2
Ostali smo bukvalno na ulici, razmišljamo kako da platimo račune i na ivici smo gladi, kaže glumac Mladen Milojković, honorarni saradnik Pozorišta lutaka u Nišu. On i dvoje njegovih kolega, takođe honorarnih saradnika u niškim teatrima, od kako su pozorišta zatvorena pre više od mesec i po, traže pomoć da preguraju krizu. Bilo koji način da se njima pomogne značilo bi kršenje zakona, a to ne želimo, navode i direktorka Pozorišta lutaka i nadležni u gradskoj upravi.
– Našli smo se u jednoj paradoksalnoj, ozbiljnoj i nepravednoj situaciji. Užasno se osećamo. Totalno smo demoralisani. Ne znamo kako da se organizujemo – priča glumac Mladen Milojković.
Milojković sa Pozorištem lutaka u Nišu sarađuje poslednjih 10 godina, a njemu i njegovoj koleginici Jeleni Đorđević su početkom decembra 2019. istekli dvogodišnji ugovori na određeno vreme. Nastavili su da igraju predstave i nakon toga, za to su im plaćani honorari, ali je pozorište zatvoreno zbog vanrednog stanja, a sada pošto nema predstava – nema ni uplata.
– Trenutno u Pozorištu lutaka Niš igram 13 aktivnih naslova i nosim repertoar. Važna sam karika u predstavama i mislim da sam zbog svoje radne etike, discipline i kondicije neophodan ansamblu. U protekle dve godine ugovora, osvojio sam dve glumačke nagrade, završio obuku znakovnog srpskog jezika i usavršavao sam scenski pokret u Poljskoj. I koleginica Jelena Đorđević i ja nailazimo na identičan problem: nakon proglašenja vanrednog stanja, sve izvođačke aktivnosti su otkazane. To, naravno, razumem. Ali, kao honorarci, mi nemamo uslov da zaradimo honorar. Nismo više na platnom spisku i ne štiti nas ugovor o radu – opisuje Milojković nezavidnu poziciju u kojoj su se našli honorarni saradnici niških pozorišta.
Milojković kaže da od 18. marta nema kome se nije obraćao. Pisao je i gradskoj upravi, i gradonačelniku Niša, i Ministarstvu kulture, zvao kolege iz drugih pozorišta…
– Direktorka pozorišta, prosto rečeno, ne želi da pomogne. Ne odgovara ne mejlove, ne prihvata ideje, razmišljanja. A kada odgovori, nazove nas patetičnima i trogodišnjacima. Ne razume problem i mislim da ne razume svoju direktorsku odgovornost prema nama, nosiocima delatnosti. A na svojim platformama se hvali kao uspešan direktor, dok im dva honorarca crkavaju od gladi i gledaju kako da plate račune. Koleginica Jelena i ja ozbiljno doprinosimo budžetu pozorišta. Igramo u komercijalnim predstavama koje su stalno na repertoaru i pozorište ne može bez nas. U svakoj aktivnoj predstavi smo. Repertoar im zavisi od Jelene i od mene. Kada bi pozorište počelo sa radom, bez nas je nemoguće napraviti repertoar – navodi Milojković.
Direktorka Pozorišta lutaka Milica Radulović, međutim, kaže da su dvoje glumaca i ona imali „odličnu saradnju“, pa joj nije jasno „odakle sad ti napadi na nju“.
– Ja sam za njih, verujte, učinila sve što je bilo moguće. Ovih dana pišem četvrti put zahtev Vladi Srbije da nam se odobri da ih zaposlimo na neodređeno vreme. Isti takav zahtev pisala sam i u oktobru prošle godine, dok im je ugovor još važio. Nakon što im je istekao ugovor 4. decembra 2019. godine trudila sam se da tako kreiramo repertoar da oni budu u svim predstavama, da igraju i za to dobijaju honorare. Bili su pristutniji na sceni više od drugih glumaca, a honorari su im bili u visini prosečne plate. Međutim, kada je proglašeno vanredno stanje više nisam imala nijedan mehanizam za isplatu horonara. Predstava nema. Zvala sam nadležne, konsultovala se sa pravnicima, i rekli su mi da bi svaki način da ih isplatim dok predstava nema bio protivzakonit – kaže direktorka Pozorišta lutaka sa 48 zaposlenih na platnom spisku.
Predstavu „Snežna kraljica“, navodi Milojković, koju je režirala Jelena Đorđević, a u njoj oboje igraju, direktorka je poslala na Pozorišni onlajn festival u Sarajevu 2020. Na njegovu konstataciju da je, pošto se predstave ove kuće prikazuju na Jutjubu, pozorište moglo da emituje predstave u kojima igraju honorarci i tako im uplati honorare, direktorka kaže da se konsultovala sa pravnicima i da su joj rekli da ni za to nema osnova, jer su „predstave igrane ranije, a glumci su svakako za njih tada bili plaćeni“.
