Živimo u vremenu u kojem je mnogo konflikata i problema. Nismo političari, ali mislim da je veoma važno da zajedno šaljemo poruku jedinstva, kaže za Nova.rs dirigent Beogradske filharmonije uoči "Betoven maratona" u Novom Sadu.
Desetominutne stajaće ovacije ispratile su u nedelju spektakularni „Betoven maraton“, udruženi poduhvat Beogradske i Dortmundske filharmonije pod dirigentskom palicom zajedničkog šefa-dirigenta Gabrijela Felca, u Koncerthausu u Dortmundu. Uz hor Slovačke filharmonije i soliste Anu Malešu-Kutni, Mihaelu Zelinger, Janga Vo Kima i Roberta Borka, čuvenu „Odu radosti“ izvelo je više od 200 muzičara na sceni.
„Betoven maraton“ je spektakl kakav se, po konceptu Gabrijela Felca, dešava jednom u životu. I taj spektakl izvešće se čak dva puta. Već u nedelju, 26. juna ponovo se u Novom Sadu spajaju Beogradska i Dortmundska filharmonija kada će naizmenično izvesti prvih osam simfonija u Gradskoj koncertnoj dvorani, a trijumfalnu Devetu i „Odu radosti“ na besplatnom koncertu na otvorenom na Petrovaradinu kao centralni događaj programskog luka „Tvrđave mira“ Evropske prestonice kulture.
Ne samo što je, kako u razgovoru za Nova.rs ističe Gabrijel Felc, ovo najveći događaj u svetu klasične muzike ove godine, već „Betoven maraton“ postavlja još jedan rekord. Jer, naš sagovornik diriguje na ovom spektaklu više od sedam sati!
– Beogradska filharmonija ima neverovatan temperament i tipično srpski mentalitet, a nemačka je totalno profesionalna. Interesantno je videti ih i slušati zajedno. Jako sam srećan, ideja je uspela i publika je reagovala fantastično. Posebno mi je drago što je Beogradska filharmonija imala ovako uspešan debi u Dortmundu. Čestitam svim kolegama na velikom uspehu. Ovo je najveći projekat u mom životu, pripremio sam se na veliki napor, ali bilo je lakše nego što sam očekivao – priznaje šef-dirigent Felc.
Iako su pripreme za ovaj poduhvat bile veoma naporne, muzičari oba orkestra su, kako nam priča Felc, delili ogromnu radost zajedničkog sviranja koja je krunisana spektakularnom finalom:
– Kao dirigent moraš biti i fizički jak. Potrebna je i fizička i mentalna snaga. Stalno si na putu, imaš veliku odgovornost, ali to je sve život čoveka sa palicama u rukama.
Prenoseći utiske iz Dortmunda naš sagovornik kaže da su stajaće ovacije pratile svaki od pet koncerata koji su održali filharmoničari. Maraton je počeo u 10 sati ujutro sa prve dve simfonije u izvođenju Dortmundske filharmonije, a Beogradska filharmonija je nastupila u 12.30 časova sa Trećom i Četvrtom. Potom je nemački orkestar izveo Petu i Šestu, a Beograđani Sedmu i Osmu simfoniju, nakon čega je usledio grandiozni finiš uz Devetu simfoniju:
– Ovakav maraton dogodio se samo jednom u svetu kada je Lorin Mazel u Londonu nastupao sa tri orkestra. O tome nema mnogo podataka, ali ističem da sam, ipak, broj dva. Svakako je ovo za mene nešto neverovatno i najznačajnije dosad u karijeri. Kao dirigent obično dirigujem dve simfonije, na primer Petu i Šestu simfoniju sam zajedno dirigovao više puta, ali sada kada ih izvodimo sve zajedno podsećamo kakav je Betoven bio genije – priča uzbuđeno Felc i dodaje:
– Dirigovao sam sve njegove simfonije ali iznova nađem nešto novo i iznove me inspiriše. Petu simfoniju sam dirigovao 45 puta, Sedmu isto, Devetu gotovo 20 puta, ali Osmu samo pet puta. Betoven je uvek sa mnom i njegove simfonije mi dolaze prirodno.
Beogradski i dortmundski filharmoničari su na ovom maratonu delili pulteve svirajući rame uz rame, ali i uz horiste iz Bratislave i vrsne internacionalne soliste, i tako trijumfalno preneli Šilerovu poruku iz “Ode radosti“ koja glasi da će „svi ljudi braća biti“!
– „Oda radosti“ je potpuno druga dimenzija. Živimo u vremenu u kojem je mnogo konflikata, u toku je rat u Ukrajini, imamo inflaciju u celom u svetu… Strašni su problemi. Oseća se tenzija na svim nivoima. Mi smo muzičari, nismo političari, ali mislim da je veoma važno to da su zajedno tri naroda – filharmonije iz Srbije i Nemačke i hor iz Slovačke i da zajedno šaljemo poruku jedinstva. „Oda radosti“ je naš odgovor na situaciju u svetu i sva razdvajanja. Ovo je naš glas kroz muziku – zaključak je Gabijela Felca.
Kako je Napoleon razočarao Betovena
Betoven je, kako podseća naš sagovornik, bio privučen idealima prosvetiteljstva i slobodoljublja, i u srži je bio naklonjen demokratiji.
– „Treća simfonija“ je prvobitno bila zamišljena kao oda Napoleonu, za koga se do samokrunisanja za cara verovalo da pronosi Evropom ideje Francuske revolucije. Napoleon je nakon 31. marta 1804. godine kao car pošao putem tiranije, što je slobodoljubivog Betovena nateralo da delo preradi u simfoniju, dajući joj moto „U spomen na jednog velikog heroja“. Za kraj je ostavio „Odu radosti“ jer je želeo da iskaže ideje o zajedništvu koje su nam potrebnije nego ikad. Nadam se da bi Betoven bio zadovoljan našim sviranjem. Mi sviramo u čast tog genija!
Bonus video: Koncert Zubina Mehte na Kolarcu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar