Nevidljiva sila koja pokreće svet - tako su muziku počesto opisivali. Ali, sa pojavom televizije muzika je postala više nego vidljiva. I dok će američki hip-hoper Majkl Franti s pravom pred kraj 20. veka konstatovati da je "televizija droga nacije" upravo je od polovine prošlog stoleća ta "droga" i te kako koristila muzici.
Shvativši moć televizije da nas „hrani“, hteli mi to ili ne, muzičari su je koristili da bi nas inspirisali, zbunili, uzbudili, šokirali… Ali, i da bi pokušali da promene svet.
I možda kroz istoriju popularne kulture muzičari nisu uspeli da promene svet svojim pojavljivanjem na televiziji, ali jesu u tome da ispišu neke ključne trenutke, bez kojih bi mnogo toga danas bilo nezamislivo. I evo deset prelomnih muzičkih momenata u istoriji televizije koji i danas iz različitih razloga nadahnjuju po izboru magazina „Lauder“:
Bitlsi, „Šou Eda Salivena“, 1964.
Te 1964. godine „Bitlmanija“ je uveliko tresla Veliku Britaniju. No, Amerika je do tada bila nepokorena teritorija liverpulske četvorke. I Lenon, Makartni, Harison i Star krenuli su u nepoznato. No, kako su 7. februara sleteli na tlo SAD dočekale su ih hiljade „poludelih“ obožavalaca. I pre prvog koncerta u Americi, koji je bio zakazan za 11. februar, imali su prvo gostovanje na tamošnjoj televiziji. Nije slučajno izabran „Šou Eda Salivena“, jer je godinama unazad važio za poligon za promociju novih muzičkih imena. I šta se desilo? Dok su u studiju na Menhetnu izvodili svojih pet pesama, među kojima su bile i „She Loves You“ i „I Want to Hold Your Hand“, publika u studiju, naročito ženski deo bio je u transu. Nastup „Bitlsa“ u popularnom šou programu gledalo je 40 odsto Amerikanaca, tačnije 73 miliona čime su srušeni svi dotadašnji rekordi. Ne samo da su srušili rekord, već su tim nastupom „Bitlsi“ i definitivno pokorili svet!
Hu, „The Smothers Brothers Comedy Hour“, 1967.
Takozvana „Britanska invazija na Ameriku“ je do septembra 1967. godine bila u jeku i cela Amerika znala je sve o „Bitlsima“ i „Stonsima“. Ali, Amerikaci su ih videli kao šarmantne, očaravajuće, nikako problematične. Ali, onda na scenu stupa grupa „Hu“. Pojavila se pred američkim TV gledalištem u emisiji usmerenoj na mlađe naraštaje „The Smothers Brothers Comedy Hour“. I bukvalno je zapalila pola studija. Engleski bend već tada je imao reputaciju „destruktivnog“ sastava, s obzirom da su na svojim koncertima rado uništavali svoju opremu, na oduševljenje publike. Začudo, producenti su im dozvolili da, ako im se prohte, isti scenario ponove i u TV studiju.
Bubnjar Kit Mun to odobrenje je možda i previše doslovno shvatio… „Opremio“ je svoje bubnjeve eksplozivom. I kada ga je „lansirao“ na kraju izvođenja pesme „My Generation“ umalo nije stradao njegov kolega iz benda Pit Taunzend koji se zabavljao uništavajući svoju gitaru. Naime, gitaristi se zapalila kosa, a kasnije je priznao da ga je taj incident koštao i trajnog oštećenja sluha. Šrapnel od eksploziva završio je i na ruci Kita Muna. Eksplodiravši i bukvalno pred očima američkog auditorijuma TV emisiju su „izbrisali za svagda“, ali su i inspirisali svojim činom nove generacije rokenrolera sklonih destrukciji.
Dejvid Bouvi, Top Of The Pops, 1972.
Ako je neki trenutak bio prelomni kada je u pitanju britanska televizija onda je to momenat kada se hrabra, androgina pojava, „kvarnog“ i sveznajućeg osmeha i pogleda ukazala pred gledaocima britanskog javnog servisa BBC. Ta pojava bio je Dejvid Bouvi, a emisija već tada čuvena „Top of the Pops“. Muzička emisija koju su 1964. godine svojim nastupom otvorili „Rolingstonsi“ i koja je bila najbolji indikator onoga što će zavladati britanskim top listama bila je omiljena porodična zabava pred malim ekranima. Doduše, 1971. nisu baš svi bili prijatno iznenađeni „Ti reksima“, predvođenih Markom Bolanom, prevashodno zbog njegovog izgleda. I iako je Bolan, odeven u šljašteći saten, označio ključni trenutak za pojavu glem-roka, Dejvid Bouvi je samo godinu dana otišao korak dalje.
