0
Uticajni francuski filozofi i teoretičari Alen Badju i Žak Ransijer izrazili su podršku studentima u blokadi u Srbiji, navodeći da ih podsećaju na početne oblike pobune ’68. u Francuskoj, kako je kazao Badju, odnosno da predstavljaju uzor danas u svetu, kako je istakao Ransijer.
Prema navodima Badjua, studentski pokret u Srbiji ga veoma podseća na prve oblike pobune u maju 1968. godine u Francuskoj, sa „možda više odlučnosti, na nacionalnom nivou, nego što je to bilo u Francuskoj“.
„Za sada nemam drugo opažanje osim ovog: narodni politički pokret ne sme, ne može, ostati zatvoren u svetu buržoaske omladine. On mora odmah da interveniše i povezuje se sa svetom radnika/ca, te da bude u bliskoj vezi sa proleterskim pokretom“, naveo je Badju u odgovoru na molbu da prokomentariše studentski protest u Srbiji koju mu je uputila samizdat izdavačka inicijativa Edicija Jugoslavija, koja je organzovala u više navrata u poslednjih 20 i više godina Badjuova i Ransijerova gostovanja u post-jugoslovenskom prostoru, uključujući i Srbiju.
Badju je zamolio da bude obaveštavan i dalje o svemu u vezi sa studentskim protestom i poželeo mnogo uspeha, navela je Edicija Jugoslavija u saopštenju.
Ransijer je istakao da pokret studenata i omladine u Srbiji sadrži za njega dve velike lekcije.
„Prva je sasvim jednostavna, u vreme kada je rezignacija pred najbrutalnijim i najciničnijim oblicima dominacije gotovo sveprisutna na Zapadu, moguće je odbiti ugnjetavanje i pobuniti se“, naveo je Ransijer.
Kao drugu lekciju, Ransijer je istakao da „revolt nije nepromišljen pokret kojem su potrebni stručnjaci koji će ga organizovati ili njegove zahteve prevesti na jezik moći i forme takozvanih reprezentativnih institucija“.
„Za one koji se bore protiv ugnjetavanja, ne postoji druga organizacija osim samoorganizovanja. Ona znači odsustvo hijerarhije, preuzimanje svih oblika borbe i odlučivanje o njenim sredstvima od strane okupljenih kolektiva jednakih i jednakih plenuma. Pokret studenata i omladine u Srbiji podseća da ne možemo odvojiti cilj i sredstva i da demokratija nije spoljašnji cilj već praksa, sam život pokreta. U tome je ovaj pokret za nas, uzor“, istakao je Ransijer.
Alen Badju, filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju (Centre international d’étude de la philosophie française contemporaine) i profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, jedan je od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice.
U povratku na platonistički pojam istine, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematiku, umetnost, ljubav i politiku. Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu je svedočio globalni talas narodnog bunta (Arapsko proleće), Badju pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci, naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za novu politiku emancipacije.
Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom “kapitalo-parlamentarizma” i njegovim bezidejnim izdancima „demokratskog materijalizma“. Toj ideji veran je više od 40 godina.
Neka od njegovih objavljenih dela su: Logike svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006), Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009), Vitgenštajnova antifilozofija (L’antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L’hypothèse communiste, Lignes, 2009), Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011).
Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja Badjuovih tekstova, uključujući: 4. maja 1968 (iz Komunističke hipoteze), 2010, Edicija Jugoslavija (sveska br. 1), Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko + hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, 2009, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb.
Žak Ransijer, rođen 1940. godine u Alžiru, neizostavno je danas ime, kada se želi misliti politika i umetnost. Njegova filozofija inspirativna je za nebrojene intelektualce, umetnike i aktiviste. Ransijer ne nudi nikakvo razrađeno učenje, „teoriju“ ili povlašćenu filozofsku istinu koja bi bila orijentir delovanju, već ukazuje da je jedina pretpostavka koja omogućava da se stvori demokratsko društvo – jednakost.
„Jednakost je radikalna i ne zavisi od obrazovanosti ili od socijalnog položaja. Ona postoji, ona je aksiom od koga se kreće, nikako ne onaj kome se tek stremi“, jedna je od vodećih polaznica Ransijera.
Neka od njegovih dela su: Noć proletera (1981), Filozof i njegov siromah (1983), Učitelj koji ne zna (1987), Nesuglasje (1995), Mržnja demokratije (2005), Politika književnosti (2007), Emancipovani gledalac (2008, srpsko-htrvatsko izdanje 2010), Aisthesis (2011), Metoda jednakosti (2012)…. Putovanja umetnosti (2023), U daljini sloboda – Eseji o Čehovu (2024).
Bonus video: Blokada, FPN
