Dva srećna ulova sa Sajma: Slovenačka pesnikinja i francuska nobelovka pišu o ljubavi

Katja Gorečan, „Jadi mlade Hane“, LOM, 2022.

Praznina je „ponekad teža od kilograma čistokrvnog jada“, stoji u pesmi slovenačke pesnikinje i dramske autorke Katje Gorečan. Umesto očekivanog ispovedanja, ona je rešila da nas iznenadi tako što će stvoriti jednu everywoman, i svaki njen košmar pretočiti u dnevničku odrednicu.Hana nije autorkin romantični alter ego, ali nije ni pritajeno čudovište: pre bi se reklo da ova junakinja sa hiljadu glasova nastaje kao organska konstrukcija ženskog sazrevanja, iz nužde da se kolektivno žensko iskustvo opiše kao oporo i opasno, da se „iskaki poslednji izmet snova“, kako stoji u pesmi „Hana i porodica“.Sve pesme imaju Hanino ime u naslovu, baš kao slikovnice o Maji i Miši, parodijski razarajući koncept slikovnice onako kako je to činio Sreten Ugričić u knjizi „Maja i ja i Maja“. Pišući o gljivicama i anoreksiji, nevinosti, menstruaciji i cigaretama, pesnikinja rekapitulira Hanine rituale, snove i ekscese. U pesmi „Hana i vikendi“ pominje se i „izmišljeni fak frend“, dok se u pesmi „Hana i volja za moć“ lirski subjekt odvažio da kaže i ono nečuveno - „Hana je potčovek“.Ani Erno, „Zaposednutost“, Štrik, 2022.

Jedna od biblija ljubavi, „Fragmenti ljubavnog govora“ Rolana Barta, opominje da se o ljubavi ne može govoriti zato što se ona suprotstavlja poretku stvari. Ona nastaje uprkos socijalnom okruženju, koje je neprestano osujećuje, guši, kontroliše, i njene pobede čini relativnim. Tom logikom, ljubomora bi bila žeđ za znanjem koja pokušava da ukroti isti taj poredak stvarnosti - poredak koji ne poznaje i nikad ga neće upoznati.Stranice i stranice Marsela Prusta i Žila Deleza ispisane o ljubomori nastavljaju se i u delu francuske nobelovke Ani Erno. Nalazeći u opsesivnom traganju za znacima njenu „poetsku funkciju“, „istu onu koja je na delu u književnosti, religiji ili paranoji“, Erno nas podseća i na saznajni i na maštajni identitet ljubomore. Ljubomora svoju post-priču o ljubavi izmaštava u neodrživoj situaciji suficita značenja i deficita vere u ta značenja.

„Pisanje je, u suštini, ljubomora na stvarnost“: Ani Erno nudi jednu od najtačnijih definicija stvaranja u romanu-ispovesti koji razotkriva šta sve ostaje nakon kraja jedne ljubavne priče. Tim rečima ne privileguje realnost, već razotkriva mehanizme opsednutosti jednom osobom i mnogim idejama.„Shvatila sam da sam serijski zamenljiva“, piše junakinja, i sa nemilosrdnom neposrednošću razlaže potrebu svake ljubavi da bude jedinstvena i unikatna. Provokativna i otvorena, Ani Erno grubo podseća da su od svega samo iluzije večne.Bonus video: Matija Bećković na Sajmu knjiga

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=matijabekovinasajmuknjigaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4413939"]