Laureat NIN-ove nagrade za 2022. godinu je Danica Vukićević za roman "Unutrašnje more", odlučio je žiri našeg najuglednijeg književnog priznanja.
Od šest naslova koliko se našlo u finalu za NIN-ovu nagradu stručni žiri, kako je saopšteno na pres konferenciji u hotelu „Moskva“, doneo je odluku da titulu laureata 69. po redu priznanja ponese Danica Vukićević za roman „Unutrašnje more“.
Žiri za najbolji roman 2022. godine koji je radio u sastavu: Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Goran Korunović i Teofil Pančić (ujedno i predsednik) birao je, podsetimo, od šest knjiga iz najužeg izbora 69. NIN-ove nagrade u kojem su bili, pored Danice Vukićević za „Unutrašnje more“ (Nojzac), i Milan Tripković za „Klub istinskih stvaralaca“ (Fabrika knjiga), Goran Petrović za „Papir sa vodenim znakom“ (Laguna), Mirjana Drljević za „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ (Booka), Uglješa Šajtinac za „Koljka i Sašenjka“ (Arhipelag) i Marijana Čanak za „Klara, Klarisa“ (Bulevar books).
Podsetimo, književnik Goran Petrović dobio je NIN-ovu nagradu 2000. godine za roman „Sitničarnica `Kod srećne ruke`“, a Uglješa Šajtinac našao se u najužem izboru 2011. s knjigom „Sasvim skromni darovi“.
Milan Tripković ušao je u finalnu konkurenciju sa svojim drugim objavljenim romanom, a Danica Vukićević, Mirjana Drljević i Marijana Čanak s prvencima (a kuriozitet je da je Drljevićevoj ovo ujedno i prva objavljena knjiga).
Na konkurs je, podsetimo, tokom prošle godine stiglo 177 naslova. Najpre je napravljen širi izbor u kojem je bio 31 roman, da bi potom žiri suzio selekciju na 13 romana, a onda i na finalnih šest.
Poslednja laureatkinja NIN-ove nagrade bila je prošlog januara Milena Marković za roman „Deca“.
NIN-ova nagrada kritike za roman godine dodeljuje se od 1954. godine. Tokom tog perioda dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije, a posle raspada države srpskim piscima. Prvobitna namera redakcije nedeljnika NIN bila je da se ovom nagradom obuhvate dva književna roda – roman i drama, ali je žiri u svom prvom sastavu sugerisao redakciji da se dodeljivanje nagrade ograniči samo na roman. Ustanovljenje NIN-ove nagrade za roman bio je veliki događaj u književnoj kulturi toga doba.
NIN-ova nagrada je književna nagrada kritike za najbolji roman godine, a dodeljuje je nedeljnik NIN. Važi i danas za najznačajnije književno priznanje u Srbiji, a mnogi su je tokom proteklih decenija poredili s francuskom nagradom Gonkur.
U redakciju obnovljenog NIN-a, čiji je glavni urednik bio Antonije Isaković, ušao je najveći deo redakcije prvog posleratnog omladinskog lista „Mladi borac“: književni kritičar Borislav Mihajlović Mihiz, likovni kritičar Miodrag B. Protić i najugledniji pisci najmlađe generacije. NIN je u to vreme, polovinom pedesetih, sa slovenačkom „Mladinom“ slovio za najslobodoumniji list jugoslovenske štampe. Nagrada je po ustanovljenju imala jugoslovenski karakter, pa su i članovi žirija bili najugledniji kritičari i predstavnici književnosti srpskohrvatskog jezika.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Jedini trostruki laureat bio je Oskar Davičo, koji je ujedno i jedini koji je priznanje dobio dve godine zaredom za romane: „Beton i svici“ (1956), „Gladi“ (1963) i „Tajne“ (1964).
Dvostruki laureati bili su Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović, Dragan Velikić i Svetislav Basara.
Do sada je samo šest spisateljica ovenčano NIN-ovom nagradom i to: Dubravka Ugrešić (1988), Svetlana Velmar-Janković (1995), Grozdana Olujić (2009), Gordana Ćirjanić (2010), Ivana Dimić (2016) i Milena Marković (2021).
Bonus video: Milena Marković, dobitnica NINove nagrade
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare