Da li je ovo poslednji Sajam knjiga na Beogradskom sajmu: Ovo je odgovor Dušana Kovačevića

Predsednik Odbora sajma, akademik, dramski pisac i reditelj Dušan Kovačević ocenio je da je u pitanju najlepši i najznajačiji kulturni događaj u Srbiji:

- I ove godine interesovanje za Sajam knjiga je izuzetno, i možda će ga obeležiti poseta koja će biti za pamćenje. Uprkos katastrofalnim pričama o kraju književnosti, opet će u oktobru među štandovima sajamskih kupola biti na hiljade i hiljade onih od sedam godina do poznog životnog doba koji će, kao i uvek, s žarom kupovati knjige. Uprkos pojavi sve moćnije elektronske tehologije, knjiga će opstati. Jer, dobra knjiga u ruci je nezamenljivo osećanje - naglasio je Kovačević.

Najavivši Francusku kao ovogodišnjeg počasnog gosta 66. Sajma knjiga Dušan Kovačević je kazao kako su francuski pisci svetski klasici:

- Predstavićemo objavljene francuske knjige ove godine, ali rekao bih da je francuska literatura među najznačajnijima od kako je književnost nastala. A u mom životu svet književnosti se promenio kad sam imao 12 godina i prvi put pročitao Rablea - otkrio je predsednik Odbora sajma.

Osvrnuo i na priče o tome da će Beogradski sajam više neće biti na mestu, čiji je simbol već decenijama unazad, zarad širenja Beograda na vodi:

- Priča se mnogo o budućnosti Sajma i planovima za neki novi sajamski prostor, ali o tome ćemo razgovarati ozbiljno kad budemo nešto konkretnije znali. Ne zaboravite da je Sajam knjiga samo jedna od manifestacija pod krovom Beogradskog sajma. Ove godine ćemo se videti na dobrom starom mestu. Doviđenja u oktobru - poručio je akademik Kovačević.

A na pitanje Nova.rs smatra li da Beograd na vodi ipak neće ugroziti mesto ili je preseljenje neminovno ovako je odgovorio:

- Mi za sada ne znamo ništa. A pored Sajma, ponavljam, u pitanju je još dvadesetak-tridesetak manifestacija koje se održavaju tokom godine. Jedino što za sada znamo jeste da je u planu da se tu nešto gradi, ali i da je sama zgrada Hale 1 zaštićena urbanistički kao kulturno dobro. A za sve ostalo, čekamo neko objašnjenje. Sve što nam je sad poznato jeste da smo ove godine tamo. I da će sledeće godine biti Sajma knjiga, a samo se nadamo na Beogradskom sajmu, ako ne smislićemo neki drugi prostor. Ali, to morate da pitate ljude koji se bave sudbinom grada. Voleo bih i ja da nam to objasne i da ostanemo tu gde jesmo!

Ovoga puta manifestacija je produžena za jedan dan, najavili su organizatori, preciziravši da će sve početi 21. oktobra u 10 ujutru. Tokom devet dana trajanja manifestacije posetioci Sajma moći će da se upoznaju s najnovijom književnom produkcijom, ali i antikvarnim knjigama.

Ljiljana Šoškić, koordinator projekta naglasila je da je u pitanju jedan od najposećenijih događaja u nas, dodavši kako je tehnička organizacija jedne ovakve manifestacije veoma zahtevna:

- Sajam će se održati u Halama 1, 1a, 2a i 4. dok će štand počasnog gosta Francuske biti u Hali 2, na nivou A. Do sada je prijavljeno oko 400 izlagača iz zemlje i inostranstva, ali lista još uvek nije konačna. Tokom devet dana posetioci će na jednom mestu moći da sagledaju kompletnu produkciju, upoznaju omiljene autore, organizovaćemo konferencije, susrete pisaca i izdavača, školski dan zakazan je za 26. oktobar, a imaćemo i dva porodična, kada će cela porodica moći da poseti Sajam po ceni jedne karte - precizirala je Šoškićeva.

Umetnički direktor Sajma knjiga Sanja Milić, govoreći o programu manifestacije, naglasila da se više od 60 godina na tom mestu razmenjuju mišljenja o svemu onome što se tiče knjige:

- Uspeli smo ove godine da dovedemo, posle dve godine pregovora, Etgara Kereta, čije su knjige prevedene na 50 jezika. Do sada nismo imali izraelskog književnika na Sajmu, a u pitanju je jedan od najprevođenijih i najpoznatijih savremenih pisaca. Dolazi i Žoao Tordo, portugalski pisac koji je 2012. dobio najvišu tamošnju nagradu „Žoze Saragamo“. Iako je već bio gost Beograda, nikada nije bio na Sajmu. I tu su pregovori trajali dugo. Dolazi i Sajmon Sibag Montefjore, britanski istoričar, TV voditelj ali i autor koji piše lepu književnost i dobitnik je svih velikih nagrada. Takođe iz Velike Britanije dolazi nam i Kejt Mos, a nije reč o manekenki već izuzetnoj TV autorki, dramaturškinji i književnici. Dakle, imaćemo četiri važna gosta iz sveta, uz sve značajne autore iz Francuske i naše. Mislim da ćemo predstaviti izvanrednu reprezentaciju autora iz Evrope i sveta - navela je Milićeva, dodavši da na Sajmu neće biti zaobiđeni ni razgovori povodom jubileja, kakav je onaj 130 godina od rođenja Crnjanskog, prilikom kog će relevantni ljudi oceniti koliko je pisac uticao na savremeni srpski roman.

- Setićemo se i dela nekih pisaca čija literatura izgleda kao da je danas pisana - Domanovića ili Kafke. Imaćemo i program i tribinu o tome šta je danas glavni tok u našoj književnosti. A kako se navršava 199 godina od rođenja Zmaja sala za dečije programe poneće ime Jovana Jovanovića.

S obzirom da je počasni gost Sajma knjiga Francuska, Stanislas Pjere direktor Francuskog instituta i savetnik za kulturu u ambasadi Francuske istakao je da je veoma srećan zbog toga što njegova zemlja ima tu veliku čast:

- Ovo najveća kulturna manifestacija u Srbiji koja okupi i do 200 hiljada posetilaca. Mi smo bili počasni gosti 2004. i to je već razmak od skoro 20 godina. A sada želimo da predstavimo savremenu francusku misao u svim oblicima, i književnost u svim žanrovima. Želeli smo da budu zastupljena dela društvenih nauka, književnosti, ali i stripa, francuske mange, dečije književnosti. Bio sam nedavno na Sajmu knjiga u Parizu i video sam da strip i manga privlače veliki broj mlade publike. Želja nam je da vas nekako prenesemo u Francusku. Organizovaćemo susrete sa srpskim i francuskim književnicima, prevodiocima, izdavačima. Biće i razgovora o sportu koji je utkan u vaše tkivo, ali i o modi, biće priređene radionice, kvizovi, predstave s mladima, organizovaćemo upise na kurseve za francuski jezik - kazao je Pjere, najavivši da u Beograd dolaze Pjer Asulin, Suzana Jo, Patrik Beson, Matijas Enar, Erik Emanuel Šmit, Paskal Delpeš koja će predstaviti Kišova dela, Katrin Kise, Kristal Petikoler, Toma Piketi, David Rošfor, Toni Valente…

Bonus video: Studenti FONa sami stvaraju audio knjige