Odeven u svoju odavno legendarnu odoru Zigija Stardasta, odnosno kombinezon zmijskog dizajna, rukom nehajno obgrlivši gitaristu Mika Ronsona i pritom direktno gledajući u kameru narandžasti Bouvi je „stvorio“ prizor zbog kojeg su mnogi moralno ispravni muškarci imali kost u grlu. Ali, baš taj trenutak i izvođenje pesme „Starman“ bio je prekretnica. I to za sve one otpadnike, propalice, buntovnike, usamljenike, čudake… Gledali su ga bez daha, jer je obasjao put generacijama i generacijama.
Seks pistols, „Tudej šou“, 1976.
U poslednji tren umesto Fredija Merkjurija u čuveni britanski TV šou Bila Grandija „Tudej“ (Today) pozvani su 1976. godine članovi sastava „Seks pistols„. I to je, bar za domaćina, bila kardinalna greška, ali i gostovanje koje je ušlo u anale televizije. Nije prošlo ni 90 sekundi kako se četvorka smestila u TV studio. I krenule su nevolje. Domaćin ih je gledao sa podozrenjem, kao ljude koji uopšte i nisu dostojni da se pojave u njegovoj emisiji. Međutim, vrhunac skandaloznog gostovanja bio je kada je Grandi uživo u programu počeo maltene da se nabacuje pevačici Sjuzi Sju, koja je došla sa članovima „Pistolsa“ u studio.
„Ti kopile jedno…Ti prljavi starkeljo“, bila je reakcija gitariste benda Stiva Džonsa.
Umesto da voditelja vređanje smiri, ono ga je samo podstaklo, pa je članove pank četvorke počeo da hrabri da kažu nešto „nečuveno“. Rado su „zagrizli mamac“ pa je tako TV auditorijum, po prvi put uživo, „počašćen“ kanonadom psovki. Kada su se uživo u programu čule reči – „prljavi je*eni pacovu“ to je toliko uzbudilo TV gledaoce da su usledile salve protesta. A jedan vozač kamiona bio je toliko iznerviran što čuje psovanje na televiziji da je kroz prozor bacio svoj TV aparat.
Taj incident značioje praktično kraj karijere TV voditelja, a „Pistolsi“ su od tada postali meta žute štampe.
Motorhed, „The Young Ones“, 1984.
Ako se za neku emisiju može reći da je promenila lice britanske televizije, bila je to ona nazvana „The Young Ones“. Jer, u pitanju je na momente nadrealni, anarhični sitkom o gomili prljavih, dezorganizovanih, nasilnih studenata, opsednutih sobom koji dele u najmanju ruku neuredan dom. Posebno mesto u ovom sitkomu bilo je rezervisano za gostovanje muzičara. I dok su do 1984. u različitim epizodama gostovali bendovi, kao što su „Dexy’s Midnight Runners“ ili „Mednes“, možda su anarhičnoj atmosferi najviše odgovarali članovi sastava „Motorhed“.
U epizodi nazvanoj „Bambi“, hipik Nil, samozvani pesnik Rik, Majk koga svi vole, i propalica Vivijen izabrani su da se takmiče u kvizu “Univerzitetski izazov”. Naravno, predstavljali su „Koledž ološa“. I dok im Nil saopštava vest o nadmetanju, u dnevnoj sobi se iznenada ukazuju Lemi Kilmister i kompanija iz „Motorheda“. I šta bi drugo radili, do oduvali njihov dom, ali i gledaoce svojim glasnim i beskompromisnim izvođenjem pesme „Ace Of Spades“.
Ta epizoda označila je novu zoru za hevi-rok muziku, ali i novo doba za drugačiju, sasvim alternativnu vrstu komedije. Ni televizija, ali ni radio posle te epizode nisu više bili isti.
„Lajv ejd“, 1985.
Gotovo dve milijarde ljudi „zalepilo se“ za male ekrane kako bi gledalo, za to vreme, revolucionarni događaj. Naime, istovremeno je na londonskom Vembli stadionu i onom koji nosi ime Džona Kenedija, s druge strane okeana, u Filadelfiji održan maratonski koncert koji je okupio većinu tadašnjih najvećih muzičkih zveda. Cilj je bio plemenit – sakupiti novac za gladne u Africi, tačnije Etiopiji. Čitav poduhvat inicirali su muzičari Bob Geldof i Midž Ur, prethodno snimivši kao „Bend ejd“ pesmu „Do They Know It` s Christmas“ sa vodećim britanskim muzičarima, što je ponukalo Kvinsija Džonsa, Lajonela Ričija i Majkla Džeksona da istu stvar urade i u Americi sa numerom „We are the World“.
