"What Is A Woman" je dokumentarni film Matta Walsha, desničarskog komentatora i podkastera za koga sam, iako su nam se puti ukrstili u par tokšouvova i bilamarova, tek sada prvi put zapravo čuo. Pre filma ništa od rečenog meni nije bilo poznato i Walsh je u prvom delu filma delovao kao "intersantan hipster" koji za razliku od milenijalske braće ne pita "ono što se očekuje", već "ono što ga zanima", da bi u drugom delu filma malo više otkrio svoje "pravo lice" i jasno i glasno nam se predstavio.
Međutim, to nije bitnije promenilo moj utisak o ovom dokumentarcu, niti njegovo bavljenje temom „žene“ tj time „šta je (ili „ko je“) danas žena“ i koji je to „kriterijum“ po kome neke osobe svrstavamo u žene ili to one same za sebe čine.
Možda bi, fulijeg diskložura radi, bilo zgodno i da ja odgovorim na pitanje.
Šta je žena, Slobodane?
Sve što naginje vagini?!
(i bukvalno i metaforično?)
Ne umem bolje od toga. I ono što deluje kao jednostavno pitanje na koje treba dati jednostavan odgovor („odraslo žensko biće“) tokom filma najvećim delom ostaje bez odgovora ili ljudi daje vrlo improvizovane odgovore koje je teško uhvatiti za glavu i rep.
Naravno, potka Walshovog interesovanja jeste trans-zajednica odnosno činjenica da se danas veliki broj ljudi oseća kao žena i da to vrlo komplikuje život i traži definisanja i redefinisanja mnogih stvari. Međutim, Walsh, iako konzervativac, deluje iskreno u svom interesovanju za to šta je danas žena i kako rešiti neke sporne momente sa „novim ženama“. Tek u drugom delu filma njegov diskurs postaje za nijansu maliciozniji, nestrpljiviji i tendenciozniji u plasmanu sadržaja koji treba da oforme i/ili uzdrmaju naše stavove i razmišljanja.
Sagovornici su razni i ako ostavimo po strani u kojoj meri je materijal izmanipulisan (šta god vi pomislili kad to kažem), ostaje autentičan utisak da oni koji su na progresivnoj strani ne pomažu baš previše onome za šta se zalažu i često/češće su skloni da razgovor prekinu jer nalaze da je Walsh u svom interesovanju „fobičan“ i tendenciozan. A to, barem iz onih segmenata razgovora koji su nam prikazani- ne deluje tako. Oni deluju nesposobno da odgovore na jednostavna pitanja i da u razgovoru (is)traju duže od studenata Berklija. A ponekad deluju apsurdno idiotski.
Walsh razgovara sa doktorima koji menjaju polove (i sami su primer za te procese), psiholozima koji rade sa osobama koje su se odlučile na tranziciju, sa profesorima koji se bave srodnim studijama, ali i brojnim ljudima koji predstavljaju legitimnu opoziciju (barem kako ih film prikazuje): žrtvama takvih operacija koji kažu da se danas bore za život, jer su bili zavedeni, akademskim ljudima koji kažu da im je naučni rad osporen ili onemogućen zato što nije bio „in-line“ sa progresivnim trendovima, terapuetima i sestrama koji su lični svedoci kako terapije koju deca primaju narušavaju njhove zdravlje i nema nikakvih studija o dugoročnim posledicama istih (sem što se sugeriše da one sa višegodišnjim hormonalnim terapijama skoro sigurno očekuje rak). A tu je i Jordan B. Peterson, da ponovi rečeno. Kao i kanadski otac deteta koji je uhapšen, jer se protivio tranzicionoj operaciji svoje ćerke tinejdžerke!…
Nikome nije lako. S jedne strane konspiracija da iza ovako intenzivne pro-trans kampanje stoji farmacija koja na svakoj odluci da se menja pol zarađuje milione dolara deluje ako ne uverljivo, a ono, barem, logično. S druge, frustracije i depresija življenja u telu koje ne osećaš također deluje i logično i uverljivo. Svet i elite nemaju odgovor kako pomiriti žene i sportašice kao što je plivačica Lia Thomas i slične njoj i sve ostale, neslične njoj. Neki od sagovornika pomalo preterano pominju kraj ženskog sporta u bližoj budućnosti. Ne deluje nelogično.
Walsh ne nudi previše sagovornika koji bi kontrirali ličnim lošim i tragičnim iskustvima ljudi koji su obavili tranziciju ili su umešani u te procese na bilo koji način. Nema „srećnih krajeva“ u njegovoj priči, ali ove nesrećne deluju vrlo uverljivo. I čovek mora da se pita zašto ih Holivud ne romantizuje. Ili zašto ne sme.
Walsh je sam po sebi vrlo zanimljiv i zabavan. Uporan, vrlo suhog humora, inteligentan i namazano konstrukitvan. Zadovoljstvo ga je gledati. Kao Louis Theroux, koji igra za protivničku stranu.
Mislim da svakako treba da pogledate What Is A Woman, ako vas ovo pitanje zanima (niste idiot, zar ne?), jer u priličnoj meri proširuje i otkriva teren na kome se njegovo „rešavanje“ odvija, otkriva nam apsurdne aspekte tog procesa i potvrđuje da progresivne struje ne šalju svoje najbolje ljude na zadatke. Kao i da je istina koja važi za sve veća misterija od boga.
OCENA: 8/10
Bonus video: Glas, dirka, bas_ If I Should Lose You
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar