ne možete da dobijete. I svi su igrali besplatno. Ostali smo bez trake u jednom trenutku, ali mi smo nastavili da snimamo. Bekimu sam priznao da smo sve snimali bez trake, da je bilo fejk, ali okej je to prihvatio.Usledilo je vođenje na Kliniku za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, u kojoj je snimao „Variolu veru". Reditelj je priznao, došavši u bolnicu, da se uverio kako mu se mnogo puta ono što je snimio, kasnije i dogodilo:- Imao sam kožne probleme, stalno sam morao da operišem neke mladeže, i dolazio sam u ovu bolnicu, jer sam znao jednu lekarku. I jednom sam legao na operacioni sto i shvatio da ležim u sopstvenom kadru. Tu je u filmu ležao Bogdan Diklić. On je umro, igra leša u “Varioli” i treba da se radi obdukcija. Ali, ja nisam znao kako se radi obdukcija i doveli smo jednog patologa. Bogdana smo skinuli golog, na šta je patolog rekao: “Gde ste našli ovog, ovaj je ko pravi leš!” A Bogdanova reakcija bila je - Neću da snimam, izvedite ovu budalu!

Goran Marković je u svojoj turi prošetao medijske ekipe i kroz Filmski grad, gde je snimao „Već viđeno" i „Sabirni centar" i osnovnu školu „Đorđe Krstić" („Majstori, Majstori!"), a obilazak je okončan na pumpi u Gospodar Jevremovoj, koja je ovekovečena u „Nacionalnoj klasi".Podsetimo, Goran Marković je svečano otvorio 27. Festival autorskog filma, primivši Nagradu za životno delo.Bonus video:Goran Marković o svom ovu Radetu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavagoranmarkovicds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2550095"]