Simultani, maratonski koncerti na dve strane sveta trebalo je da budu vrhunac njihovog plemenitog poduhvata. I danas je to jedan od najuticajnijih muzičkih događaja koji je direktno prenošen u maltene celom svetu.
Čast da „probiju led“ imali su članovi sastava „Status kvo“, a bubnjar Fil Kolins se sa svojim podvigom upisao u istoriju, s obzirom da je najpre svirao u Londonu, da bi potom „Konkordom“ brzinski stigao do Filadelfije i nastupio i tamo.
Zbog „Lajv ejda“ ponovo su se okupili „Led cepelin“, prvi put nakon smrti bubnjara Džona Bonama. I dok njihov nastup nije ušao u anale, ovaj događaj načinio je zvezde od članova sastava “U2”. I pored silnih legendarnih imena, od Madone, preko Tine Tarner, do Dejvida Bouvija, i danas je najpamtljiviji nastup sastava „Kvin“. Prevashodno zahvaljujući frontmenu Frediju Merkjuriju svirka benda, koji je trajala 21 minut, često je prva na listama najboljih živih nastupa ikad. Trijumfalni nastup završili su sa numerom „We Are The Champions“, a ceo Vembli se orio…
Šinejd O’Konor, „Subotom uveče uživo“, 1992.
Od kada je ustanovljen 1975. godine TV šou „Subotom uveče uživo“ (Saturday Night Live) na kanalu NBC bio je poligon za davanje šansi i stvaranje nekih novih zvezda – od Elvisa Kostela do sastava „Rage Against The Machine“. A kada je irska pevačica Šinejd O’Konor, na talasu uspeha pesme „Nothing Compares 2U“, inače numere koju je potpisao Prins, pozvana u ovaj šou 1992, niko nije očekivao skandal. A pevačica je izabravši da otpeva pesmu Boba Marlija „War“ nastup okončala gledajući u kameru i cepajući sliku pape, uz stihove „Verujemo u pobedu dobra nad zlom“ i poslednju poruku „Borite se protiv stvarnog neprijatelja“. A taj neprijatelj bila je Katolička crkva i „tradicija“ zlostavljanja dece u ovoj religioznoj organizaciji.
Nakon tog nastupa na pevačicu se sručila salva negativnih komentara, osuda, pa čak i sprdanja sa njom. Već u narednom izdanju ove TV emisije domaćin, glumac Džo Peši kazao je kako bi Šinejd trebalo da bude srećna što nije gostovala u emisiji kada je on domaćin, dodavši:
„Odalamio bih je bez pardona…“
Nirvana, MTV anplagd, 1993.
Sijetlska „Nirvana“ je važila za bend koga ako pozovete negde sve „stavljate na kocku“. Kada su se pojavili na dodeli Video muzičkih nagrada kanala MTV zamoljeni su izričito da se okanu pesama sa problematičnim stihovima. U inat su odsvirali pesmu „Rape Me“, dok je Kurt Kobejn u emisiji „Word“, nakon izvedbe hita „Smells Like Teen Spirit“ rekao da je sa Kortni Lav imao „najbolji seks na svetu“. I na sceni ukrašenoj svećama i cvećem pojavili su se članovi „Nirvane“ u okviru serijala „MTV anplagd“ (MTV Unplugged). I sve je odjednom bilo drugačije. Neočekivano od benda sa tako lošom reputacijom. Sam koncept emisije podrazumevao je da zauzdaju svoju divlju stranu, i grandž himne potpuno ogole. I rezultat je bio očaravajući, jer se činilo kao da sastav po prvi put svetu otkriva svoju emotivnu, ranjivu stranu. To je naročito bilo očito kada su izveli dve obrade „Where Did You Sleep Last Night?“ Lida Belija i Bouvijevu „The Man Who Sold The World“.
Ovaj nastup i danas je mnogima urezan u sećanje, a tada je ocenjivano da će doneti potpuni zaokret u karijeri benda. No, to se nije desilo. Samo četiri meseca kasnije frontmen benda Kurt Kobejn oduzeće sebi život. Nakon tog tragičnog događaja melanholija te intimne svirke, gotovo ispovednički ton, sirov i na momente Kobejnov glas koji samo što se ne „raspukne“, taj anplagd nastup „Nirvane“ dobio je sasvim novo, daleko dublje značenje.
Slipknot, TFI Friday, 2000.
Emisija na britanskom Kanalu četiri – „TFI Friday“ bila je koncipirana tako da ohrabruje buntovničko ponašanje, iako se emitovala u popodnevnom terminu, dobu dana koje je za Engleze „vreme za šolju čaja“. U toj emisiji uglavnom su gostovala najveća imena alternativne i indi scene, izvodeći uživo svoju muziku pred raspomamljenom publikom. I nedugo nakon objavljivanja debi albuma koji su naslovili po imenu benda „Slipknot“ su imali zakazani debi pred ostrvskom publikom. Hevi metal bend iz Ajove već je bio poznat u domovini po agresivnoj muzici, energičnim, pa i haotičnim nastupima.
Za debi na britanskoj televiziji izabrali su hit singl „Wait And Bleed“. Iako je ostrvsko gledalište već bilo naviknuto na sve i svašta, opet je nastup „Slipknota“ izazvao zaprepašćenje. Činilo se kao da devetorica maskiranih manijaka potpuno gube um, a zajedno sa njima i publika u studiju. I dok se svakom roditelju, koji je gledao ovaj nastup, upalila „crvena lampica“, za gomilu klinaca-metalaca koji su ga posmatrali na malim ekranima kod svojih kuća haos je postao tako privlačan…
Prins, Superboul, 2007.
Ako je za Amerikance nešto TV događaj godine, onda je to već pet decenija unazad Superboul- finale nacionalne fudbalske lige. Ali, nije tamošnjem TV auditorijumu bitna samo utakmica, već se gledaoci „lepe“ za male ekrane i zbog poluvremena, trenutka kada su sportisti u svojim svlačionicama, a stadion je na petnaestak minuta ne fudbalsko, već muzičko poprište. I dok su do devedesetih godina prošlog veka poluvremena bila rezervisana za univerzitetske orkestre, mažoretkinje, pa i neka džez imena, sve se menja kada producenti shvataju da bi nastupi pop zvezda doprineli još većoj gledanosti Superboula. I u protekle tri decenije gotovo da je postalo važnije koja će zvezda nastupiti u poluvremenu, nego sama utakmica. A izređalo ih se onoliko- od Majkla Džeksona, preko Brusa Springstina, „Stonsa“, „U2“, Madone, Pola Makartnija… Ali, jedan je i danas, 14 godina nakon nastupa neprikosnoven – Prins.
Iako je godinama odbijao da nastupi na Superboulu, Prins Rodžers Nelson, koji je još na početku karijere stekao reputaciju jednog od najboljih živih izvođača, umilostivio se konačno 2007. Uoči nastupa virtuoza iz Minesote viša sila rešila je da se poigra i sa njim, ali i sa publikom na stadionu. Majami je pogodilo nevreme kakvo se ne pamti. Iako na Superboulu nije bilo neuobičajeno da muzičari pevaju i sviraju na plejbek, zbog čega su producenti Prinsa, plašeći se za opremu na sceni, ali i zvezdu i njegov bend, terali da „otvara usta“, to nije dolazilo u obzir!
„Možete li da učinite da kiša pada jače“, bila je Prinsova poruka.
I dok su svi sa zebnjom posmatrali Prinsa i njegov prateći bend plašeći se da će doživeti strujni udar zbog potopa na stadionu „Dolfins“, pevač i gitarista, odeven u plavo odelo i sa plavom maramom na glavi, sa lakoćom je krstario potopljenom scenom u obliku simbola koji mu je svojevremeno “služio” kao ime, pevao, svirao gitaru besprekorno. I umesto da se opredeli samo za svoju briljantnu diskografiju, Prins nije izveo ni promil svojih hitova, već je odao počast i Džimiju Hendriksu, Ajku i Tini Tarner, pa i „Fu fajtersima“. Zanemeo je ceo stadion, zanemeli su milioni Amerikanaca, ali i ljudi širom sveta kraj malih ekrana, a tek ih je čekalo finale za nezaborav. Jedan od svojih najvećih hitova „Purpurna kiša“ pevao je po kiši, i samo se u jednom trenutku tokom legendarnog gitarskog sola iz ove pesme ukazala Prinsova silueta kako „vitla“ gitarom u vrlo izazovnoj pozi iza ogromnog belog zastora… Oluja svuda oko njega, a Prins nedodirljiv! Kad god se prave liste najboljih nastupa na Superboulu, Prinsov je uvek na prvom mestu. Kako i ne bi, kad je u tom trenutku sublimirao svu magiju rokenrola.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare