Čuveni brodvejski mjuzikl "Isus Hristos Superstar" premijerno je izveden 12. oktobra 1971. godine, što znači da je ova priča o jednom od najvažnijih pogubljenja u istoriji čovečanstva pretvorena u kontroverzni scenski spektakl, navršila tačno 50 godina. Njenim prikazivanjem počela je britanska invazija na Brodvej i zauvek ga promenila otvorivši vrata za mjuzikle poput "Jadnika" i "Fantoma u operi", 70-tih i 80-tih godina prošlog veka.
Priča počinje u proleće 1970. godine kada je 18-godišnja Ivon Eliman, pevačica i gitaristkinja sa Havaja, završila nastup u jednom londonskom noćnom klubu. U tom trenutku uzbuđeni mladić bez daha izleteo je na binu uzviknuvši:
„Ti si moja Marija Magdalena!“
Bio je to Endrju Lojd Veber, uz Tima Rajsa tvorac ove neverovatne predstave.
„Mislila sam da ima na umu Bogorodicu Mariju“, priseća se Eliman, sada 69 -godišnjakinja, objašnjavajući da joj nije bila poznata biblijska priča.
„Ne, ne, ne, ne, to nije majka, to je prostitutka“, pojasnio joj je Veber.
Prvo se pojavio 90-minutni konceptualni album 1970. godine, jer nijedan producent nije želeo da na scenu postavi „najgoru ideju u istoriji“.
Iako je album doživeo krah u Engleskoj, rok opera sa velikim orkestrom i gospel horom postigla je neverovatan uspeh u Americi, popevši se na prvo mesto Billbordove top-liste do februara 1971. Godinu dana nakon objavljivanja, album je prodat u 2,5 miliona primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država.
„Bili smo zapanjeni uspehom“, rekao je 76-godišnji Rajs, autor teksta za ovaj mjuzikl. „Izdavačka kuća Em Si Ej (MCA) nam je omogućila da napravimo singl, iako smo bili dva anonimusa, sa ogromnim orkestrom i rok sekcijom i prilično kontroverznim naslovom. I uspelo je“, seća se Rajs za „Njujork tajms“.
Usledila je velika koncertna turneja 1971. godine, a publika je punila stadione slušajući Ivet Eliman kao Mariju Magdalenu, Karla Andersona u ulozi Jude i Džefa Fenholta kao Isusa.
„Bilo je potpuno ludo“, kaže Eliman. „U jednom trenutku bila sam zamoljena da odem u bolnicu i spustim ruke na devojku koja je doživela saobraćajnu nesreću. Nisam znala šta da kažem na to. Sela sam pored nje i držale smo se za ruke. Nekoliko nedelja kasnije, njeni roditelji su mi poslali pismo u kojem su rekli da joj je nedugo nakon susreta sa mnom postalo bolje“, nastavlja Eliman.
Najzad je stiglo i zeleno svetlo s Brodveja. Za reditelja mjuzikla postavljen je Tom O’Horgan („Kosa“) iako je Veber silno želeo da u toj ulozi vidi Hala Prinsa.
„Jedina osoba koju mogu da zamislim u ulozi reditelja mjuzikla „Isus Hristos Superstar“ je Hal Prins. Da li bi onda sve bilo drugačije? Da li bi bilo dobro? Ne znam“, kaže Veber.
Grandiozni scenski spektakl u kojem se pripoveda o poslednjih sedam dana Isusovog života iz perspektive njegovog sledbenika i učenika, Jude Iskariotskog, premijerno je prikazan u Pozorištu Mark Helinger u 51. ulici na Brodveju. Nakon što se prisustvovali premijeri i Veber i Rajs su se ogradili od onoga što je reditelj O’Horgan uradio s predstavom.
„Recimo samo da mislimo da ovo nije konačna verzija predstave“, rekao je tom prilikom Veber i dodao da je to bila „verovatno najgora noć u njegovom životu“.
Kritike su bile podeljene. Dik Brukenfild iz časopisa „Vilidž vojs“ pohvalio je „energičnu muziku“ Lojda Vebera, ali mu je zasmetala glomazna šljašteća scenografija koja je odvlačila pažnju s priče.
Kritičar „Njujork tajmsa“ Klajv Barns uporedio je mjuzikl sa zgradom Impajer stejt:
„Nije potpuno nezanimljivo, ali je pomalo iznenađujuće. Umetničke vrednosti gotovo da nema“.
Premijera je privukla gomilu hrišćanskih i jevrejskih demonstranata s protestnim natpisima, a mjuzikl su nazvali „pozorišnim svetogrđem“.
„Bogohuljenje! Bogohuljenje!“, mogli su se čuti uzvici ispred pozorišta.
Karte za ovu predstavu su prodate unapred za prvih šest nedelja prikazivanja i tom prilikom je inkasirano 1,2 miliona dolara. Hajp oko mjuzikla „Isus Hristos Superstar“ je brzo splasnuo i iako je prikazan 711 puta, nikada nije uspeo da osvoji nagradu Toni.
Ipak, predstava je uspela da opstane na Brodvejskom repertoaru, doživevši tri reinkarnacije (1977, 2000 i 2012), kao i televizijski takmičarski šou 2012. koji je producirao Veber. 2018. godine urađena je televizijska adaptacija mjuzikla sa Džonom Ledžendom u ulozi Isusa koja je nagrađena Emijem. Pandemija je prekinula turneju mjuzikla po Americi povodom 50-godišnjice, ali je ona krajem septembra nastavljena u Sijetlu.
„Sve što sam ikad radio u životu bilo je instiktivno. Nikad nismo imali ustupke u profesionalnom pozorištu i dobre uslove za rad. Ne znam kako bi sve ovo što je iza nas izgledalo da je bilo drugačije i ne znam da li bi to dobro ili loše uticalo na nas“, zaključuje Veber sećajući se dobrih, starih vremena.
Bonus video:
Glas, dirka, bas
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare