1
Umetnost, što bi naš ministar kulture Vladan Vukosavljević trebalo da zna, služi da provocira, edukuje, ukazuje na društvene probleme. Ukratko, da bude svedočanstvo vremena. Umetnici su uvek, u bilo kom periodu, stvarali umetnost koja je provocirala publiku, neki više od drugih. Često su ta dela bila zabranjivana, uništavana, ali su ipak uspela da ostave trag i drugima utru put umetničkoj slobodi i slobodi izražavanja.
Ministarstvo kulture nemušto je osudilo uništavanje izložbe karikatura i stripova „Novo doba“ navevši da prikazivanje „skarednih i nemoralnih sadržaja zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti s punim pravom izaziva negativne reakcije“.
Pročitajte još:
Na ovo sramno saopštenje reagovali su mnogi, od umetničkih udruženja, političkih stranaka do javnih ličnosti. Kako izložba „Novo doba“ nije ni prva, a sasvim sigurno ni poslednja koja će biti skinuta, cenzurisana ili zabranjena, podsetimo se nekih dela koja su uznemirila, šokirala, isprovocirala javnost tokom vekova.
Strašni sud – Mikelanđelo (1536-1541)
Tokom vekova brojna dela, od kojih se mnoga danas smatraju remek-delima, bila su zabranjivana. Jedan od najboljih primera je veličanstvena freska renesansnog majstora Mikelanđela – Strašni sud.
Freska koja pokriva ceo zid Siksinske kapele šokirala je Katoličku crkvu. Za Crkvu je tada bilo neprihvatljivo da se u oltaru nađu golišave figure koje su primerenije javnim kupatilima i kafanama. Vatikan je isterao svoje i posle Mikelanđelove smrti je „intimne delove“ figura pokrio.
Smrt Bogorodice – Karavađo (1606)
Barokni majstor svojom predstavom Bogorodice u jednostavnoj crvenoj haljini kako leži na kuhinjskom stolu okružena ljudima koji žale nije impresionirao naručioce – crkvu Santa Marija dela Skala u Rimu. Tome je verovatno doprinela glasina da je Karavađova Madona zapravo lokalna prostitutka čije je usluge i on koristio. Skandal je okrnjio Karavađov inače problematičan ugled, ali je zahvaljujući preporuci velikog Petera Pola Rubensa majstor kjaroskura ipak uspeo da ovo delo proda vojvodi od Mantue.
Gola Maja – Fransisko Goja (1797-1800)
Gola Maja bila je prva u seriji Gojinih slika. U duboko religioznoj, katoličkoj Španiji 18. veka, slika nage žene bila je ekstremno kontroverzna. Goja je inače bio jedan od prvih umetnika koji je en fas naslikao nagi model, bez srama i izvinjavanja. Španska inkvizicija konfiskovala je kao nemoralnu sliku 1815. primoravši Goju da naslika „Obučenu Maju“.
Doručak na travi – Eduar Mane (1862)
Čuveno delo impresionista šokiralo je posetioce Salona odbačenih, alternativnog izložbenog prostora koji su pokrenuli umetnici koji nisu uspeli da svoja dela izlože na „mejnstrim“ Salonu francuske Akademije. Problem sa Maneovom slikom nije bila golotinja njegovog modela već njena poza. Okružena obučenim muškarcima, devojka sedi opušteno, gleda direktno u posetioca i, što je najvažnije, nije u pitanju alegorija ili mitološka scena. Ta „fizička iskrenost“ skandalizovala je establišment… i oduševila kolege impresioniste.
Poreklo sveta – Gistav Kurbe (1866)
Ekstremno realističan pogled izbliza na gole butine, vaginu i torzo žene koji je Kurbe naslikao u 19. veku potpuno je šokirao javnost i to iz dva razloga – što su genitalije bile u prvom planu i što ženino lice uopšte nije bilo naslikano. Ovo delo i dan danas izaziva kontroverze. Francuska policija je 1994. godine zatražila da se promene naslovna strana romana gde je bila repordukovana ova slika, a Fejsbuk je 2011. cenzorisao sve naloge koji su kao profilnu sliku imali Kurbeovo „Poreklo sveta“.
Madam X – Džon Singer Sardžent (1884)
Sardžentov elegantan portret Virdžini Ameli Gotro, američke supruge francuskog bankara Pjera Gotroa šokirao je posetioce pariskog Salona neksromnom pozom i pogledom s visine. Majka Ameli Gotro zahtevala je da se slika skloni jer je rušila ugled njene ćerke što je Sardžent odbio rekavši da njena reputcija nije njegov problem.
Gospođice iz Avinjona – Pablo Pikaso (1907)
Gospođice iz Avinjona predstavljale su radikalan prekid sa tradicionalnim slikarstvom. Ovo ključno kubističko delo predstavlja pet golih žena izlomljenih na ravni, lica inspirisanih afričkim maskama i iberijskim skulpturama. Dodatni skandal izazvala je činjenica da je Pikaso naslikao prostitutke iz ulice u Barseloni poznatoj po svojim bordelima. Kada je prikazana javnosti 1916. mnogi gledaoci su bili zgranuti besramnim pozama prostitutki, afričkim licima i izlomljenom, dvodimenzionalnom površimnom slike.
Akt koji silazi niz stepenice broj 2 – Marsen Dišan (1912)
Modernistički klasik Marsela Dišana koji je uspeo da prikaže ljudski pokret naslikavši sliku koju niko nije mogao da opiše nije našiao na odobravanje kolega umetnika, kako u Evropi tako i u SAD gde ga je jedan kritičar nazvao „eksplozijom u fabrici šindre“. Čak se i predsednik SAD Teodor Ruzvelt oglasio uporedivši Akt sa tepihom koji ima u kupatilu.
Čas gitare – Baltus (1934)
Gitara iz naslova leži na podu dok učiteljica drži za kosu maloletnu učenicu i dodiruje je opasno blizu izložene vagine, kao da je ona instrument na kome svira. Uznemirujući portret pedofilije izazvao je bes i uznemirenost javnosti kada ju je Baltus prvi put prikazao na izložbi u Parizu. Slika je bila toliko kontroverzna da je sledeći put izložena tek 1977. godine i često je menjala ruke – od kolekcionara do muzeja i nazad. Zbog šokantnog sadržaja slika ni dan danas ne može da se vidi u javnosti.
Degenerativna umetnost – grupa umetnika (1937)
Ne treba zaboraviti i „degenerativnu“ umetnost – umetnička dela Ernsta Kirhnera, Maksa Bekmana, Pola Klea, Vasilija Kandinskig, Lasara Segala, Georga Grosa… koja nisu odgovarala istančanom ukusu Adolfa Hitlera i koja su nacisti najpre paradirali po Nemačkoj a onda 1937. skupili na izložbi u Minhenu.
Ja – Mark Kvin (1991)
Ja je autoportret Marka Kvina. Problem je nastao u tome što je u izlivanju svoje glave umetnik koristio sopstvenu krv. Svake pete godine, tokom pet meseci, Kvin sipa pet litara svoje krvi na skulpturu napravivši tako autoportret koji se menja vremenom. Za mnoge je njegovo delo odvratno i zastrašujuće. Za druge, to je smeo doprinos žanru autoportreta.
Mira – Markus Harvi (1995)
Mira Hindli je bila serijski ubica iz 1960ih. Ubila je petoro dece stare između 10 i 17 godina. Mladi britanski umetnik je 1995. naslikao ogromnu adaptaciju policijskog snimka Mire Hindli u okviru izložbe Senzacije organizovane u Kraljevskoj umetničkoj akademiji u Londonu. Četiri člana akademije podneli su ostavke u znak protesta. Majka jednog ubijenog deteta protestovala je zbog dela. Dve osobe su čak i vandalizovale delo mastilom i jajima na dan otvaranja izložbe.
Bacanje Han urne – Aj Vejvej (1995)
Kineski umetnik nikada se nije klonio kontroverzi a jednu veliku je izazvao 1995. godine kada je neprocenjivu kinesku vazu iz perioda dinastije Han razbio u paramparčad i to snimio. Njegov performans šokirao je kritičare, javnost i zvaničnike kojima nije bilo jasno šta je umetnik hteo da pokaže. Vejvej je tvrdio da je u pitanju osuda Maovog režima i sistematskog brisanja nasleđa u vreme komunističke Kine.
Domestikator – Joep van Lieshout (2015)
Holandski umetnik našao se na udaru javnosti, medija ali i Luvra kada je predložio da se ispred pariskog muzeja postavi njegova ogromna skulptura Domestikator. Predsednik Luvra Žan-Luk Martinez bio je zgranut skulpturom muškarca koji ima seks sa četvoronožnim stvorenjem i smatrao je da je Lieshoutovo delo previše seksualno eksplicitno za njegov muzej. Centar Pompidu brzo je uskočio i ponudio da izloži skulpturu ispred njihovog izložbenog prostora. Lieshout je rekao da je sa skulpturom pokušao da pokrene razgovor on ljudskoj tendenciji da dominiraju prirodom.
Pročitajte i:
Proteklih godina, iako u Srbiji de fakto vlada nestašica umetničkih kritičara – oni pravi mogu se izbrojati na prste jedne ruke – političari su odlučili da su oni tu najpozvaniji da daju sud. Zbog toga smo bili svedoci zatvaranja i cenzurisanja nekoliko izložbi zbog nepodobnog sadržaja.
„Ovo je Prajd“ – Inicijativa mladih za ljudska prava (2014)
Izložba „Ovo je Prajd“ Inicijative mladih za ljudska prava, koja je trebalo da bude otvorena u Šidu, zabranjena je dva sata pre zvaničnog otvaranja. Razlog – fotografije sa beogradskog i osječkog Prajda su „oštetile zid“.
„Dirty Season – Necenzurisano“ – Kamerades (2016)
Ni naše kolege fotoreporteri nisu izbegle cenzuru. Izložbu oštećenih predizbornih plakata različitih političkih partija koja je otvorena u Kulturnom centru Beograda, autori su sami zatvorili u znak proteta zbog uklanjanja četiri fotografije oštećenih plakata iz predizbornih kampanja različitih stranaka iz izloga KCB-a, koje su tu bile izložene tako da su mogli da ih vide i prolaznici na Trgu Republike. Fotografije su uklonjene po nalogu tadašnje direktorke KCB Ivone Jevtić.
„Autoportretisanje – Maske su pale“ – Tijana Grujić (2017)
Izložba akademske slikarke i profesorke koja je trebalo da bude otvorena u Klubu Narodnog pozorišta u Beogradu, otkazan je u poslednjem trenutku uz obrazloženje da „slike sadrže eksplicitne erotske sadržaje“.
„Karikature naših života“ – Dušana Petričić i Predrag Koraksić (2018)
Izložba karikatura Dušana Petričića i Predraga Koraksića Koraksa u biblioteci Dimitrije Tucović u Lazarevcu, koja je održana u sklopu tribine o antifažizmu, uklonjenja je u roku kraćem od 24 sata od njenog zvaničnog otvaranja. I dok jedan od organizatora – udruženje Novi optimizam tvrdi da je izložba „skinuta“ zbog političkih pritisaka, direktorka biblioteke Jasmina Ivanković navodi da se ceo događaj pretvorio u politički skup, te da je na njemu politički govor održao i jedan od partijskih lidera.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
