Februarske premijere u srpskim pozorištima

Kultura 03. feb. 202111:23 > 13:59
Podeli:
Foto: Printscreen/Narodno pozorište

Pozorišni život o domaćim pozorištima tokom februara obogatiće sedam premijera. Beogradska pozorišta izlaze sa četiri nove predstave, a premijere imaju i teatri u Nišu, Somboru i Novom Sadu.

Narodno pozorište u Beogradu i Frankofonija započinju program javnog čitanja francuskih savremenih pisaca 7. februara u 19 sati na sceni „Raša Plaović“ kada je na repertoaru „Svu moju ljubav“ Lorana Mokinjea.

Ovaj program je predviđen Sporazumom o projektu „Frankofonija i Narodno pozorište“ koji su u 20. januara potpisali Ivana Vujić, upravnica Narodnog pozorišta, Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, i Кatrin Fodri, ataše za kulturu Ambasade Francuske u Beogradu.

Premijera baleta „Sedam smrtnih grehova“

Balet „Sedam smrtnih grehova“ u koreografiji Igora Pastora biće izveden 13. februara u 19 sati na Velikoj sceni u okviru projekta „Mladi koreografi“.

Iz baleta „Sedam smrtnih grehova“ Foto: Printscreen/Narodno pozorište

Кoreograf i autor libreta Igor Pastor ističe da je inspiraciju za ovo delo dobio tokom karantina zbog virusa:

„U izolaciji sam shvatio koliko brzina života i naše ambicije utiču da zaboravimo koje su prave vrednosti – zdravlje, biti dobar čovek, poštovanje, porodica, ljubav, prijateljstvo…“

Ova predstava je njegov koreografski debi u matičnom Narodnom pozorištu. Solističke uloge poverio je Milanu Rusu, Brankici Mandić, Tijani Šebez, Milošu Marijanu, Nikoli Bianku i Karlosu Reneu Alvaradu. Muziku je komponovao Miroslav Bako.

Handkeov „Kaspar“ u Jugoslovenskom dramskom

Jugoslovensko dramsko pozorište imaće premijeru predstave „Kaspar“ 26. februara u 18 sati, koja će se igrati i naredna dva dana.

Reč je o komadu Petera Handkea koji je objavljen 1967. godine i tada je izazvao revolucionarni pomak u tradicionalnom shvatanju pisanja za pozorište. Danas se smatra ne samo jednim od najznačajnijih nemačkih komada ikada, već i jednim od klasičnih komada 20. veka.

Probe predstave „Kaspar“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Foto:Promo/JDP

Priča o prisilnoj socijalizaciji inspirisana je slučajem Kaspara Hausera koji je bio divlje dete kada je 1824. sa 17 godina zalutao u nemački grad Nirnberg. Znajući samo jednu rečenicu postao j ecentar zanimanja naučnih krugova…

Predstavu je režirao Miloš Lolić a igraju Miodrag Dragičević, Nikola Rakočević, Anđelika Simić, Sanja Marković, Petar Benčina i Miloš Samolov.

Fasbidender i Breht u Beogradskom dramskom

Beogradsko dramsko pozorište tokom ovog meseca ima dve premijere. Prva je Fasbinderov komad „Kišne kapi na vrelom kamenju“ u režiji Juga Đorđevića, čije je izvođenje zbog epidemioloških okolnosti odlagano od novembra. Sada će biti izveden sa početkom u 19 sati, 20. februara na Dan pozorišta, kada će biti tradicionalno dodeljena i godišnja priznanja članovima teatra.

– Mi nismo prestali da radimo, samo nismo igrali predstave u kontinuitetu zbog ove situacije i nedostajalo nam je to osećanje konačne katarze. Ali sada sve ide na bolje, pa se tako ovog meseca vraćamo pred publiku sa repertoarom i dve premijere. Jedva smo čekali da se vrati taj osećaj večernjeg boravka u pozorištu i punih sala, makar i u ograničenom broju – kaže za Nova.rs Srđan Obrenović, izvršni producent ovog teatra.

I ovog puta Fasbinder, kultni filmski i pozorišni reditelj, dramski pisac, glumac, esejista, jedan od pokretača nemačkog novog talasa dotiče teme o kojima se malo ko usuđivao da govori u njegovo vreme.

Jug Đorđević je zapisao da je „Rajner Verner Fasbinder danas stinitiji i provokativniji od vremena u kome je stvarao, a stvarao je u periodu velikih svetskih promena, revolucija i ratova. Ostao je upamćen kao autor koji je znao da u svojim radovima prepozna i anticipira probleme koji se često karakterišu kao tabu teme. Kako to da teme kao što su ksenofobija, seksualne slobode, bigoterija, malograđanština, homoseksualnost, danas sve više zavređuju pažnju u javnom diskursu?“

Predstava će se igrati na Maloj sceni „Predrag Pepi Laković“, a glumačku podelu čine Pavle Pekić, Ljubinka Klarić, Aleksandar Vučković i Iva Ilinčić.

Naredna premijera očekuje se 27. februara kada će na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“, sa početkom u 19 sati, biti izveden Brehtov „Baal“ višestruko nagrađivanog slovenačkog reditelja i scenografa Dijega De Bree.

– Svi znaju koliko je Breht zahtevan i ja verujem da će ovo biti jedna specijalna predstava, potpuno drugačiji Breht od onog na koga smo navikli. Tačnije, pravi brehtolski Breht – ukazuje Obrenović.

Ovo je prvi celovečernji Brehtov komad koji je napisao kao dvadesetogodišnjak, na samom kraju Velikog rata, i u njemu se naziru elementi dramaturških tehnika njegovog „epskog teatra“. Neke muzičke sekvence Breht je sam komponovao. Premijerno je izveden 1923. godine u Lajpcigu.

Miloš Biković igra u Brehtovom „Baalu“ Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Igraju Miloš Biković, Vanja Nenadić, Dunja Stojanović, Ivan Zablaćanski, Jana Milosavljević, Maja Ranđić, Miloš Petrović Trojpec, Milan Čučilović, Milan Zarić, Miodrag Radonjić i Stefan Radonjić.

„Lice“ u Nišu, „Deobe“ u Gračanici i Novom Sadu

I Narodno pozorište Niš je spremno za još jednu premijeru nakon Tolstojeve „Ane Karenjine“ u režiji Irfana Mensura koja je održana u januaru. To je komad „Lice“ Aleksandra Galina u režiji Vasila Vasileva koja je zakazana za 18 sati 12. februara.

Direktora Spasoja Ž. Milovanovića, zatekli smo u Novom Sadu gde su trenutno probe nove predstave „Deobe“ u režiji Juga Radivojevića u koprodukciji Narodnog pozorišta Priština, Narodnog pozorišta Niša i Srpskog narodnog pozorišta, čija se premijera očekuje u martu prvo u Gračanici, pa Nišu i u Novom Sadu.

– Mi smo nakon dva meseca pauze bili prinuđeni da odložimo dve premijere krajem godine. Ali, bitno je da se život vraća u normalu, imali smo premijeru „Ane Karenjine“ i čeka nas predstava „Lice“ koja je imala svoju praizvedbu pre nekoliko godina u Ateljeu 212. Taj komad govori o novom vremenu i novim ljudima koji pošto poto žele da promene svoju prošlost i da se predstave u novom obliku, drugom stanju i to govori o tajkunima, kriminalcima koji su izvan normalne linije života, kako bi to rekao Nušić u „Gospođi ministarki“ – objašnjava za naš portal Milovanović.

Spasoje Milovanović
Spasoje Ž. Milovanović Foto:Screenshot/Youtube/Južne vesti

Ova komedija govori o o gubitku identiteta, bukvalnom i simboličnom, sa likovima koje prepoznajemo iz naše tabloidne štampe i sa glamuroznih društvenih događaja. Oštra i nadasve duhovita satira o tranziciji, njenim herojima i žrtvama, iz perspektive novopečenih „kontroverznih biznismena“ i „društevne elite“, koja sve više svoju novu ulogu oseća kao preveliko breme sa kojom nije u stanju da se nosi.

U predstavi igraju Miroslav Jović, Ivana Nedović, Danilo Petrović i Maja Vukojević Cvetković.

„Tramvaj zvani želja“ u Somboru

Narodno pozorište Sombor 27. februara u 18 časova premijeno će izvesti komad „Tramvaj zvani želja“ Tenesija Vilijamsa u režiji Juga Đorđevića.

Prva proba predstave „Tramvaj zvani želja“ u Narodnom pozorištu Sombor, Foto: promo narodno pozorište sombor

Radnja drame je smeštena u Francuskom kvartu Nju Orleansa, u godinama neposredno posle Drugog svetskog rata. Prati život krhke i neurotične Blanš Duboa, koja je u očajničkoj potrazi za nekim mestom na svetu koje bi mogla da nazove svojim. Bavi se večnim temama, odnosno njihovim poricanjem kao što su nasilje u porodici i zlostavljanje žena, nemaština, alkoholizam, neprihvatanje homoseksualizma…

Uloge su poverene Milijani Makević, Aleksandru Ristoskom, Ivani V. Jovanović i Nemanji Bakić.

„Smrt gospodina Goluže“ u Pozorištu mladih

I Pozorište mladih Novi Sad moralo je da odlaže premijeru predstave „Smrt gospodina Goluže“, koja će biti izveden 10. februara u 19 časova.

U glavnim ulogama su Saša Torlaković i Slavica Vučetić.

Predstava je originalan dramski tekst nastao značajno inspirisan pripovetkom Branimira Šćepanovića, i u saradnji sa rediteljem Patrikom Lazićem, koji je zapisao:

„Da bi se neki rijaliti ‘uhvatio’ u određenoj zemlji, on mora da bude prilagođen podneblju jer ne može da uspe ukoliko se gledaoci ne mogu identifikovati s onime što gledaju. Jedna strana rečica postala je zlatni standard u kreaciji ne samo ovih formata, već i mnogih drugih sfera naših života – rejting. Brojevi, pregledi, šerovi, metri, piplmetri… Kada rejting postane jedina svrha, a kada ne postoji niko ko bi kontrolisao i regulisao etičke granice u ganjaju rejtinga, tada započinje naša priča o Goluži. Tada postaje zamislivo da ćemo možda, u bliskoj budućnosti, nečije samoubistvo zaista gledati kao deo televizijskog spektakla. Spektakl je doista postao pogled na svet koji se materijalizovao, kako je Debor pisao u svojoj kultnoj knjizi ‘Društvo spektakla’. Šta nas i ko nas onda sprečava da od nečije smrti napravimo zabavu i spektakl verovatno nezapamćene gledanosti. Premijeru posvećujem Brani Šćepanoviću„.

Komentari

Vaš komentar