"Dogorelo je do noktiju, besni milijarderi ostvaruju profit, a mi smo samo mali robovi", poručio Šerbedžija: Nova.rs u Sarajevu s ekipom "Paviljona"

UNIQA je glavni sponzor i zvanično osiguranje Sarajevo Film Festivala.

I dan nakon premijere deo glumačkog ansambla ove crne i akcione komedije, kao i reditelj Dino Mustafić pojavili su se pred medijima ali i publikom na Festivalskom trgu kraj Narodnog pozorišta Sarajevo kako bi popili kafu i podelili svoje utiske.

A storija "Paviljona", rađena po priči, a potom i scenariju Viktora Ivančića, plete se oko grupe stanara istoimenog staračkog doma, koji se nakon godina zlostavljanja i ponižavanja odlučuju na oružanu pobunu. I naoružani ilegalnim sredstvima zauzimaju dom, osoblje uzimaju za taoce i ulaze u sukob s vlastima. Očajnička borba stanara doma prerasta u medijski i politički spektakl…

Reditelj Dino Mustafić prisetio se na susretu s medijima šta je uopšte bila inicijalna kapisla za "Paviljon". Naime, sreo se s piscem, publicistom i scenaristom filma Viktorom Ivančićem na promociji jedne knjige:

- Viktor me je tad pitao da li sam pročitao njegovu priču, i na moj potvrdan odgovor, upitao me je da li može da se pretvori u film. Shvatio sam da je to jedan prostor u kom se sve odigrava, dakle nema puno lokacija, ali problem je bio ogroman broj likova. Ali, brzo smo došli do prve verzije scenarija, no onda je krenula strašna pandemija. Iako smo širom regiona dobili brzo finansijsku podršku za našu priču, pandemija nas je usporila i pet godina je trajalo sve.

Mustafić je ocenio i da je Ivančićevo pisanje beskopromisno, nazvavši ga razaračem, koji ga je kao scenarista gurao do kraja.

- To je priča o sistemu koji je koruptivan, dehumanizovan, pa režimski poslušnici su naša stvarnost. Dok smo snimali film desila su se dva identična scenarija kao u našem ostvarenju, od kojih jedan u Srbiji. Jeste ovo fikcija, u kojoj imamo instant pobunu i otpor, ali za otpor i pobunu nikada nije kasno. Junaci ovog filma nemaju šta da izgube. Oni samo traže povratak sistema kom smo bili lojalni, u koji smo verovali, a preko noći se izgubio. Kod nas se na Balkanu više ne izgovaraju reeči bratsvo, solidarnost, humanizam, i ta pobuna mora da dođe da bismo ponovo ustanovili te pojmove. Bez toga nema ništa. Ljudska relacija daje smisao životu, a ako je otuđena, onda nema ničeg - objasnio je Mustafić, našalivši se da je svaka podudarnost filma s događajima na Balkanu potpuno namerna.

Glumica Jasna Diklić priznala je da je bila dirnuta reakcijom na svetskoj premijeri, osetivši da ih je publika svim srcem podržala, a osvrnula se na još jednu saradnju s Dinom Mustafićem:

- Radimo zajedno 30 godina, i znamo jedno o drugom skoro sve. Mogla bih biti bilo gde, ali kad me Dino zove da radim, ja samo kažem - da. To je početak i kraj našeg novog početka saradnje. Jako sam se obradovala temi filma. Mi smo starosno blizu likovima koje igramo, otuda naša velika želja da učestvujemo u filmu, a tu je i pitanje društvenog konteksta. Dok me ne izneveri, Dinu ću biti na dispoziciji kad god bude hteo - odsečna je bila Diklić.

Oduševljenje koleginice reakcijom publike na premijeri podelila je i Branka Petrić:

- Bilo je fantastično, onoliko ljudi je bilo, pa nisam videla nijednu praznu stolicu. Sarajevo ima toliko momenata koji su sentimenti za mene ali o tome bih mogla da pričam onoliko. Jako sam srećna, evo još od uzbuđenja nisam ni kafu popila (smeh)…

Glumac Rade Šerbedžija ocenio je da je pred gledaocima fantastična priča, zapravo opasna, prava, emotivna…

- Napisao ju je sjajan intelektualac Viktor Ivančić, a Dino je bio idealan režiser za tu priču. Meni su u filmu bile najvažnije naše glumačke interakcije, i da, dok igramo tu crnu komediju, napravimo naše karaktere smešnim, a s Dinom smo to uspeli. I da sve bude aktuelno, jer naši neprijatelji u filmu su stvarni ljudi, ličnosti koje svako od nas ima oko sebe. To su ti ljudi sistema. Uživao sam s ovom ekipom - naglasio je Šerbedžija, a s velikim životnim iskustvom govorio je i o svetu u kom danas živimo:

- Gde su ti lideri koji kao vode društva? Pa živimo u strašnom, okrutnom kapitalizmu koji samo misli na svoj profit. Nije tu samo onaj za kog kažu da je najbogatiji, već imamo besne milijardere koji na kompjuterima ostvaruju profit, a mi smo samo mali robovi. Hajde da živimo u svetu bez autoriteta, jer dogorelo je do noktiju - poručio je Šerbedžija.

Zijah Sokolović se najpre prisetio kolege Mete Jovanovskog, koji je nedavno preminuo te nažalost nije dočekao premijeru filma, a onda i trenutka kad mu je Mustafić dao scenario na čitanje.

- Sama ideja me je oduševila, jer takvi fIlmovi su vrlo retki. Šumaher kog igram u filmu je čovek koji je preživeo tušta i tma, i nepokretan je a opet pokreće jedan čitav svet. Bilo je fantastično istraživanje kako odigrati taj lik. Ta ideja o promeni sveta, koja je u svim ljudima prisutna, ali je nismo realizovali kad smo mogli, bili u snazi, imali potrebu da menjamo svet, jer smo napravili komporomis, bili smo impotenti, e nju ostvaruju ovi ljudi. Kad su ovi ljudi iz filma došli u pozne godine rodila im se potreba za drugačijim svetom. Taj Šumaher je na kraju odušeljen što se ta ideja promene, koju nosi svaki čovek, realizuje. Film treba da zarazi ljude, a sinoćna scena u Metalcu, u bioskopu na otvorenom, gde je bilo šest hiljada ljudi, to dokazuje. Filmska i pozorišna umetnost i treba da iniciraju promene. Svi živimo u paviljonima stranaka, paviljonima para, svi smo mi ovde mali paviljoni i zato je lepota filma velika. Dragi paviljoni činite svet, ne nužno boljim, ali bar drugačijim - poručio je Zijah Sokolović.