Deset godina od smrti Mome Kapora

Podeli:
Foto: Screenshot Youtube

Navršilo se 10 godina od smrti slikara i pisca Momčila Mome Kapora i tim povodom danas će biti predstavljena knjiga „Najlepše priče Mome Kapora“, organizovana izložba slika i crteža, predstavljene poštanske marke sa njegovim crtežima i premijerno izvedena predstava „Kraj vikenda“ u režiji Katarine Žutić.

U Svečanoj sali Opštine Vračar o najlepšim pričama Mome Kampora, njegovom liku i delu govoriće prijatelji Rada Đuričin, Vjera Mujović, Marina Rajević Savić, Mirjana Bobić Mojsilović, Aleksandar Đuričić, kao i osnivač Zadužbine Momo Kapor, supruga Ljiljana Kapor.

Knjiga „Najlepše priče Mome Kapora“, u izdanju kuće „Knjiga Komerc“, bogato je ilustrovana crtežima autora, a književnik Milisav Savić je u predgovoru napisao šta je po Kaporu lepa priča.

„Lepa priča je ona koja se može pročitati u jednom dahu. Ona je ujedno i najbolji lek protiv dosade. Sa lepom pričom obično počinje dan, ona vas budi, nikad ne uspavljuje“, napisao je Savić.

Za njega najlepše Kaporove priče jesu one za koje svaki čitalac zažali, kada ih je pročitao, što ih sam nije napisao, ili obraduje se iskrena srca piscu koji ih je napisao.

Promociju knjige „Najlepše priče Mome Kapora“ prati izložba slika i crteža, koja će biti postavljena do 24. marta u galeriji Opštine Vračar.

U čast slavnog Mome Kapora Pošta Srbije je odlučila da izda poštanske marke u okviru serije “Znamenite ličnosti”, na kojima će biti Kaporovi crteži – “Autoportret”, “Portret Liki”, “Beograd na šeširu” i “Devojka sa ružom”, koji uspešno prezentuju lirski crtački slil koji je negovao.

Poslednji događaj na dan smrti voljenog Mome Kapora jeste premijera predstave “Kraj vikenda”, rađena po njegovom tekstu, u režiji Katarine Žutić, a publika će moći da je pogleda na sceni „Kult“ Ustanove kulture “Vuk Karadžić”.

U središtu priče je sredovečni bračni par, koji oslikava muški i ženski princip ponašanja, a iza toga nalazi se prolaznost mladosti i suočavanje sa smrću.

Njihov odnos je dinamičan, oni se međusobno muče, ali ipak paze i vole i kao jedno od dominantnih pitanja komada nameće se koji je motiv straha od smrti.

„Raznovrsnost glumačke igre dovela me je do kombinacije tri različita žanrovska pravca. Prvi pravac svakako je pesništvo, Momo Kapor bio je pesnik i njegove poetske monologe tretirali smo kao poeziju, kako u glumačkoj igri, tako i u rediteljskim postupcima. Drugi žanrovski pravac predstavljaju realistički igrane sekvence, kao slike iz života.Dok je treći pravac – stendap, pa se glumci otvoreno obraćaju publici sa namerom da je zabave”, objasnila je rediteljka Katarina Žutić.

U predstavi igraju Ljiljana Blagojević i Rade Marjanović.

“Bože, pa ovo kao da sam ja pisao – bila je prva misao nakon pročitanog Mominog teksta. On je, jednostavno ušao u naše živote i upravo zato, predstava ‘Kraj vikenda’ je priča o nama, u kojoj ćemo se svi prepoznati”, izjavio je Marjanović.

Slikar i pisac Momo Kapor (Sarajevo, 8. april 1937 – Beograd, 3. mart 2010) bio je jedan od najcenjenijih protagonista beogradske pripovedačke škole.

Foto:Screenshot Youtube

Po obrazovanju akademski slikar, završio je beogradsku Likovnu akademiju u klasi profesora Nedelјka Gvozdenovića, a u književni život glavnog grada ušao je početkom šezdesetih godina prošlog veka.
Od tada je objavio više od 50 knjiga, a osim romana i priča pisao je i drame, putopise, esejističku prozu i bavio se ilustracijom.

“Provincijalac”, “Foliranti”, “Beleške jedne Ane”, “Una”, “Zelena čoja Montenegra”, “Halo, Beograd”, “Dosije Šlomović”, “Konte”, “Magija Beograda”, “Putopis kroz biografiju”, “Od istog pisca”, “Uspomene jednog crtača” i mnoge druge bile su na bestseler listama, a neke od njih su na njima još uvek.

Sam je ilustrovao svoje knjige, negujući poseban lirski crtački stil.

Bio je dugogodišnji novinar i kolumnista vodećih beogradskih listova. Nјegov opus upotpunjuje dvadesetak izvedenih radio, TV i pozorišnih drama, kao i nekoliko filmskih scenarija.

Po njegovim knjigama snimlјeno je nekoliko igranih filmova, a i sam je bio scenarista mnogih filmskih i televizijskih projekata.

Svoje slike je retko izlagao i to nekoliko puta u Nјujorku, Bostonu i Karakasu, u Ženevi, Frankfurtu, Briselu, Parizu, Udinama, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i na Mećavniku.

Bio je redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.