Primeri da su muzičari postali uspešni glumci su brojni, ali primera da su glumci postali uspešni muzičari nema baš mnogo. Štaviše, publika i kritika češće su im poručivali da je bolje da se drže filmova.

„Uvek sam pevao. Moj ceo život vrteo se oko muzike“, rekao je Džoš Radnor, zvezda serije „Kako sam upoznao vašu majku“, koji je nedavno objavio debitantski maksi singl „One More Then I‘ll Let You Go“ i time se upisao na dugu listu glumaca-muzičara. Znatno je kraća lista onih koji su u tome i uspešni.

Nije malo muzičara koji su uspeli da izgrade i ime na filmu. Još u zlatno doba Holivuda bilo je nepisano pravilo da će velika muzička imena da se okušaju na velikom ekranu. Štaviše, i prvi zvučni film bio je „Džez pevač“. Bioskopska publika ubrzo je mogla da, makar u manjim ulogama, vidi i čuje i Luja Armstronga, Mahaliju Džekson ili Bili Holidej, Frenk Sinatra paralelno je vodio obe karijere, kao i njegovi pobratimi Din Martin i Semi Dejvis Džunior, na velikom ekranu pojavljivali su se i Bing Krozbi, Elvis (kao ne baš ubedljiv glumac), Bitlsi, Doli Parton, ceo The Who, Elton Džon i Tina Tarner u rok operi „Tomi“, kasnije Barbra Strejsend, Bob Geldof u „Zidu“, Dvajt Joakam, reperi Ajs Ti i Kvin Latifa, Dženifer Lopez, pa sve do Lejdi Gage, nagrađene i Oskarom. Na pomen Oskara i muzike, odmah je tu i legendarna izjava Vudija Alena da nije mogao da dođe na dodelu jer je te večeri njegov diksilend džez bend (u kom svira klarinet) imao unapred zakazanu svirku…

Među najuspešnijim muzičarima glumcima su bez sumnje Kris Kristoferson, nosilac glavne uloge u ostvarenju „Pat Garet i Bili Kid“ gde i Bob Dilan igra upečatljivu epizodnu ulogu, napamet odmah padaju i Bet Midler, Dejvid Bouvi i Tom Vejts, koji se na filmu pojavio i pre „Na udaru zakona“ (1986), gde mu društvo pravi i novotalasni džezer Džon Luri, a publika u novijim izdanjima može da ga vidi u „Baladi o Basteru Skragsu“ (2018), takođe Džarmuševom „Mrtvi ne umiru“ (2019), u čijem se filmu „Kafa i cigarete“ pojavljuje u duhovitoj priči sa Igijem Popom…

Imena muzičara koji su se sa uspehom bavili glumom tu se, naravno, ne završava i nabrajanje bi moglo da potraje satima. Sa druge strane, spisak glumaca koji su naknadno postajali i uspešni muzičari znatno je kraća. Ne zato što ih nije bilo, nego zbog reakcija publike i ocena da bi bolje bilo da se nisu hvatali instrumenata i mikrofona.

Holivudska legenda Robert Mičam je, naporedo sa briljantnom glumačkom karijerom, pedesetih godina sa uspehom izvodio i snimao kalipso muziku, ali i pesme van tog žanra. Višestruko daroviti Sem Šepard je šezdesetih svirao u bendu The Holy Modal Rounders, a njegov kolega Tim Robins i dalje je aktivan kao pevač, gitarista i šef Rogues Gallery Banda.

Komičar Stiv Martin je još u svojim stendapovima redovno svirao bendžo. Stendapovi će ga odvesti na film, a bendžo u blugras sastav Steep Canyon Rangers sa kojima je snimio album i za njega uzeo pet Gremi nagrada.

Brus Vilis kao majstor usne harmonike nije se preterano proslavio, ali je oko sebe u The Bruce Willis Blues Bandu okupio majstore poput Daga Hamblina, Teda Vedamsa i Džoša Kelija i sa uspehom su delili binu sa imenima kao što su Čak Beri, Rej Čarls, Džordž Klinton, Stiven Stils ili Ajk Tarner, ostao je zabeležen i njegov nastup sa čuvenim Temptationsima, a snimio je i tri albuma: „The Return of Bruno“ (1987), „If I Don‘t Kill You, It Just Makes You Stronger“ (1989) i „Classic Bruce Willis“ (2001), a pojavljuje se i na brojnim kompilacijama.

Džoni Dep u svoju biografiju pored „glumac i producent“, upisuje i „muzičar“ kao zanimanje. Ranih devedesetih su kao gitaristu mogli da ga čuju i posetioci beogradskog SKC-a, a negde u to vreme sarađivao je i sa Rajanom Adamsom („No Shadow“), Igijem Popom i brojnim drugim muzičarima (na albumu „Banga“ Peti Smit iz 2012. godine svira i bubnjeve), a 2015. godine bio je i član supergrupe Hollywod Vampires sa Alisom Kuperom i Džoom Perijem. Pre tri godine je i Merilin Menson izjavio da ga planira u svom bendu…

Sa Depom je u filmu „Šta izjeda Gilberta Grejpa“ (1993) igrala i Džulijet Luis. Glumom je počela da se bavi još kao dete na televiziji, a nakon što se probila na veliko platno kroz mahom nezavisne filmove, u novom veku osnovala je i bend Julliete and the Licks, sa njim je uspešno nastupala i snimila tri albuma, a potom je osnovala i sastav The New Romantics, i iste godine objavila albume „Terra Incognita“ (2009) i „Future Deep“ (2017).

Svoj šestočlani bend sredinom devedesetih osnovao je i glumac Kevin Bejkon sa svojim bratom Majklom. Bend se vremenom sveo na duet, ali za njima je 10 albuma. Najnoviji, „The Way We Love“, objavljen je letos.

Bend je sa svojim bratom Šenonom krajem te decenije osnovao i Džared Leto i u njemu peva, svira više instrumenata i piše pesme za njega. „30 Seconds to Mars“ aktivan je i danas, snimili su pet albuma, a poslednji je „America“ iz 2018. godine.

Glumci sa manje ili više uspeha uspevaju da dočaraju muzičke legende u biografskim filmovima.

Val Kilmer bio je više nego ubedljiv kao Džim Morison u filmu „The Doors“ (1991) Olivera Stouna, ali daleko manje sa bendom Sweetriver and the Huckleberty Dogs, u kom je svirao sa Dejvom Grolom (Foo Fighters) i kolegom glumcem Džekom Blekom. (Džek Blek, koji u filmovima mahom igra muzičke fanatike, pročuo se i sa svojim bendom Tenacious D.)

Džejmi Foks je nakon Oskara za naslovnu ulogu u biografskom filmu „Rej“ objavio pet r‘n‘b albuma, a onda promenio žanr i gostovao na albumima repera, a ne tako davno i Kanjeu Vestu na „Gold Digger“.

Hoakin Finiks bio je odličan kao Džoni Keš u filmu „Walk the Line“ (2005), a zbog te uloge je, kako je rekao, naučio i da svira gitaru. Tri godine kasnije mnogo je iznenadio izjavom da se potpuno povlači iz glume da bi se posvetio muzičkoj karijeri sa bendom nazvanim The Lady is a Tramp.

„Radim na svojoj muzici. Završio sam s glumom“, kazao je tada magazinu „Valčer“. Kasnije je hteo da bude i didžej, a snimio je i dokumentarac gde ismeva sebe kao repera.

Nije se, naravno, povukao iz glume. A bend je ostao negde zaboravljen.

To iznenađenje kada je rekao da će se okrenuti muzici bilo je manje za one koji se sećaju njegovog starijeg brata Rivera, koji je imao svoj bend Aleka’s Attic.

