0
Film "Pejzaži otpora“ Marte Popivode biće prikazan u zvaničnom takmičarskom programu Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Sinema du Reel u Parizu, čije 43. izdanje je zakazano od 12. do 21. marta u Centru Pompidu. U konkurenciji za nagrade je, pored ovog filma, još 20 kratkometražnih i dugometražnih ostvarenja.
Dugometražni dokumentarni film „Pejzaži otpora“, koji je doživeo svetsku premijeru nedavno u glavnom takmičarskom programu prestižnog Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu, beleži sećanja Sonje Vujanović (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, ženi koja je bila i jedna od vođa pokreta otpora u Aušvicu.
„Dok Sonja priča, putujemo kroz pejzaže njene revolucionarne mladosti – šume i planine Srbije i blatnjavi teren Aušvica, zabeležene onako kako izgledaju danas – kao i kroz njen mali stan u centru Beograda, gde živi sa mužem i mačkom. Kao sjajna pripovedačica, Sonja je u stanju da priča o događajima iz prošlosti bez ‘naknadne pameti’, čime nas direktno prenosi u tu specifičnu atmosferu i način razmišljanja koji su iznedrili antifašistički otpor u Jugoslaviji. Puštamo njenu priču da putuje kroz vreme, ka telima novih generacija, sugerišući da je uvek moguće misliti i pružati otpor“, navodi se u opisu filma.
Marta Popivoda Foto: Printscreen/YouTube/RTS Kulturno-umetnički program – Zvanični kanal
Marta Popivoda film je snimila po svom scenariju, a nastao je u saradnji producentskih kuća „Teorija na delu“ (Srbija) i „Bocalupo Films“ (Francuska), uz podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture, te „Arte Frans“ i francuskog Centra za nacionalnu kinematografiju i animirani film, kao i još nekih fondova iz Srbije i Nemačke.
Posle svetske premijere u Roterdamu, kritičar Nil Jang je za „Skrin dejli“ napisao je da Popivoda „u svom novom ostvarenju reči svoje junakinje Sonje ilustruje na jednostavne, ali i maštovite načine, a rezultat je istovremeno lišen sentimentalnosti i neodoljivo dirljiv“.
Nikol Sante u prikazu za „Biznis dok Juroup“ navela je da je da to „univerzalna priča o rođenju i procvatu, o snazi i rastu, o propadanju i uništenju“, da je „istovremeno i veoma lična i bolna priča“, a da su „užasne činjenice“ predstavljene tako da „pruže utehu“, primećujući i da humor uz koji junakinja pokazuje svoju tetovažu iz Aušvica i ljubav sa kakvom Popivoda priča o svojoj prijateljici i njenim idealima pruža nadu za budućnost.
