0
U ovoj brzini koja nam je sada nametnuta, u ovom hlađenju kontakata, u ovom nekom užasnom trčanju ka površnosti, bojim se da su uslovi za bavljenje glumom i umetnošću užasno teški, kaže za Nova.rs Slobodan Boda Ninković.
Ninković je dobitnik nagrade za najbolju mušku ulogu „Car Konstantin“ koja mu je uručena na zatvaranju 57. festivala glumačkih ostvarenja Filmski susreti u Nišu. Laskavo priznanje, pripalo mu je za ulogu Milunka u filmu „Komedija na tri sprata“, rediteljskog ostvarenja Sandre Mitrović.
Žiri u sastavu Brankica Zorić Vasović i članovi Petar Božović i Dušan Premović, obrazložili su zašto je baš Ninkoviću u ruke otišla nagrada istakavši da je njegov lik omaž našim dragim svakodnevnim sugrađanima.
– Onih brižnih, čestitih, pomalo „preozbiljnih“ ali životno prisutnih tu i sada, dakle realnih lica, ljudi koje pamtimo tek kada odu ili kada ih nema… Njihovu potrebnost, prijaznost, njihov rad, dobrostivost i ljudskost koja nedostaje… Odigrano pažljivo, celovito, predano, uverljivo… – ocenio je žiri.
Skroman kakav je uvek bio, Ninković je u tom maniru i zahvalio na velikom priznanju.
– Velika je čast, divna je ovo stvar, pogotovo na ovoj fantastičnoj Tvrđavi pred izuzetnom publikom. Posvećujem ovu nagradu svima koji su radili na filmu. Pošto je nagrada „Car Konstatnin“, prva će mu poseta biti tvrđava mog rodnog grada Smedereva da se upozna da Đurđom Brankovićem – duhovito je zaključio Boda.
Neposredno nakon uručenja nagrade, razgovarali smo sa njim o priznanju ali i o još mnogočemu.
Kakav je lik vaš Milenko, šta je to što ga je učinilo toliko interesantnim da vam je doneo priznanje ?
– Njega stanari vole ali im smeta što se on na neki način meša u njihove privatne živote. On zaista voli svoje komšije, praktično i nema svoj privatni život već je posvećen stanarima te zgrade. Ipak, on je jedini podstanar i mora da se iseli. Ta dirljivost njegovog lika je možda i ključ njegove zanimljivosti.
Kako se osećate večeras, da li je ovo na neki način kruna vaše glumačke karijere ?
– Moj neki lični doživljaj kao umetnika i čoveka koji se bavi kulturom je malo suprotan takmičarskom duhu. Po meni, vrednost našeg rada je u susretima, razmeni ideja i iskustava, uspostavljanju saradnje…. Naravno, pravila su pravila, tu su i nagrade, pa kad dobijete priznanje, to je na kraju krajeva za mene samo potvrda da radim nešto za šta drugi misle da je u redu.
Da li smatrate da je možda ova nagrada trebalo da stigne ranije, žalite li za nekom ulogom koju niste dobili, a koja bi vam je možda donela?
– Nagrade su za mlade glumce, to je za njih odličan podsticaj. Opet, ne žalim što recimo ovo priznanje nisam dobio kao mlađi iz razloga što ja samo radim ono što volim na najbolji način na koji to mogu ili mislim da mogu. Na drugima je da to ocene i drago mi je što sam večeras ocenjen na ovaj način . Radio sam ono za šta me pozovu, kakav mi je zadatak bio, nisam se nikada trudio da idem preko toga, ali jesam nastojao da to bude urađeno najkvalitetnije. Dosta sam igrao, uloge su bile razne, možda sam imao nekih neostvarenih želja tada, sada više ne. Naravno, to ne znači da se neću radovati svakoj novoj ulozi, čak ću raditi i sam na tome da se nađem u nekim ostvarenjima.
S obzirom na to da ste uspeli da opstanete na glumačkoj sceni tolike godine, šta je tajna vašeg uspeha, ima li neke uloge koja vam je posebno draga?
– Bilo je raznih zadataka, nije prirodno da kažem da su sve moje uloge bile izuzetne, te da sam svima bio zadovojan. Meni je najvažnija atmosfera, to se pokazalo i u ovom filmu koji mi je doneo nagradu. Potrebno je da se skupe ljudi koji razmišljaju slično i urade posao na lep, lak i zabavan način, a da to ipak ima značaj. To je moj ideal.
Kako je bilo nekada raditi, a kako danas, ima li posla za glumce poput vas?
– Mislim da i danas ima dovoljno mesta za sve one koji su odabrali da se bave ovim poslom. Ali, mislim takođe da upravo zato, svi mi koji se bavimo kulturom i umetnošću, koja je viši stepen bavljenja kulturom, moramo više da se angažujemo. Moramo da jasno odredimo svoje prioritete, da izgradimo stavove i da ne očekujemo, jer to nije ni prirodno, da nam neko drugi, ko ne zna šta je nama potrebno, to omogući. Jer gledajući iza nas, u nekom prethodnom vremenu nije bilo lakše ali jeste bilo lepše raditi. Drugačije su bile okolnosti u svetu uopšte, a u ovoj brzini koja nam je sada nametnuta, u ovom hlađenju kontakata, u ovom nekom užasnom trčanju ka površnosti, bojim se da su uslovi za bavljenje ovim poslom užasno teški, a na nama je da ne dozvolimo da se svedemo na ništa.
Bonus video: Slobodan Boda Ninković: „Beogradsko dramsko pozorište bolje od Vimbldona“