I Riverov partner iz filma „Moj privatni Ajdaho“ (1991) Kijanu Rivs iste godine kada je taj film prikazivan u bioskopima priključio se alternativnom rok bendu Dogstar kao basista i sa njima ostao do 2002.

„Znate čemu se nadam? Nadam se tome da će, ako dođu da me vide jer su me gledali na filmu, i dopadne im se ovaj frik-šou, onda da im se dopadne i muzika. Nije to tako loše“, rekao je Kijanu Rivs, basista Dogstara na početku svoje muzičke karijere u intervjuu magazinu „Eksvajer“.

Nešto više uspeha, dobrim delom i zbog filmova u kojima je igrao, imao je Rajan Gosling sa svojim bendom Dead Man’s Bones sa kojim je objavio i istoimeni album (2009). Nije, rekao je, imao muzičkih pretenzija, trebalo je to da bude muzika za predstavu.

Uticaj Toma Vejtsa u Holivudu, osim kroz uloge u filmovima, osetio se i preko albuma Skarlet Johanson. Ona je 2009. snimila album obrada sa Vejtsovim pesmama „Anywhere I Lay My Head“, a kritike su bile podeljene.

Njeno je pevanje ocenjeno kao „tanko“, a donekle su pomogli gosti (Dejvid Bouvi i članovi sastava Yeah Yeah Yeahs i Celebration). Ona je pre toga već nastupala i sa Jesus and Mary Chain, a malo potom je sa kantautorom Pitom Jornom snimila i album „Break Up“, inspirisan duetima Serža Genzbura i Brižit Bardo. Skarlet Johanson osnovala je 2015. i svoj (ženski) bend Singles.

Svoj bend je te 2015. okupio i Dejvid Duhovni, zvezda serija „Dosije X“ i „Kalifornikacija“. Na pitanje zašto je snimio album, glumac je u intervjuu novinaru „Indipendenta“ Piteru Holslinu prilično otvoreno rekao da je to uradio zato što mu se moglo. „Ne verujem da je ikome zaista poznat kao muzičar“, kaže novinar danas.

U slične muzičke avanture upuštali su se i oskarovci Džef Bridžiz, sa albumima „Be Here Soon“ (2000) i „Jeff Bridges“ (2011) i Rasel Krou (sa svojim bendom 30 Odd Foor of Grunts, koji otprilike i zvuči tako kakvo mu je ime), Robert Dauni Džunior (album „The Fururist“, 2004), kao i Mini Drajver, Džejson Švarcman, Džejda Pinket Smit (sa metal bendom Wicked Wisdom), Robert Patison, Rita Vilson…

Alisa Milano, koja je krajem osamdesetih objavila četiri albuma u Japanu, na pitanje zašto ih nije objavila u Americi rekla je da to svesno nije želela da uradi.

„Mnogi glumci koji objave albume budu ismejani. A mene ne zanima da pređem u te vode. Radije bih da ih objavim tamo gde znaju da ih cene, nego da budem ismejana“, rekla je glumica u intervjuu „LA Tajmsu“.

Hju Lori predstavio se kao muzičar bluz albumima „Let Them Talk“ (2011) i „Didn‘t It Rain“ (2013). Kritičari su ocenili da je popularni televizijski „Doktor Haus“ kao pijanista i pevač „malo krut“, na šta je on rekao da ga takve kritike ne pogađaju. „Jedostavno, uživam u sviranju“, objasnio je šta ga navodi da snima pesme koje voli i ide na turneje kao muzičar.

Britanski glumac Riki Džervejs još početkom osamdesetih je sa prijateljem osnovao novotalasni bend Seona Dancing. Objavili su dva singla i oba su propala. Jedan od njih, „More to Lose“, istina, doživeo je veliki uspeh na Filipinima. Ovaj glumac snimio je i pseudodokumentarac o tipu koji u srednjim godinama napušta posao i odlučuje da okupi bend i krene na turneju „kao nekad“. Film je klasifikovan kao komedija.