Smestićete se na krevet, svetlo će biti upereno u vas, i biće vam postavljana veoma intimna pitanja - ovo je jedino što je čitava scenska ekipa znala pre nego što je "uskočila u Madonin krevet".
– Želim da idem dalje kada je u pitanju kreativnost, svi su videli moje nastupe, ali ne i ono što se dešava kada se ugase svetla reflektora. A izgleda da me samo zanimaju kontroverzne stvari – izjavila je 1991. godine Madona i držeći se te „krilatice“ svoje saradnike, ali i publiku, pozvala u svoj krevet.
Iako je već tada bila među najvećim imenima pop kulture, jedan dokumentarac će Madoni Luizi Veroniki Čikone zacementirati status ikone. Najveći izazov je reći istinu, Madonina je parola. I „Istina ili izazov“ (Truth or Dare) zvanični je naslov dokumentarca koji se pojavio u bioskopima pre ravno tri decenije. No, daleko je poznatiji po imenu – „U krevetu sa Madonom“.
I kada je pre 30 godina „U krevetu sa Madonom“ premijerno prikazan u SAD, a na tlu Evrope na Kanskom festivalu takav tip dokumentaraca bio je sve samo ne uobičajen. Iako su dotadašnji muzički dokumentarci uglavnom beležili trenutke sa scene, retko koji je zavirio iza zavesa i uplovio u najdublju intimu aktera. A u ovom ostvarenju publika je posvedočila upravo tome – kako izgleda život jedne megazvezde i njenog okruženja iza scenskog zastora.
No, isprva je bio zamišljen kao klasičan koncertni dokumentarac, u koji je pop zvezda, tada na vrhuncu popularnosti nakon albuma „Like A Prayer“ i kolekcije hitova „Immaculate Collection“, sama uložila četiri miliona dolara. Trebalo je da dokumentarac o svetskoj turneji „Blonde Ambition“ kraljice popa najpre ovekoveči Dejvid Finčer, koji je pre toga režirao Madonine spotove „Vogue“, „Express Yourself“ i „Oh Father“, međutim uoči starta turneje reditelj se iznenada povukao. I Madona je „na brzaka“ našla zamenu u Aleku Kešišijanu, koji je prethodno iza sebe imao samo video klipove za Eltona Džona i Bobija Brauna. I diplomu Harvarda.
No, da je instinkt nije prevario pokazao je rezulat – „U krevetu sa Madonom“ te 1991. godine postao je najgledaniji dokumentarac ikada. Film u koji je uloženo 4,5 miliona dolara zaradio je neverovatnih 30 miliona. I rekord najuspešnijeg dokumentarca u istoriji držao je sve do 2002. godine, dok nije izašao „Žeđ za nasiljem“ Majkla Mura.
Seksualna sugestivnost, scene golotinje, neprikladno izražavanje sastavni su deo filma pa i ne čudi što ga je pratilo upozorenje da nije za mlađe od 17 ukoliko nisu u pratnji roditelja. I danas se smatra jednim od prvih filmova koji je predstavio homoseksualnost kao nešto normalno, prvi koji se usudio da dira u teme kojih se svi stide, a njegov uticaj na pop kulturu je neupitan.
Ovim filmom Madona je otvorila vrata za poplavu sličnih priča ispovednog tona koje su svojim obožavaocima pokušali, na daleko bleđi način, da donesu Bijonse, Lejdi Gaga, Kajli Minog, Kejti Peri, Tejlor Svift, Koldplej, Džastin Biber… Nijedan nije bio ni prineti filmu koji je potpisao Alek Kešišijan.
Ali, nažalost, utro je put onome čemu smo već poduže svedoci – rijaliti kulturi poznatih…
Samo deset dana pred Madonin 32. rođendan 6. avgusta 1990. počinje da se „odvija film“ dokumentarca „Istina ili izazov“. Bilo je to samo jedan dan nakon poslednjeg koncerta u okviru svetske turneje „Blonde Ambition“ u Nici. Madona naglas razmišlja šta je sve prošla prethodnih meseci. A toliko toga se desilo. Tehnički problemi ili kišna sezona u Japanu možda su bili i najmanji problem. Jer, u Torontu samo što nije uhapšena zbog neprikladnog ponašanja na sceni (simuliranje masturbacije tokom izvođenja pesme „Like A Virgin“), u Njujorku joj je pukao glas, jedan od dva koncerta u Rimu bila je prinuđena da otkaže zbog poziva pape Jovana Pavla Drugog da joj turneja po Italiji bude zabranjena, svađala se sa tadašnjim, 21 godinu starijim partnerom Vorenom Bitijem, pokušala je bezuspešno da zavede Antonija Banderasa, trudila se da pomogne braći da prevaziđu probleme sa porocima, „pravdala se“ ocu kako nije postala „nepristojna, jer je takva oduvek“…
A onda se film iznenada vraća u april 1990. i sam početak svetske turneje u Japanu.
Kešišijan, neiskusan reditelj, u početku je mislio da će to biti „jednostavno“ svedočanstvo svetske turneje kraljice popa, jedne od najbolje ocenjenih i danas u karijeri pevačice. Međutim, kada je video unikatnost interakcije pevačice, njenog benda i plesača odlučio se za drugačiji, intimistički pristup. Van svih okvira. I dok su scene sa turneje u boji, intimni momenti zabeleženi su crno-belo.
– Dok sam intervjuisao plesače uvideo sam da su sjajna deca. „Izlomljena“, otpadnici u ovom svetu, a Madona im je poput majke. I kada smo se vratili iz Japana rekao sam joj da se ovaj film „neće dešavati na sceni, već iza nje s pevačicom kao majčinskom figurom toj grupi karaktera koji kao da su izašli iz nekog ostvarenja Felinija“ – seća se danas, 30 godina kasnije, Alek Kešišijan za magazin „Valčr“.
I tako je i bilo.
– Kada sam videla snimke mojih plesača i mene, zapravo svih ljudi sa kojima sam sarađivala shvatila sam da me to mnogo više dira nego naša izvedba na sceni. Publika je već imala priliku da vidi nastupe, ali ne i život koji se odvija izvan svetala reflektora – govorila je te 1991. slavna pevačica.
Kada su stigli u Japan, na prvi od koncerta na azijskom delu turneje kamere su ih sve pratile u stopu.
– Iako smo znali da se snima dokumentarac, nismo ni bili svesni da će to ispasti tako veliki projekat. A kad sam otvorio „Veniti fer“ i video najavu filma pod naslovom „Madona i njeni gej plesači“ ništa mi nije bilo jasno – prisetio se za „Valčr“ jedan od plesača Kevin Sti.
Većina plesača su bili homoseksualci, neki još uvek krijući to od svojih bližnjih, a Madona ih je posadila na svoj krevet izigravajući im psihijatra, ohrabrivši ih da se više ne plaše da iskažu svoje „ja“, uprkos homofobiji ili rasturenim odnosima sa članovima porodice.
Mnogima u ekipi je bilo zajedničko što su poticali iz sličnog bekgraunda, iz nestabilnih porodica, od razvedenih roditelja, zavisnika u široj i bližoj familiji.
– Jasno je onda zašto smo svi hteli da jednog dana budemo na sceni i obožavani od strane publike – reči su Done de Loris, pratećeg vokala.
Karlton Vilborn, jedan od plesača, bio je zapanjen „dubinom pitanja o ličnom životu“.
– Moja ideja nije da nadvisim samu sebe, već da proširim svoje horizonte i uhvatim se u koštac sa sledećom bitnom stvari. Želim da nešto novo kažem i uradim. Neću stalno da radim jedno isto i ponavljam se, a izgleda da je ono što me interesuje u životu kontroverzno po prirodi stvari – Madonina je izjava za MTV pre nego što će premijerno biti prikazan dokumentarac koji jeste bio kontroverzan i pomerio stvari…
U dokumentarcu je prisutna i čitava „galerija“ poznatih ličnosti, od Kevina Kostnera, preko Lajonela Ričija, Olivije Njutn-Džon, Pedra Almodovara, do Antonija Banderasa i još jedne legende – Ala Paćina. Neki od njih su, kako je jasno iz filma, na svojoj koži osetili pevačicin „reski humor“. Ponajviše Kevin Kostner koji joj je, želeći da joj komplementira na dobrom koncertu, rekao kako je „vešto skrojen“, što je shvatila kao uvredu i odbrusila mu na sebi svojstven način.
Pevačicu tada, iako relativno mladu, gledaoci vide kao majku, ženu koja je na čelu nekog svog matrijarhata, pride damu koja je u petoj godini života ostala bez majke, a sa ocem imala turbulentan odnos.
– Moje male bebe se izgleda osećaju tako krhko – reći će Madona u jednom trenutku. A te bebe su bile njeni igrači bez kojih bi turneja „Blonde Ambition“ bila nezamisliva. I koliko god da je film bio pionirski u slavljenju svega što je drugačije, pa i homoseksualne ljubavi, kada je premijerno prikazan trojica igrača tužili su reditelja i pevačicu zbog „invazije na njihovu privatnost“, između ostalog i zbog scene strasnog ljubljenja dvojice plesača, ili drugog koji joj pokazuje svoj polni organ…
Tužba je rešena vansudskim poravnanjem.
Nije samo u filmu prikazana intima Madonine ekipe, već ni sama pevačica nije imala problem da se „razotkrije“. Kada ju je De Lorisova u jednom trenutku upitala da im svima pokaže kako “upražnjava” oralni seks, Madona se latila flaše i pokazala „kako se to radi“…
Samo da naši roditelji, baka, deka ne vide ovo – bilo je prvo što je nekima od njih prošlo kroz glavu.
– Mrzim ljude koji mrze žene. U stvari, mrzim ljude koji mrze – priznaće Madona u krevetu.
No, bilo je i „normalnih“ detalja iz života slavne pevačice. Vidimo je kako pravi kokice, uživa u roštiljanju, pere veš… I tužnih momenata, poput posete majčinom grobu prvi put posle mnogo godina.
Bilo je i detalja iz njenog ljubavnog života. Koliko se god tome protivio, u filmu je završio i njen tadašnji partner, slavni glumac Voren Biti. Podsetimo, samo što se „raskantala“ sa Šonom Penom, razvevši se od njega 1989, godinu dana kasnije upoznala je, tokom snimanja filma “Dik Trejsi”, holivudsku legendu kome su tada bile 53.
– Dok smo bili zajedno snimala je dokumentarac „Istina ili izazov“ i lepo sam joj rekao da ne želim da budem u njemu. Na to mi je rekla: „Zašto bih ja želela da se ti pojaviš u dokumentarcu?“ – sećao se mnogo godina kasnije Voren Biti, dok je reditelj otkrio da su ga čak zvali i glumčevi advokati sa upozorenjem da nije dao pristanak da ga snimaju.
Pevačicina poruka advokatima bila je:
– E pa žao mi je. Bio je svestan da se snima film i biće u njemu, hteo to on ili ne!
Iako je bila u vezi sa Bitijem, u jednom trenutku tokom filma upitana ko je ljubav njenog života, Madona ovako odgovara:
– Celog života? Šon Pen!
Još jedan kuriozitet vezan za dokumentarac jeste da je iza njega stao danas prokaženi producent Harvi Vajnstin. Tada je iza sebe već imao uspeha sa, primera radi, filmom “Seks, laži i video trake” i Madoni je počeo da sugeriše silne ideje kako bi „poboljšala ostvarenje“, na šta mu je odbrusila:
– Uložila sam svoj novac u ovaj film. Ne zanimaju me tvoje ideje. Ko si ti da mi govoriš kakav film treba da snimim? Samo ućuti! I skloni se od mene, smrdiš na je*enu pepeljaru!
Prisećajući se posle 30 godina reči koje mu je uputio Voren Biti da se „tako nešto ne radi, i da se na taj način ne stiče slava“ Alek Kešišijan danas konstatuje da je baš zato „U krevetu sa Madonom“ film koji je „upalio“.
– Nijedna zvezda pre Madone nije uradila tako nešto. I bez obzira na pokušaje drugih, tako nešto se ne može ponoviti. I nerealno je očekivati da će bilo koja druga muzička zvezda uspeti da napravi nešto bar slično filmu „U krevetu sa Madonom“.
A taj neponovljivi dokumentarac završava se Madoninim rečima reditelju Kešišijanu:
„Rez, Alek, rez! Dođavola!“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar