0
Bojana je Svi na pod, Bojana je Daljine, Bojana je Promašaj i Money, ali i Replay i Mili Mili. Bojana ima Kese etikete, Magiju i Full control, ali i Vetar u kosi. Bojana nas izbaci i vrati u kolosek svojim tekstovima, pomera različitim ritmovima i što je najvažnije, „šeruje“ veliku ljubav i energiju na svakom nastupu sa svojom publikom.
Upravo taj vajb Bojane Vunturišević osetiće publika u Novom Sadu, 13. januara i to na otvaranju Evropske prestonice kulture, a u susret tome, samo za Novu S, Bojana otkriva ko je danas i gde je sada.
Da li joj je udobnije kao autoru sopstvenih pesama ili hitova koje stvara za druge?
– Ja sam danas udobno smeštena u ćošku svoje kuhinje, na teget fotelji gde nastaju sve te pesme koje ljudi slušaju, vole i koje će slušati i voleti. Ne znam koja mi je uloga draža. Dobro je da ih imam više, tako da mogu da ih menjam kad god me jedna od njih smori. Čini mi se da sam kao autorka sopstvenih pesama ličnija. U tim pesmama ljudima pružam uvid u svoj život i stanje kao na dlanu. Ne umem da pevam o nečemu što mi se nije desilo, ali to vešto mogu da „stavim drugome u usta“, da se ubacim u ulogu neke druge žene i izmaštam neki narativ koji posle neko drugi izvodi. E, tu sam slobodnija. I u muzičkom i u liričkom smislu. Kada pišem za druge, iz mene izlaze neke reči koje ja nikada ne bih otpevala, ali i muzičke fraze koje nisu svakidašnje za moj opus. Tada iznenađujem samu sebe.
Novosadska publika te obožava, nastupala si na Exitu, na Gradić festu, na žurki zatvaranja Omladinske prestonice Evrope, a sad i na žurki otvaranja Evropske prestonice kulture. Koja je to tajna veza između tebe i Novog Sada?
– Svi ljudi iz Vojvodine su lokalpatriote i čini mi se da su oni prepoznali to moje korenje koje leži nadomak Novog Sada, u jednoj banji koja postaje sve popularnija, a ime joj je Vrdnik. Tamo se rodila moja mama, moje mame mama, dok se mamine mame mama rodila u Pećincima. Nas ima i u Rumi, i u Novom Sadu, gradu u kom sam skoro pa odrasla, u stanu moje tetke na Bulevaru. Postoji OVOLIKA ljubav između mene i Novog Sada i kad god je moj život na nekoj prekretnici, a prekretnice znaju da budu teške, uvek se nekako desi taj poziv iz tog Novog Sada, gde odem na zagrljaj, ljubav, u nežnost i prepoznavanje. Odem u dom.
Ne možemo da te ne pitamo kada možemo da očekujemo novi singl, ali i novi album. Da li ćeš neke od novih pesama publici predstaviti u Novom Sadu?
– Nema više singla. I’m not single, I’m album. Dolazi „Sama“ da vam ugreje zimu i pripremi vas na leto. Iznenadiću vas.
Tvoje pesme su uvek bile vrlo lične, ali i univerzalne i u tvojoj emociji moglo je da se prepozna jako puno ljudi. Šta su teme koje te danas pokreću?
– Album „Sama“ je možda nešto najtužnije što je iz mene izašlo, ali i ta tuga obojena je optimizmom. Ona je u durskom tonalitetu, ona je u brzom tempu, ona je u miru. Dakle, inspirišu me događaji iz sopstvenog života, a moj život bio je obojen tugom, ljubavlju, samoćom, optimizomom i verom u bolje sutra, kao i borbom za to bolje sutra.
U godini titule Evropske prestonice kulture ceo jedan programski luk zove se Heroine i bavi se ženskim aktivizmom i stvaralaštvom. Ko su, po tebi, heroine našeg doba?
– Moje heroine imaju ime i prezime. Zovu se Milena Radulović, Iva Ilinčić, Jelena Stupljanin, Svetlana Bojković, ali i sve mlade devojke koje se upuštaju u stvaranje i izvođenje autorske muzike u Srbiji juče, danas, sutra. Jedna od njih je Iva Lorens. Zapamtite to ime i počujte tu muzikalnost, talenat, znanje i emociju.
Bonus video: Bojana Vunturišević Ja sam pank
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare