0
Mi smo jedno megalomansko pogrebno društvo. Muka mi je iskreno i od Bošnjaka, Srba i Hrvata od sve te nacionalističke destrukcije koja traje tri decenije. Kome to treba? Onima koji od smrti žive. Bogate se od konflikata i ubistava, rekao je u velikom intervjuu za novi broj NIN-a poznati sarajevski glumac Feđa Štukan.
Prenosimo deo razgovora sa Štukanom kojeg je naša publika imala priliku da gleda nedavno kao mafijaškog bosa Burbona u seriji “Klan”.
Tog dana kada ste gledali snajperom neprijatelja na 500 metara od sebe, zašto ste hteli da ga ubijete? Kako nastaje taj poriv?
– Ubio sam pticu kad sam bio klinac, vazdušnom puškom i nije mi dobro zbog toga ni dan danas, posebno zadovoljstvo u pucanju četniku u glavu je bilo to što je “četnik.” Mržnja kojom sam bio zadojen detaljno je opisana u BLANK-u (knjiga Feđe Štukana, prim. aut), adrenalin se peo do, do tad neviđenih nivoa, čitav organizam, svaki atom, je vibrirao mržnjom. Situacija u koju sam doveden me je mijenjala a oružje me činilo moćnim. Neuravnotežena hemija u mozgu je stvarala poremećaje. Dobio sam nagon da ubijem ali srećom, nisam bio precizan. Samo to što sam pucao da lišim života drugo živo biće je za mene već dovoljno strašno.
Ludnica je ipak bolje mesto no ratište?
– Nakon što sam sam promašio čovjeka na kojeg sam pucao, shvatio sam da sam zreo za ludnicu.
Iako bi mi s ove strane trebalo da vas mrzimo, pa držali ste neke pravoslavce, kako biste vi rekli, na nišanu, ovde plaču dok čitaju vašu knjigu. Razneli ste im emocije, bombardujući ih nezamislivom količinom nesreće jednog čoveka iz strane u stranu. Znate li zašto plaču?
– Plaču jer osjećaju ljudsku patnju, poistovjećuju se s njom jer imaju ljudske odlike, imaju emocije, jer znaju da smo svi ljudi, sa istim problemima, istim strahovima, ranjivi smo, potrebni jedni drugima. Ljudska priroda, naša hemija, ne prepoznaje razlike. Mi se osjećamo, ista smo porodica, genetski dokazano, potomci dvoje ljudi, familija, najdoslovnije, mi smo svi u krvnom srodstvu. Plaču jer su te vještačke razlike: vjera, država i nacija, napravile podjele među nama zbog kojih se mrzimo i ubijamo, a zapravo ubijamo članove vlastite porodice. Naše tijelo to osjeća i reaguje. Zato plačemo.
Bili ste najgori. Pokupili lobanju iz grobnice, nosili kost ženske ruke, plavetnilo je zaokupljalo vašu pažnju više no život čoveka, danas vas prevode na više jezika. Ko ste sada vi?
– Otac sam svojoj ćerki Ayi, fantastičnoj osobici, znam da sam u životu dosta toga uradio pogrešno ali sam potpuno siguran da ovo radim kako treba.
Pored glume Feđa Štukan bavi se muzikom, padobranstvom i pilotiranjem.
(Kompletan intervju možete pročitati u NIN-u)
