"Šta sve ovo znači dok sto metara od nas traje veliki protest": Dodela NIN-ove nagrade u senci studentske blokade

Čudna je ovo bila dodela, u svakom smislu. Najpre, dešavala se dok je čitav Studentski trg bio blokiran. I dok su studenti u tišini stajali ispred Filološkog, Filozofskog fakulteta i pored Rektorata, spremajući se da se potom zapute na blokadu Ministarstva kulture, u Kolarčevu zadužbinu su pristizale zvanice…

Nije se, kao prethodnih godina, svečana dodela odvijala u Velikoj sali Kolarca, već u foajeu, gde su organizatori "posložili" stolice kojih - nije bilo dovoljno. I tako su se najpre uz prigodan muzički program na početku zvanice, među kojima su bili Vladeta Janković, Radoslav Zelenović, Tihomir Stanić ili Brankica Janković, "natrpale" u relativno mali prostor foajea, a novinari koji su izveštavali ili nisu imali gde da sednu, ili su se s inima borili da dođu do mesta.

Svečanost je, u deceniji kada NIN slavi 90 godina, otvorio glavni i odgovorni urednik štampanog izdanja nedeljnika Aleksandar Timofejev, koji se prisetio kako je s ushićenjem, kao novinar, decenijama pratio dodelu NIN-ove nagrade:

- Ushićenje je sad za mene bilo da pratim rad žirija i način na koji dolazimo do nagrade za roman godine - priznao je Timofejev.

Dobar roman kao uteha

Urednica Kulture u ovom nedeljniku Tanja Nježić je podsetila da čoveka čini i ono što čita.

- Ono što NIN-ovu nagradu čini posebnom, dragocenom i vrednom jeste što daje izuzetan doprinos književnosti, što pobuđuje veliko interesovanje kod onih za koje se piše - publike. A dobar roman pomaže čoveku da iskristališe svoju misao, stav, pruža utehu, utočište - ocenila je Nježić prepustivši reč predsedniku NIN-ovog žirija Aleksandru Jerkovu, koji se konačno u svom govoru, za razliku od prošlonedeljnog saopštavanja imena laureata u trenutku blokade Autokomande, osvrnuo na ono što se dešavalo samo stotinak metara od Kolarca i zbog čega je mnogima, koji su se tiskali u foajeu, stajala "kost u grlu".

No, najpre je Jerkov istakao kako pobednički roman "NDGL" postavlja nekoliko važnih pitanja:

- Jedno od njih je vezano za odnos književnosti prema raspadu države i društvenom sukobu. Iza ciničnog naziva romana krije se poruka - Ne daj golubu da leti. Neobična slika jedne epohe i besmisla građanskog rata krajem prošlog veka. Šta sve to znači usled društvene krize danas, dok na Platou, sto metara od nas, traje veliki protest studenata Univerziteta? Da li nas književnost brani time što razobličava svako zlo ili, kako se mislilo još od antike, oblikuje ono što je dobro, istinito i lepo? Da li nam je zato književnost, usled društvenih previranja, neophodna? Svako vredno književno ostvarenje je doprinos večnoj čovekovoj borbi da svet i samoga sebe učini boljim. To je borba koja traje odvajkada i nikada ne prestaje. Od Homera do Marinka Arsića Ivkova koji se poziva na Odiseja i time se ruga i samome sebi. Kritička svest najvrednija je onda kad obuhvati samu sebe - naglasio je Jerkov.

Pobednički roman nazvao je komičnim, burlesknim, karnevalskim, s junakom koji kroz ratni besmisao traga za golubom, visokoletačem, navevši da je pisac svet devedesetih predstavio u šaljivom i ciničnom kaleidoskopu.

- U godini u kojoj je bilo vrednih dela, od kojih je još tri ušlo u uži izbor, nekoliko onih već ostvarenih pisaca i nekoliko prvih i drugih knjiga mladih stvaralaca, u godini u kojoj su posthumno objavljena dela Dobrila Nenadića i Gorana Petrovića (a Goranova "Palata" stoji uz njegova remek-dela, pa nije trebalo da polovini žirija bude sporno da li posthumna dela treba uvrstiti u izbor), nagradu je dobio "NGDL". Za razliku od mračnog talasa, odnosno romana Kecmanovića, Basare i Matijevića, Arsić Ivkov je napisao knjigu koja otvara prostor za vedrinu podsmeha i izrugivanja. Podsetivši na Gogolja i Servantesa, pisac je jasno naznačio liniju komičnog romana. "NGDL" je roman putovanja i lutanja, bez srećnog razrešenja. Vedri humor koji u njemu preovlađuje učinio je da ova proza ne ostavlja težak ukus. To pomaže da se drugačije suočimo s kataklizmom devedesetih u kojoj je izgubljen veliki simbolički kapital.

Novosadska tragedija usadila se u dušu

Važna su ovakva dela, dodao je Jerkov, jer pokazuju koliko moć književne imaginacije može da prevaziđe nerazrešene protivrečnosti.

- Važna je celina jedne vizije. Ona u ovom romanu zavisi od toga da li će se u potpunosti doživeti i osetiti simbolika jednog goluba, šaljivo naznačena naslovom. Roman metaforu goluba mira prikazuje kao tezu za letom u visinu, iako tamo, na nebu ne vreba spasenje. U praznini čovekovog života svaka je ljubav, pa i ona golubarska spasonosna sama po sebi - ukazao je predsednik žirija, dodavši da je bački Stapar, gde je rođen NIN-ov laureat, jedino malo mesto koje sada ima dve velike nagrade.

- Miroslav Josić Višnjić, koji je takođe iz Stapara, dobio je NIN-ovu nagradu 1990. godine. Ima nas, Srba iz Bačke koje ovakav kuriozum može da obraduje i pomalo nasmeje što nije lako posle novosadske, bačke tragedije koja nam se ovih meseci usadila u dušu - konstatovao je Aleksandar Jerkov prepustivši svaki dalji sud o romanu budućim čitaocima, a scenu 71. NIN-ovom laureatu Marinku Arsiću Ivkovu.

Bonus video: Marinko Arsić Ivkov