I direktorka se, kaže, kao i glumci obratila gradskoj upravi za pomoć, i kontaktirala i sa gradskom sekretarkom za kulturu, i sa gradskom većnicom resorno zaduženom za ovu oblast, i sa načelnikom gradske uprave…
– Zvala sam sve, jedino još gradonačelnika nisam – dodaje direktorka pozorišta.
Milica Radulović navodi i da joj je u gradskoj upravi u nedelju rečeno da je „u toku pronalaženje načina da Grad Niš pomogne ne samo glumcima, nego svim umetnicima i da će se on najverovatnije razlikovati od modela kakav je iskoristio Beograd“.
Gradske vlasti u Beogradu su, inače, uplatile po 30.000 dinara pomoći za mart za 309 honoraraca angažovanih u gradskim ustanovama kulture tako što su za te namene uzeli novac iz budžeta predviđen za godišnje konkurse iz oblasti kulture koji su otkazani zbog pandemije. Takvo rešenje dočekano je sa podeljenim reakcijama. A kakvo bi moglo da se primeni u Nišu, direktorka pozorišta kaže da to još ne zna.
Milojković navodi da mu je na silne dopise koje je poslao na različite adrese odgovorila samo gradska sekretarka za kulturu Aleksandra Radosavljević i da je stekao utisak da ona želi da pomogne. Njoj je stigao i dopis Udruženja dramskih umetnika Srbije.
– Nije da nećemo da pomognemo, nego trenutno nemamo načina. Oni nemaju ugovore i to je osnovni problem. Gledamo da nađemo pravni osnov. Najverovatnije ćemo kontaktirati sa kolegama iz drugih gradskih uprava i Vladu Srbije. Treba da budemo ljudi, ali ne možemo ni da radimo na našu štetu, da kršimo zakon. Čekamo preporuku iz Ministarstva kulture kako da taj problem rešimo – kaže gradska sekretarka.
Dramski umetnici iz Niša su se u međuvremenu solidarisali, slično kolegama u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ili u Beogradskom dramskom pozorištu, pa su oni koji su na platnom spisku novac podelili sa kolegama koji su ostali bez honorara.
– Glumci, marketing i tehnika iz Narodnog pozorišta Niš sakupili su novčanu pomoć za nas, mlađe kolege i koleginice – honorarne saradnike. Hvala vam svima koji ste odvojili od svojih usta. Neću ovo nikad zaboraviti. Hvala, ljudi, mnogo! Ume da bude mnogo teško bez ovakvih gestova, posebno sada kada zaista nemamo nikakva primanja. U želji da ne budem patetičan, hvala vam do neba! Kolege su te koje su uvek tu jedni za druge – poručio je glumac Uroš Milojević, na svom profilu na Fejsbuku.
I Mladen Milojković kaže da je „jedina ljudska stvar“ koja se dogodila u Pozorištu lutaka za ovo vreme to što su i njihove kolege glumci, koji imaju ugovore na neodređeno, donirali deo svojih plata.
– Hvala im mnogo. To je njihova dobra volja, ali ne može da bude trajnije rešenje – kaže Milojković.
Glumac kaže i da je predlagao različita rešenja kakva su nalazila pozorišta širom Srbije.
– Pošto iz pozorišta niko nije želeo, morao sam sam da zovem pozorišta po Srbiji, da pitam kakav je njihov stav po pitanju honorarnih saradnika. Informacije koje sam dobio odmah sam prosledio dalje. Sve sam lepo obrazložio i našao nekoliko načina kako da nam se pomogne. Pa kako pomaže SNP, Narodno pozorište u Beogradu, stav Pozorišta mladih iz Novog Sada… Pa sam prosledio članak u kome piše kako upravnik Beogradskog dramskog rešava problem honoraraca. A njih je 12, a nas je dvoje. Mi nemamo rešenje kako ćemo sutra, kako za mesec dana… Bukvalno smo na ulici – zaključuje Milojković.
Brajović: Lako je reći nema načina
Da način mora da se nađe misli i predsednik UDUS-a, glumac Vojislav Voja Brajović.
– Lako je reći nema načina, nema osnova. To, recimo, u Skupštini grada Beograda nisu rekli. Da ne ulazimo sad u moralne i druge profile tu. Oni su u Skupštini grada uzeli novac iz budžeta i pomogli su svoje ustanove kulture – kaže Voja Brajović.
Predsednik UDUS-a, međutim, podseća da je ključni problem u tome što Ministarstvo finansija nije podržalo predlog Ministarstva kulture da se pronađe načina da se iz republičke kase samostalnim umetnicima obezbedi po 30.000 dinara pomoći mesečno.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
