Festival otvara zabavna drama “Moran sa broda Ledi Leti“ sa Rudolfom Valentinom, a biće prikazana i verovatno najbolja verzija filma “Jadnici”, najavio Aleksandar Erdeljanović.
– Izašli smo u susret publici koja je gladna starih pokretnih slika i u regularnom terminu održavamo 23. Festival nitratnog filma, biće prikazano 36 brižljivo odabranih ostvarenja iz 26 arhiva iz celog sveta – rekao je Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke najavljujući ovu filmsku smotru koja će se pod nazivom Nitrat 23, održati od 6. do 15. juna.
Festival nitratnog filma jedinstven je u svetu jer se na njemu filmovi koji pripadaju kinotečkim fondovima puštaju sa zapaljivih, nitratnih traka.
Prema rečima umetničkog direktora i selektora ovog festivala Aleksandra Saše Erdeljanovića, program festivala sačinili su uz pomoć prijatelja iz drugih arhiva.
– Nadam se da će program biti vrlo zanimljiv jer su filmovi raznoliki po žarnovima, ima nekih sa početka kinematografije, nekih najznačajnijih dela nemog filma, tu su i klasici zvučnog filma sve do sedamdesetih godina prošlog veka. Kontaktirali smo prijatelje iz drugih arhiva, pratili sve što se najznačajnije dešava na festivalima nemog i arhivskog filma, Pordenone, Bolonja i San Francisko u Bolonji i San Francisku i saznavali koji su to filmovi pronađeni, a svrstavaju se u remek-dela.
On je istakao imena autora koja su garancija da će publika biti u prilici da vidi vrhunska filmska ostvarenja. Među njima su Ernst Lubič, Mihail Rom, Leitao de Baros, Žilijen Divivje, Ištvan Gal, Alan Dvan, Vitorio Кotafavi, Vilhelm Diterle, Žan Epštajn, Otakar Vavra, Rejmon Bernar, Dziga Vertov, Jusuf Šahin, Jakob i Lujza Flek.
– Festival otvara zabavna drama “Moran sa broda Ledi Leti“ Džordža Melforda iz 1922. sa Rudolfom Valentinom, a posebno je značajan jer ne glumi latinskog ljubavnika nego heroja koji se bori na brodu protiv zlikovaca i krijumčara, i spasava devojku Moran. Biće prikazana i verovatno najbolja verzija filma “Jadnici” iz 1934. po romanu Viktora Igoa koji je mnogo puta ekranizovan. Traje čak 285 minuta pa će biti prikazan u tri dela. Reditelj je Rejmon Bernar a veličanstvene uloge su ostvarili Hari Boro i Šarl Vanel – rekao je Erdeljanović.
Izdvojio je još neke filmove:
– Egipatski super spektakl “Saladin”, reditelja Jusefa Šahina iz 1963, može na megdan sa bilo kojim najvećim američkim superspektaklom. Reč je o arapskom viđenju Krstaških ratova. Zatim, film “Tri žene“ reditelja Ernsta Lubiča, koji je nedavno restaurisan, kao i “Marija od Mora“ iz 1930, jedan od najboljih portugalskih nemih filmova koji će dan pre nego što bude prikazan kod nas imati premijeru u Lisabonu.
Zanimljiv je, nastavio je, i film “Gde sveće tmurno gore“ sa popularnim japanskim glumcem Sesuom Hajakaveom, koji je bio zvezda američkog nemog filma, a pamtimo ga po ulozi u ostvarenju “Most na reci Kvaj“ gde je glummio upravnika japanskog logora.
– To jedina kopija na svetu koja je pronađena u našem arhivu, a mi već godinama imamo saradnju sa Nacionalnim arhivom u Tokiju, pa smo za njih digitalizovali i skenirali taj film – kazao je upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke.
Za nas, naglasio je Erdeljanović, značajan program filmova koji su pronađeni kao neidentifikovani kod nas u Arhivu, a to se događa svuda jer su sačuvani bez špice.
– Mi smo uspeli da pronađemo osam novih filmova i svakako je najznačajniji “Prvi Vukov sabor u Tršiću“ iz 1933. godine. Od parčića negativa, koji su pronađeni u depozitu Etnografskog muzeja, uspeli smo da ga sastavimo.
Publika će moći da vidi i ostvarenje “Lekar za žene“ s rediteljsko-bračnim parom Flek u kojem glumi Svetislav Ivan Petrović, velika internacionalna zvezda, koji je snimio više od 110 filmova u svetskoj kinematografiji. Film je od nedavno u Danskom filmskom institutu.
Projekcije nemih filmova pratiće muzika pijanista i profesora Miloša Krstića i Miloša Stanojevića.
Direktor Jugoslav Pantelić je najavio da će ove godine na festival doći gosti, kolege iz filmskih arhiva i kinoteka iz okruženja i Evrope.
Kompletan program festivala možete pogledati na sajtu Kinoteke.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar