7
Ne vidim šta je, osim članstva u Srpskoj naprednoj stranci, preporučilo Dragoljuba Bajića da upravlja jednim tako kompleksnim mehanizmom kao šo je nacionalni teatar, kaže za Nova.rs pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki.
Nakon imenovanja Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora nacionalnog teatra Vlada Srbije, kao osnivač Narodnog pozorišta, nastavila je da vrši personalne promene u jednoj od naših najstarijih i najuglednijih kulturnih institucija.
Iako za imenovanjem novih članova Upravnog odbora Narodnog pozorišta na čelu s Bokanom nije bilo preke potrebe, s obzirom da doskorašnjim članovima nije istekao mandat, Vlada Srbije je na najnoviji potez bila prinuđena. Naime, dojučerašnji upravnik Svetislav Goncić odlučio je da se, pre isteka mandata povuče s direktorske pozicije i ode u penziju.
Uprkos tome što je 300 zaposlenih u Narodnom pozorištu pozvalo Goncića da preispita odluku o prevremenom povlačenju s funkcije, ujedno izrazivši strah da bi Dragoslav Bokan, kako propisuje statut ove kuće, mogao da postane i prvi čovek nacionalnog teatra, sve je to „palo u vodu“.
Naime, Goncić, kojem je mandat trebalo da traje do septembra 2026, nije „uvažio“ apel dela zaposlenih i njegova odluka o odlasku u penziju 5. jula iz ličnih i porodičnih bila je konačna, što je za Nova.rs prošle nedelje i najavio predsednik Sindikata glumaca Narodnog pozorišta Singlus Darko Tomović.
Istog tog dana, 5. jula u Službenom glasniku objavljeno je rešenje o novom vršiocu dužnosti nacionalnog teatra. Nije to, kako je strahovala većina zaposlenih, Bokan, već dosadašnji direktor Opere Narodnog pozorišta Dragoljub Bajić.
„Izborom Dragoljuba Bajića, Narodno pozorište u Beogradu nastavlja svoju dugogodišnju posvećenost negovanju najviših umetničkih standarda“, saopšteno je iz nacionalnog teatra odmah nakon imenovanja operskog umetnika i muzičkog pedagoga na v.d. funkciju.
Novi, prvi čovek nacionalnog teatra Dragoljub Bajić rođen je u Beogradu, gde je i počeo da uči pevanje u Muzičkoj školi „Stanković“, da bi kasnije pohađao Operski studio Narodnog pozorišta i solo pevanje na Fakultetu muzičkih umetnosti. Osvajao je brojna priznanja od kojih se izdvajaju prve nagrade na takmičenjima „Vojislav Vučković“, „Petar Konjović“ i „Lazar Jovanović“.
Laureat je Republičkog takmičenja solo pevača i dobitnik specijalne nagrade za najbolje izvođenje na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine 2003. godine u Beogradu i laureat istog takmičenja 2008.
Bio je stalni član ansambla Opere Narodnog pozorišta u Beogradu od 2004. do 2023. godine. Iza njega su uloge: Don Paskvale u istoimenoj operi, Sarastro („Čarobna frula“), Don Bazilo („Seviljski berberin“), Knez Grjemin („Evgenije Onjegin“), naslovna rola u „Atili“, Zakarija („Nabuko“), Daland („Leteći Holanđanin“), Oroveso („Norma“), Hadži Toma („Koštana“), Žeron de Ravoar („Manon Lesko“), Timur („Turandot“)…
Nastupao je u prestižnim operskim kućama i koncertnim salama u Beču, Salcburgu, Dubaiju, Seulu, Firenci, Moskvi, Bukureštu, a ima i zapaženu akademsku karijeru – redovni je docent na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, gde je svojevremeno završio osnovne i doktorske studije solo pevanja.
Kada je, nakon ostavke Željka Lučića, Bajić početkom maja imenovan za novog direktora Opere Narodnog pozorišta, reakcija mnogih u javnosti bila je da je to „nagrada za odanost Srpskoj naprednoj stranci“.
Naime, tada prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, Dragoljub Bajić pristupio je SNS-u još 2021. godine, a svečanosti je prisustvovao sadašnji ministar kulture Nikola Selaković.
A kada je iste godine s mesta umetničke direktorke Opere nacionalnog teatra smenjena Jasmina Trumbpetaš Petrović Bajić je bio glavni kandidat za direktora Opere. Takođe, bio je među 2.000 ličnosti koji su podržali listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ na izborima decembra 2023. godine. Pojavljivao se i na raznim skupovima SNS-a, među kojima je bio i „Ne damo Srbiju“ 12. aprila. A dva meseca pre toga, na Dan državnosti Bajić je bio među ličnostima koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge i postignute rezultate u oblasti operske umetnosti.
I dok je Vlada Srbije postavila novog vršioca dužnosti, još uvek se nije izjasnila o otvorenom pismu koje su Sindikat glumaca Srbije Narodno pozorište, Sindikat baletskih igrača i Sindikat muzičkih umetnika nacionalnog teatra uputili 30. juna Vladi i Ministarstvu kulture.
U tom pismu sindikati nacionalnog teatra zahtevaju odbranu ugleda i autonomije Narodnog pozorišta i preispitivanje imenovanja Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora i poništenje odluke Vlade Srbije. Formalni i duboko arumentovan zahtev sindikata nacionalnog teatra javnosti, Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture ostao je bez odgovora.
Podsetimo, osim poništenja odluke o imenovanju Dragoslava Bokana na čelo predsednika UO, sindikati su u pismu izneli još četiri zahteva: uključivanje stručne javnosti i kolektiva u proces imenovanja; primena kriterijuma etičnosti i javnog ugleda; javno izvinjenje osnivača zaposlenima i publici; i zaštita Narodnog pozorišta kao autonomne umetničke institucije.
Komentarišući situaciju u teatru, Darko Tomović je agenciji Fonet ponovio ono što je prošle nedelje rekao i za Nova.rs:
– Dragoljub Bajić biti upravnik do daljeg. A Upravni odbor na čelu sa Bokanom neće biti dugog veka – do jeseni, jer moraće da se dese izbori.
Pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki, povodom novih menovanja u nacionalnom teatru, kako predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana, tako i vršioca dužnosti upravnika Narodnog pozorišta Dragoljuba Bajća, za Nova.rs kaže:
– Bajić je svakako bolja opcija od Bokana. I moram priznati da sam prijatno iznenađena da vlast, u svom osvetničkom pohodu na kulturu, nije ostvarila preteću mogućnost da Dragoslav Bokan automatski stane na čelo Narodnog pozorišta kad Svetislav Goncić ode.
Međutim, Glovacki s druge strane napominje i da ne vidi šta je Dragoljuba Bajića, osim članstva u SNS, „preporučilo da upravlja jednim tako kompleksim organizmom“, kao što je Narodno pozorište:
– Vidim da je ostvario uspešnu basovsku karijeru. Iako uloga barona Skarpije ne spada u njegov fah, sigurna sam da mu je sadržaj „Toske“ poznat, i da ne može da ne vidi koliko njegov vrhovni nalogodavac ima sličnosti sa tim likom. I da nije ljudski služiti mu – zaključuje Aleksandra Glovacki.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
